Plivački i vaterpolo sport u Novom Bečeju negovan je u periodu od 1934. do 1972. godine. Najveći uspeh i masovnost dostignuti su između 1950. i 1960. godine. Učesnici i ljubitelji tih događaja kasnije su govorili: "To je bilo vreme kada se u Novom Bečeju plivao beterflaj."

Plivanje je prirodno kretanje čoveka u vodi, sa ciljem da se održi na njenoj površini, savlada njene prostore i na taj način obezbedi svoju egzistenciju u prirodi. Ta sposobnost čoveka poznata je hiljadama godina pre nego što je plivanje postalo sportska aktivnost. O tome svedoče mnogi materijalni dokazi, kao što su egipatski hijeroglifi i asirski bareljefi.

Ljudi koji su se bavili organizovanjem sportskih takmičenja u plivanju vrlo brzo su uočili da su ta takmičenja prilično monotona i da ne izazivaju naročita uzbuđenja. Nisu bila atraktivna niti su privlačila publiku. Kako bi rešili taj problem, odlučili su da osmisle neku igru u vodi. Pošto je fudbal u to vreme već bio afirmisan kao sportska igra, odlučili su da organizuju „fudbal na vodi“. To se dogodilo u Londonu 1869. godine.

Poznato je da se sport počeo, a i sad se razvija u društveno i tehnološki razvijenim sredinama. Zbog toga se o Novom Bečeju mora nešto reći i sa tog aspekta.

U Novom Bečeju, pre Drugog svetskog rata, plivalo se na četiri načina: muško, žensko, leđno i kereće plivanje.

Muško plivanje odlikovalo se zaveslajima ruku sa izbacivanjem iznad vode, dok su noge pravile pokrete u obliku makaza, a glava je obavezno bila iznad površine.

Otvoreno prvenstvo Novog Bečeja u plivanju i vaterpolu za 1935. godinu osvojila je ekipa „Vojvodina“, koja je dobila srebrni pehar predsednika kluba Ziglera Maksa. Drugo mesto pripalo je „SAK“-u, koji je nagrađen peharom kluba „Jedinstvo“. Ovim uspehom plivači i vaterpolisti „Vojvodine“ još jednom su potvrdili da su najbolji u Dunavskoj banovini.

Ambiciozni i uporni klub „Bakar” proširio je svoje aktivnosti i van takmičarske sezone. Tako je 22. februara 1941. godine organizovao izbor za „Mis Sport” Novog Bečeja. Tim povodom priređen je velelepni bal u sali „Sokola”, uz bogat kulturno-zabavni program.

Leti, kada bi opala Tisa, preko puta kamene plaže pojavljivao se peščani sprud koji je duboko ulazio u tok reke. To je bila omiljena plaža Novobečejaca, poznata pod nazivom „Preko“. Na njoj su se rado kupali, ali je prelazak preko Tise bio problem. Čamaca je bilo malo, pa su oni koji nisu smeli da preplivaju reku ili nisu obezbedili prevoz ostajali na užarenoj kamenoj plaži, zavideći onima „preko“, gde je bilo svežije i prijatnije.

Posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, zemlja je bila okupirana od strane Trećeg rajha i podeljena prema nahođenju okupatora. Banat, u kojem je živelo mnogo Nemaca, dobio je poseban status — postao je protektorat Trećeg rajha. Pod tom zaštitom, život je bio mirniji i slobodniji nego u ostalim delovima porobljene države.

Za vreme okupacije, deca i omladina u Novom Bečeju su se tokom leta najviše bavila plivanjem, jer za taj sport nisu bili potrebni posebni uslovi, oprema ili rekviziti. Vaterpolo se u to vreme igrao samo kao zabava na vodi, ukoliko bi se našla lopta – pravih uslova za nešto ozbiljnije nije bilo.

Veslanje, nekada veoma popularna i omiljena veština pre rata, tokom okupacije nije se praktikovalo, jer je okupator zabranio građanima da poseduju čamce na Tisi. Dozvolu za držanje i vožnju čamaca imali su samo profesionalni ribari, kojih je bilo tek nekoliko.

Pošto Novi Bečej nije imao vaterpoliste koji bi se mogli ravnopravno suprotstaviti Beograđanima, organizatori su mudro odlučili da se nadmetanje održi sa dve kombinovane ekipe. Tako je sastavljena „bela“ i „šarena“ ekipa.