Sa dve decenije postojanja, ova grana industrije pripada grupi starijih privrednih grana u novobečejskoj subregiji. Zastupljena je sa dve privredne organizacije:
1. Osnovna organizacija udruženog rada »Tisa« — Novi Bečej,
2. Industrija trikotaže »Mladost« — Novi Bečej.
Osnovna organizacija udruženog rada »Tisa« — Novi Bečej smeštena je u novim objektima, u industrijskoj zoni Novog Bečeja, pored Fabrike opreme i pribora. Posle nekoliko organizacijskih promena, od kojih je dolazilo u njenom razvoju, ona danas posluje u sastavu Industrije konfekcije i padobrana »Kluz« iz Beograda, kao osnovna organizacija udruženog rada (u daljem tekstu OOUR »Tisa« Novi Bečej).
Začetak ove privredne organizacije datira iz 1959. godine. Tada je, sa svega šest radnika-zanatlija, kao zanatsko-krojačka zadruga, otpočela svoju delatnost. U početku ova grupa krojača vršila je samo usluge građanima Novog Bečeja i stanovnicima seoskih naselja iz bliže okoline. Postepenim razvojem, broj radnika se povećavao, a usluge i početna proizvodnja su se menjali. Već 1963. godine dolazi do proširenja delatnosti i prve reorganizacije, odnosno preregistracije zadruge u preduzeće za proizvodnju konfekcijskih odevnih predmeta, pod imenom »Uzor« Novi Bečej. Od tada, programska proizvodna orijentacija usmerena je na proizvodnju konfekcije za decu i omladinu. Istovremeno, krčeći sebi put bržeg tempa razvoja, otpočinje uspostavljanje saradnje i čvršće povezivanje ove radne organizacije sa znatno razvijenijim i već afirmisanim proizvođačima ove vrste u bližoj i daljoj okolini. Prvo se uspostavlja saradnja sa Industrijom konfekcije »Novitet« u Novom Sadu i već 1963. godine »Savremena konfekcija Uzor« iz Novog Bečeja počinje da otvara sopstvene prodavnice u široj okolini. Nakon nekoliko godina počinje saradnja »Uzora« sa Industrijom konfekcije i padobrana »KIuz« iz Beograda. Čvršćim povezivanjem i proširivanjem saradnje, 1978. godine došlo je do integracije »Savremene konfekcije Uzor« sa »Kluzom« Beograd. Otada se celokupna proizvodnja novobečejske konfekcije »Uzor« odvijala po programu »Kluza«. Tako je stvoren jedan od osnovnih preduslova za znatno veću, specijalizovanu proizvodnju. Međutim, rad u skučenom prostoru, sa zastarelom opremom, onemogućavao je brži tempo razvoja savremene tekstilne industrije. Stoga se prišlo gradnji nove fabrike, nabavljanju odgovarajuće opreme i stručnom pripremanju kadrova za rad u novim uslovima.
Prvobitno, kao pogon »Kluza«, a kasnije — kao Osnovna organizacija udruženog rada »Tisa« u Novom Bečeju, ova privredna organizacija ulagala je velike napore da savremeno opremi svoja proizvodna odeljenja. PreseIjenjem u nove objekte, 1971, OOUR »Tisa« Novi Bečej svoje stare mašine zamenjuje novim. Postepeno se sa jeđnoiglenih prelazi na dvoiglene šivaće mašine, sa posebno ugrađenim programatorima. Nabavljaju se i specijalne mašine za pojedine delove procesa proizvodnje, kako bi se ručni rad sveo na najmanju moguću meru.
Uporedo s promenama u opremljenosti i tehnologiji proizvodnje, menjala se i struktura radne snage.
U posmatranom šestogodišnjem razdoblju, među radnicima razvrstanim prema školskoj spremi, došlo je do najvećeg porasta radnika sa srednjom školskom spremom. Blaži porast zapaža se i među radnicima sa nižom školskom spremom. Karakteristično je da samo jedan radnik ima višu školsku spremu, a da među 420 radnika nema nijednog sa visokom stručnom spremom. U drugoj kvalifikacionoj grupi, najveći porast ostvarili su polukvalifikovani radnici. U odnosu na 1970. godinu, broj ovih radnika do 1975. godine je učetvorostručen. Za tri puta uvećan je broj nekvalifikovanih radnika, a blagi porast ostvaren je i kod kvalifikovanih radnika. U grupi visokokvalifikovanih radnika nije došlo do promena, iako bi uz uvođenje nove opreme i tehnologije proizvođnje trebalo očekivati porast broja radnika sa visokom stručnom spremom.
U poslednjem trogodišnjem razdoblju, od 1979. od 1981. godine, u kvalifikacionoj strukturi radne snage ponovo je došlo do promena.
