Poznato je da se sport počeo, a i sad se razvija u društveno i tehnološki razvijenim sredinama. Zbog toga se o Novom Bečeju mora nešto reći i sa tog aspekta.

Veslanje, nekada veoma popularna i omiljena veština pre rata, tokom okupacije nije se praktikovalo, jer je okupator zabranio građanima da poseduju čamce na Tisi. Dozvolu za držanje i vožnju čamaca imali su samo profesionalni ribari, kojih je bilo tek nekoliko.

Kuglanje u Novom Bečeju ima dugu i bogatu tradiciju i sigurno da Kuglaški klub „Jedinstvo“ zaslužuje monografiju, primerenu mnogobrojnim uspesima, kako ekipnim tako i pojedinačnim.

Godinama sakupljam građu za knjigu o ovom sportskom kolektivu, koji će 2012. godine obeležiti jubilej, 60 godina aktivnosti pod imenom „Jedinstvo“.

Posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, zemlja je bila okupirana od strane Trećeg rajha i podeljena prema nahođenju okupatora. Banat, u kojem je živelo mnogo Nemaca, dobio je poseban status — postao je protektorat Trećeg rajha. Pod tom zaštitom, život je bio mirniji i slobodniji nego u ostalim delovima porobljene države.

Ljudi koji su se bavili organizovanjem sportskih takmičenja u plivanju vrlo brzo su uočili da su ta takmičenja prilično monotona i da ne izazivaju naročita uzbuđenja. Nisu bila atraktivna niti su privlačila publiku. Kako bi rešili taj problem, odlučili su da osmisle neku igru u vodi. Pošto je fudbal u to vreme već bio afirmisan kao sportska igra, odlučili su da organizuju „fudbal na vodi“. To se dogodilo u Londonu 1869. godine.

Ideja novobečejskih plivača je prihvaćena, ali zbog problema oko dobijanja dozvole, plivačka manifestacija nije održana kako je planirano – 1. i 2. avgusta – već 28. i 29. avgusta 1943. godine.
Iz rukopisa Branislava Kiseličkog Veliki plivački dan izdvajamo deo koji opisuje doček beogradskih sportista:

Kada je 2016. godine na Paraolimpijskim igrama u Brazilu Laslo Šuranji osvojio zlatnu medalju u streljaštvu, postalo je jasno da su se njegova upornost, istrajnost i duhovna snaga isplatile.

Prvi organizovani oblici plivačkog sporta javlјaju se, već krajem XIX veka, u više gradova na prostoru današnje Vojvodine, pre svih u Somboru, Subotici, Zrenjaninu i Senti. Prva plivačka sekcija osnovana je 1887. godine u Somboru, u okviru Somborskog sportskog udruženja. Takva udruženja formirana su potom u Subotici, Zrenjaninu i Senti, a kasnije, između dva svetska rata, u Novom Sadu, Kikindi i Novom Bečeju.

Leti, kada bi opala Tisa, preko puta kamene plaže pojavljivao se peščani sprud koji je duboko ulazio u tok reke. To je bila omiljena plaža Novobečejaca, poznata pod nazivom „Preko“. Na njoj su se rado kupali, ali je prelazak preko Tise bio problem. Čamaca je bilo malo, pa su oni koji nisu smeli da preplivaju reku ili nisu obezbedili prevoz ostajali na užarenoj kamenoj plaži, zavideći onima „preko“, gde je bilo svežije i prijatnije.

Blagodeti reke Tise žitelјi Vranjeva i Novog Bečeja koristili su ne samo u ekonomske svrhe, nego i za razonodu i bavljenje sportom, pogotovu u letnjim mesecima.

Kada su u pitanju ekonomski momenti, izgradnja i funkcionisanje pristaništa je bilo od velikog značaja za privredni razvoj Novog Bečeja. Pristanište na Tisi bilo je jedno od najznačajnijih u Kralјevini Jugoslaviji, kako u prometu žitarica, tako i u prometu putnika.

Ambiciozni i uporni klub „Bakar” proširio je svoje aktivnosti i van takmičarske sezone. Tako je 22. februara 1941. godine organizovao izbor za „Mis Sport” Novog Bečeja. Tim povodom priređen je velelepni bal u sali „Sokola”, uz bogat kulturno-zabavni program.

