Zdravko Gavrić je u Novom Bečeju živeo pod tuđim imenom, Zdravko Radosavljević, jer je izbegao hapšenje od strane Mađara u Starom Bečeju, koji je tada bio pod okupacijom Mađarske.
Na golu Zvezde pojavio se u periodu kada je klub imao svoj najbolji tim — praktično reprezentaciju Banata. U timu su igrali neki od najboljih fudbalera iz Kikinde, Pančeva i Zrenjanina, što je zahtevalo i vrhunskog golmana.
U to vreme, Zvezda je već imala izuzetnog golmana Veselina Marčića, pa je često bila dilema koga postaviti na gol za predstojeću utakmicu. Zdravko je možda za nijansu bio ispred Seleta, ali je Sele, zbog obaveza u poljoprivredi, češće imao priliku da brani. Zdravko je, s druge strane, urednije trenirao i bio potpuno posvećen golmanskoj igri.
Kao golman, bio je staložen i pribran. Istrčavao je samo kada je bilo neophodno, a na gol-liniji je delovao vrlo sigurno. Iako nije imao visinu karakterističnu za savremene golmane, nadoknađivao je to odličnim odskokom i bio podjednako pouzdan za visoke lopte kao i za one po zemlji.
Njegova staloženost unosila je sigurnost u odbrambene redove Zvezde. Ponekad je delovao nonšalantno, ali u stvari je njegova igra odražavala maksimalnu koncentraciju i ozbiljnost — jedini način da se održi u prvom timu.
Nažalost, njegova karijera bila je kratkog veka. Zdravko je počeo da nastupa za prvi tim Zvezde u leto 1943, a već u decembru iste godine uhapšen je i predat mađarskim vlastima, koje su ga odvele u kažnjenički logor u Nemačkoj. Vratio se tek po završetku Drugog svetskog rata, ali ne u Novi Bečej, već u svoj rodni Stari Bečej.
Komentari