Najveći udeo u ukupnom broju zaposlenih čine polukvalifikovani i kvalifikovani radnici, koji su svoje kvalifikacije najvećim deJom stekli u matičnoj radnoj organizaciji. Broj nekvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika bitnije se ne menja. U strukturi radnika prema školskoj spremi, u odnosu na ranije posmatrani period, došlo je do značajnijih promena. Porastao je ukupan broj radnika sa nižom, srednjom i višom školskom spremom, a 1981. godine zaposlen je i jedan radnik sa visokom stručnom spremom. U celini posmatrano, ovakva kvalifikaciona struktura radne snage pružila je mogućnosti radnoj organizaciji da brže osvaja novu tehnologiju rada, podiže produktivnost rada i lakše krči put svojim proizvodima ka svetskom tržištu.
Starosna struktura radne snage takođe je zadovoljavajuća. Prosečna starost radnika kreće se oko 30 godina. U polnoj strukturi preovladava ženska radna snaga, sa 87,1%. Ovakva polna struktura radne snage karakteristična je za celokupnu tekstilnu industriju u našoj zemlji, jer je u pitanju vrsta poslova koje veoma uspešno obavljaju žene.
Ukupno kretanje radne snage posle integracije »Uzora« sa »Kluzom« ima zadovoljavajući tempo. Od 1971. godine, kad je formirana radna organizacija »Tisa«, do 1981. godine — broj radnika je povećan za skoro tri puta. OOUR »Tisa« u Novom Bečeju je 1971. godine imala ukupno 182 radnika. Pet godina kasnije, 1975, ovaj broj se povećao na 420 radnika, a 1981. — »Tisa« je imala 535 zaposlenih radnika. Sve uspešnijim poslovanjem, stalnim povećavanjem proizvodnje i izvozom proizvoda na evropsko tržište, broj zaposlenih radnika u OOUR »Tisa« permanentno raste.
Osnovna organizacija udruženog rada »Tisa« u Novom Bečeju bavi se proizvodnjom raznovrsne muške i ženske konfekcije, za odrasle i za decu. Gotovo celokupnu godišnju proizvodnju izvozi na evropsko tržište. Najuspešniju poslovnu saradnju ova radna organizacija uspostavila je sa jednom firmom iz SR Nemačke. Višegodišnjom uspešnom saradnjom obe zainteresovane strane utvrdile su međusobne obaveze, koje se obostrano na vreme ispunjavaju i mogu služiti ostalim radnim organizacijama kao pozitivan primer. Unapred, pre početka svake sezonske proizvodnje, zajednički se utvrđuju vrste i modeli odevnih predmeta koji će se proizvoditi, ukupan broj i rokovi isporuke. Strani kupac blagovremeno dostavlja proizvođaču sirovinu i sav pomoćni materijal, preuzima gotove proizvode i sam ih otprema. Tako su izbegnuti gotovo svi transportni troškovi, koji u drugim radnim organizacijama često imaju značajan udeo u konačnoj ceni proizvoda.
Industrija trikotaze »Mladost« — Novi Bečej osnovana je krajem 1968. godine, a nakon kraćih priprema, početkom 1969. godine, otpočela je s radom. U toku 1973. godine konstituisana je kao Organizacija udruženog rada »Mladost« u Novom Bečeju (u daljem tekstu OUR »Mladost« Novi Bečej). Ovaj kolektiv bavi se pletenjem dečije, muške i ženske konfekcije. Od osnivanja do 1976. godine, »Mladost« je doživela različite organizacione promene, koje su bitno uticale na usporavanje tempa njenog razvoja. U ovom periodu, po ključnim promenama u organizacionom i proizvodnom smislu, mogu se izdvojiti tri značajne etape:
Prvu etapu razvoja obuhvata period od osnivanja »Mladosti« do kraja 1970. godine. U tom vremenskom razdoblju proizvodnja ove radne organizacije ima zanatski karakter. Karakteristično je i samostalno istupanje na tržištu sa sopstvenim proizvodima.
Period od 1971. do 1975. godine predstavlja drugu etapu razvoja. Ovo je period čvrste poslovno-tehničke saradnje »Mladosti« sa Dečijom trikotažom »Ineks-Vesna« iz Sombora. U to vreme ova novobečejska radna organizacija postepeno modernizuje proizvodnju i prelazi sa zanatskog na industrijski način proizvodnje.
Uporedo sa postepenom modernizacijom proizvodnje, u okviru saradnje sa »Ineks-Vesnom« iz Sombora, došlo je do određenih organizacionih promena, koje su onemogućavale »Mladost« da se brže potpuno osamostali kao radna organizacija. U zavisnom položaju, i radeći pod posebnim uslovima, »Mladost« je samo vršila usluge pletenja i konfekcioniranja dečijih odevnih predmeta, a »Vesna« iz Sombora samostalno se pojavljivala kao proizvodač i prodavac gotovih proizvoda.