U toku leta 1938. godine, pojavlјuje se grupa mladih zalјublјenika u plivanje koji su želeli da nastave plivačku tradiciju Jedinstva i Banata, koji su prestali sa radom. Na Tisi treniraju plivanje, ali imaju sve veću želјu da učestvuju i budu organizatori plivačkih takmičenja, naročito pred svojim sugrađanima.

Mnogobrojne kuglane u novobečejskim kafanama, potvrđuju da je ovaj sport bio omiljena zabava žitelja grada na Tisi. Najstarija, na ovim prostorima, svakako je ona u dvorcu „Sokolac“ kod Novog Bečeja, koja je izgrađena u XIX veku. To je jednostazna kuglana (na slici) koja bi i danas, uz male adaptacije, mogla da bude u funkciji i istovremeno zanimljiva turistička atrakcija. Postojanje kuglane u dvorcu samo potvrđuje da je kuglanje bila omiljena igra aristokratskog staleža.

Za vreme okupacije, deca i omladina u Novom Bečeju su se tokom leta najviše bavila plivanjem, jer za taj sport nisu bili potrebni posebni uslovi, oprema ili rekviziti. Vaterpolo se u to vreme igrao samo kao zabava na vodi, ukoliko bi se našla lopta – pravih uslova za nešto ozbiljnije nije bilo.

Namera mi je da ovom knjigom sačuvam od zaborava rezultate, pojedine događaje i zaslužne pojedince za nastanak i razvoj fudbala u Novom Bečeju. Da oživim sećanja na prošlost, trud i napor pojedinaca, koji su svojim nesebičnim zalaganjem, nekad i pod vrlo teškim uslovima, uspevali da održe i da obezbede, istina ne uvek dovoljno brz, ali neprekidan razvoj fudbala u Novom Bečeju.

U svom rukopisu „Veliki plivački dan“ Branislav Kiselički o početku takmičenja 29. avgusta 1943. godine piše:

Mlada i perspektivna karatistkinja, Kasija Milošević, rođena je 2003. godine. Osnovno obrazovanje stekla je u Novom Bečeju, gde pohađa i srednju školu — trenutno je učenica trećeg razreda gimnazije.

Hronika plivanja i vaterpola u Novom Bečeju, obuhvata razdoblјe više od pet decenija, od 1934. do 1989. godine, u kojem su plivanje i vaterpolo, a u jednom periodu i skokovi u vodu, bili veoma popularni.

U bogatoj i dugoj istoriji ovih sportova, aktivnosti su se odvijale, po fazama sa čestim prekidima, koji su nekada trajali samo nekoliko godina, a nekada i celu deceniju.

Otvoreno prvenstvo Novog Bečeja u plivanju i vaterpolu za 1935. godinu osvojila je ekipa „Vojvodina“, koja je dobila srebrni pehar predsednika kluba Ziglera Maksa. Drugo mesto pripalo je „SAK“-u, koji je nagrađen peharom kluba „Jedinstvo“. Ovim uspehom plivači i vaterpolisti „Vojvodine“ još jednom su potvrdili da su najbolji u Dunavskoj banovini.

Pošto Novi Bečej nije imao vaterpoliste koji bi se mogli ravnopravno suprotstaviti Beograđanima, organizatori su mudro odlučili da se nadmetanje održi sa dve kombinovane ekipe. Tako je sastavljena „bela“ i „šarena“ ekipa.

Zahvaljujući izuzetnoj okolnosti, da se jedan od naših sugrađana — Vladislav Kostović, sedamdesetih godina 19. veka, nalazio na studijama u Londonu i da je odande doneo fudbalsku loptu, fudbal se u Novom Bečeju javlja već osamdesetih godina 19. veka.

U Novom Bečeju, pre Drugog svetskog rata, plivalo se na četiri načina: muško, žensko, leđno i kereće plivanje.

Muško plivanje odlikovalo se zaveslajima ruku sa izbacivanjem iznad vode, dok su noge pravile pokrete u obliku makaza, a glava je obavezno bila iznad površine.