Grafičku industriju u novobečejskoj subregiji čini samo jedna radna organizacija, pod nazivom Grafičko preduzeće »1. maj« Novi Bečej. Njen nastanak datira iz 1898. godine, kad je nekadašnji novobečejski knjižar Giga Jovanović, pored knjižare, osnovao i malu štampariju.
Posle završetka drugog svetskog rata, štamparija i knjižara su nacionalizovane i osnovano je preduzeće pod nazivom Državna štamparija, knjižara i knjigoveznica »1. maj«, a zatim je naziv promenjen u današnji — Štamparsko preduzeće »1. maj« Novi Bečej. Od nekadašnje zanatske radionice, u kojoj su vršene skromne zanatske štamparske i knjigovezačke usluge građanima iz lokalne sredine, ovo preduzeće se, savremenijom opremom i proširenjem svoje delatnosti, postepeno pretvorilo u industrijsko preduzeće. Predmet poslovanja ovog preduzeća obuhvata štampanje knjiga, raznovrsnih obrazaca, plakata, formulara i drugog štampanog materijala. Pored toga, ovo preduzeće obavlja i knjigovezačku delatnost i vrši prodaju sopstvenih proizvoda, zatim kancelarijskog i školskog pribora i publikacija drugih štamparskih i izdavačkih kuća iz naše zemlje. S ciljem da se proširi obim i asortiman proizvoda, od 1952. godine počinju veća ulaganja u rekonstrukciju stare i nabavku nove opreme. Uporedo sa ulaganjem u savremenu opremu, ulažu se napori na stručnom usavršavanju i osposobljavanju radnika.
Od 1956. godine, kada je ovo preduzeće imalo ukupno 22 radnika, do 1976. godine, broj zaposlenih radnika uvećan je tri puta. U 1976. godini bilo je zaposleno 65 radnika, što se nije bitnije menjalo do 1982. godine. U polnoj strukturi, značajno je učešće ženske radne snage. U kvalifikacionoj strukturi, procentualna zastupljenost pojedinih kategorija radnika je sledeća:
1. Sa višom stručnom spremom 3%
2. Sa srednjom stručnom spremom 12%
3. Sa nižom stručnom spremom 8%
4. VKV radnika 6%
5. KV radnika 34%
6. PKV radnika 11%
7. NKV radnika 26%
Ovakva kvalifikaciona struktura radne snage nije zadovoljavajuća, i, u cilju uspešnijeg poslovanja, mora doći do postepenog opadanja nekvalifikovane i istovremenog porasta visokokvalifikovane i kvalifikovane radne snage.
Postepenim proširivanjem obima proizvodnje i asortimana proizvoda, Štamparsko preduzeće »1. maj« u Novom Bečeju znatno je proširilo svoje tržište. Sa lokalnog područja, prešlo se na zadovoljavanje potrebe šireg regionalnog tržišta. Sada je, u proizvodnji, najzastupljenije štampanje knjiga, novina, časopisa i najraznovrsnijih obrazaca, koji se na tržištu najviše traže. I pored velike konkurencije i predimenzionirane ponude grafičkih usluga u Vojvodini, izuzetnim naporima ovaj kolektiv ostvaruje pozitivno ekonomsko poslovanje.
U zaključnim razmatranjima industrijskog razvoja novobečejske subregije treba istaći da je dalja industrijalizacija prihvaćena kao osnovni pravac razvoja privrede do 1985. godine. Pošto intenzivan razvoj industrije treba da omogući ostvarivanje ciljeva i zadataka celokupnog privrednog razvoja opštine, društvenim planom razvoja predviđeno je značajno ulaganje sredstava za proširenje postojećih kapaciteta i otvaranje novih pogona. To se, pre svega, odnosi na organizacije udruženog rada koje su u sadašnjoj proizvodnoj strukturi industrije na teritoriji opštine nosioci razvoja privrede i koje su u proteklom periodu najviše doprinele razvoju i prestruktuiranju celokupne privrede ovog kraja. Među ovim organizacijama dominantno mesto zauzimaju Industrija građevinske keramike »Polet« i Fabrika opreme i pribora »FOP« u Novom Bečeju, pa se njihovom daljem jačanju i razvoju posvećuje posebna pažnja. Proizvodnja građevinskog materijala u okviru radne organizacije »Polet« ima veliki društveni značaj i van granica novobečejske subregije, što opravdava izgradnju novih pogona i modernizaciju postojećih.
Dinamičan razvoj industrije u narednom periodu, pored materijalnih ulaganja, pretpostavlja i obezbeđenje kvalitativnih elemenata privređivanja. Uvođenjem rada u više smena, postojeći i novi kapaciteti moraju se potpunije koristiti. Mora se ostvariti veći stepen mehanizovanosti, specijalizacije i finaiizacije proizvodnje. Neophodno je ostvariti brže prilagođavanje proizvodnje zahtevima tržišta, jačanje procesa udruživanja rada i sredstava i brži porast produktivnosti, rentabilnosti i ekonomičnosti. Ubrzanje izgradnje industrijskih proizvodnih objekata i povećanje cirkulacije sredstava treba da omogući veću akumulativnu i reproduktivnu sposobnost industrije i njeno dalje jačanje među ostalim granama privrede.