Posle pet godina rada u takvim uslovima, 1975. godine otpočinje treća elapa razvoja novobečejske trikotaže. »Mladost« prekida nezadovoljavajuću saradnju sa »Vesnom« iz Sombora i otpočinje samostalno da krči put među rndniin organizacijama iste vrste u našoj zemlji. Međutim, već niz godina nailazi na probleme koje vrlo teško i sporo razrešava i koji onemogućavaju brži tempo samostalnog razvoja. Među nerešenim problemima, po važnosti se ističu: nedovoljna finansijska sredstva za normalno poslovanje, nedovoljna opremljenost svim neophodnim mašinama za potpunu industrijsku proizvodnju, neobezbeđen adekvatan stručni kadar, nezadovoljavajući uslovi rada i problemi blagovremenog plasmana, odnosno realizacije proizvodnje na domaćem i stranom tržištu.
U nemogućnosti da izdrži konkurenciju daleko razvijenijih privrednih organizacija ove vrste u našoj zemlji, koje su se odavno afirmisale visokim kvalitetom svojih proizvoda, »Mladost« se u svojoj proizvodnji orijentisala na trikotažu predškolskog dečjeg uzrasta. U ovoj oblasti trikotaže »Mladost« već imu bogato iskustvo i zasad ostvaruje zadovoljavajuće rezultate na domaćem i stranom tržištu. Sada se proizvodi novobečejske trikotaže mogu naći na domaćem tržištu širom Jugoslavije. Među stranim kupcima najveći uspeh postignut je sa Čehoslovačkom.
IJporedo sa problemima samostalnog istupanja na tržištu, »Mladost« je imala poteškoća i u obezbeđivanju sirovina za sopstvenu proizvodnju. U periodu zajedničkog poslovanja sa radnom organizacijom dečije trikotaže »Vesna« iz Sombora, sirovine je obezbeđivao njen poslovni partner. Posle prekida ove saradnje, novobečejska trikotaža obezbedila je sirovine na slovenačkom području, u Mariboru i Škofjoj Loki. Povremeno, kad je za određene proizvode bila potrebna specijalna sintetika, »Mladost« se određenim vrstama sirovina snabdeva na vojvođanskom području. S obzirom na teži položaj celokupne tekslilne industrije u Jugoslaviji, pre svega zbog nedostatka sirovina koje se pretežno nabavljaju van Jugoslavije, za stabilniju proizvodnju i sigurniji plasman gotovih proizvoda, bilo bi korisno uspostavljanje saradnje sa nekom od firmi iz zapadnoevropskih zemalja. Slično poslovnoj saradnji koju je ostvarila OOUR »Tisa« sa jednom zapadnonemačkom firmom, inostrana firma obezbeđivala bi sirovine i ostali materijal neophodan za proizvodnju trikotažnih odevnih predmeta i preuzimala određene gotove proizvode, a »Mladost« bi bila u obavezi da ih na vreme i kvalitetno proizvodi i isporučuje. Da bi se sve to ostvarilo, neophodno je da ceo kolektiv i ostale društveno-političke snage ulože znatno više napora.
Savremeno i efikasno poslovanje u otežanim ekonomskim uslovima pretpostavlja potpunu opremljenost fabrike i kvalifikovanu radnu snagu. Međutim, OUR »Mladost« još nema zadovoljavajuću kvalifikacionu strukturu. Najveća je zastupljenost nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika, koji su svoju nepotpunu kvalifikaciju stekli u samoj radnoj organizaciji. Ovakvi radnici čine 80% ukupne radne snage. Preostalih 20% čine kvalifikovani radnici i radnici sa srednjom i višom školskom spremom, što mje dovoljno za uspešan rad u savremenoj induslriji trikotaže.
Posmatrajući razvoj tekstiine industrije u celini, može se zaključiti da su dosad uloženi veliki napori ovih radnih kolektiva i opštine s ciljem da se stabilizuje i unapredi proizvodnja i poslovanje u ovoj privrednoj delatnosti. Međutim, usied navedenih problema, u trikotaži »Mladost« još se ni približno ne postižu zadovoljavajući poslovni rezultati. Stoga se u narednom petogodišnjem razvoju predviđa ulaganje sredstava u obnavljanje, popunu i osavremenjavanje opreme, u stvaranje boljih higijensko-tehničkih uslova rada i zaokružavanje proizvodnog ciklusa. U OOUR »Tisa« vrši se rekonstrukcija proizvodne hale, s ciljem da se uspešnije odvija proizvodni proces, a u OUR »Mladost« otpočinje ulaganje sredstava u nove proizvodne kapacitete. Konačnom realizacijom planova razvoja do 1985. godine treba očekivati stabilizovanje proizvodnje i uspešnije ekonomsko poslovanje u ovoj grani industrije.
