Generacije plivača i vaterpolista Novog Bečeja – uspon, pad i društveni kontekst

Generacije koje su stvarale i održavale plivanje i vaterpolo u Novom Bečeju bile su:

PRVA GENERACIJA (1934–1939)

Osnivači, rukovodioci i organizatori: Kinezl Oto, Kelemen Imre i braća Sauer
Kvalifikovani trener: Bergl Herman
Takmičari: O. Kinezl, I. Kelemen, T. Flajhbart, K. Kelemen, I. Veljača, B. Hafne, P. Sauer, J. Sauer, I. Senci, B. Janković, S. Kiurski, Š. Krstić, V. Bojić, I. Šafranj, R. Šafranj, S. Malešev, M. Gulović.

DRUGA GENERACIJA (1939–1944)

Osnivači, rukovodioci i organizatori: Stevan Kiurski, Branislav Kiselički, Farkaš Imre, Rada Aćimčev “Bakar”
Treneri: Bergl Herman, Stevan Kiurski
Takmičari: Bergl, X. Brikner, Đ. Vukov, K. Gulović, R. Ivanić, D. Ivanić, S. Kiurski, B. Kiselički, I. Farkaš, B. Hafner, V. Nićin, P. Džigurski.

TREĆA GENERACIJA (1939–1944)

Rukovodstvo: isto kao u prethodnoj generaciji
Trener: Stevan Kiurski
Takmičari: A. Marčić, M. Nićin, Z. Tolmačev, D. Cvejin, F. Rigo, M. Rackovan, B. Padežanin, S. Janković, R. Miloradović, B. Miloradović, I. Janković, Ž. Simić, B. Kiselički, A. Berbakov, O. Marticki, J. Padežanin, N. Ćeremov, B. Boberić, N. Aracki, M. Glumac, M. Stajić, D. Nešović, A. Bukinac, J. Bukinac, O. Tolmačev, V. Nikolić, Ž. Boškov, A. Janković, B. Kečkeš, kao i dečaci: B. Vojnov, braća Žarin, braća Simić, Đ. Marić, A. Cuka, S. Ivanić, braća Miloradović i drugi.

ČETVRTA GENERACIJA (1948–1957)

Osnivači, rukovodioci i organizatori: R. Ivanić, M. Nešić, I. Jovanović
Treneri: R. Ivanić, S. Ivanić, T. Acković, I. Jagodić i drugi
Takmičari: R. Ivanić, A. Marčić, Z. Tolmačev, B. Kiselički, A. Šari, B. Vojnov, V. Davidović, M. Marić, S. Tašin, S. Ivanić, D. Novikov, D. Perović, M. Berbakov, M. Gurjanov, P. Merkulov, M. Jakšić, B. Miloradović, K. Štaud, T. Acković, M. Števkić, B. Beljuc, N. Vukčević, S. Lazarević, V. Stanbolić, D. Stanbolić i drugi.

Napomena:
Od sezone 1954. prestalo se sa sistematskim i stručnim radom. Nastupila je „menadžerska era“ (1954–1961). Sa stručne tačke gledišta neodrživa, ali sa društvene opravdana — održala je omladinu na obali Tise i tradiciju plivanja i vaterpola. Za tu fazu najzaslužniji je M. Berbakov.

Premeštanje na „Banju“

Posle 1959. vaterpolo se iz tehničkih razloga premešta na „Banju“. Plivanje se više ne neguje, interesovanje izostaje, a publika nestaje. Ovo se kasnije pokazalo kao kobna greška — ambijent je bio potpuno neprivlačan, deca se nisu kupala, a prostor je služio kao divlja deponija. Time je prekinut prirodni dotok mladih naraštaja.

PETA GENERACIJA (1958–1963)

Rukovodioci i organizatori: V. Davidović, D. Tikvić, B. Ćurčić
Treneri: I. Jagodić, S. Ivanić, T. Acković
Takmičari: S. Ivanić, Ž. Berbakov, M. Kiselički, V. Davidović, P. Sauer, I. Kovačević, Z. Marić, M. Matić, P. Fa, I. Glavaški, Bata, Bođul, Karči.

Uspon i pad

Sa ovom generacijom ostvaren je najveći uspon u istoriji novobečejskog vaterpola — borba za ulazak u Drugu saveznu ligu.

Međutim, posle 1963. sistematski rad prestaje. Najbolji igrači odlaze, ekipa se raspada:

• Z. Marić, M. Kiselički i Ž. Berbakov prelaze u „Odred“ Kikinda (koji 1967. ulazi u Drugu saveznu ligu zahvaljujući golovima Ž. Berbakova).
• P. Sauer prelazi u „Mornar“ Novi Sad.
• I. Glavaški prelazi u „Partizan“ Beograd.
• P. Fa odlazi u „Proleter“ Zrenjanin.

Selektorski period (1963–1991)

Nestankom entuzijasta počinje period „sastavljanja ekipa“ — dva puta godišnje, samo da bi se učestvovalo u ligi. Mnogi mladi iz vaterpolo škola nisu imali gde da igraju, pa su dolazili u Novi Bečej. Iako društveno neodrživo, ovaj sistem je produžio život vaterpola do 1991. godine. Najzaslužniji za taj period je Z. Marić.

Brašin povratak i poslednji pokušaj (1977.)

Povratkom iz Francuske, Braša Ivanić pokreće novi talas entuzijazma. Počinje rad sa decom „kod velike topole“, uvodi rad na suvom, organizuje treninge u bazenima Bečeja i Beograda.

U leto 1977. podiže peto po redu plivalište na Tisi — čeličnu konstrukciju.
Ipak, zbog nerazumevanja sredine, rad se brzo gasi. Ostaje samo jedna, „Brašina generacija“:
Srđan Mašić, Dušan Rakić, Ilija Kovačev, Nebojša Vlaškalić, Miša Vrebalov, Jager Stevan, Mamula Zoran, Dragan Jovanović, Hajdu Karči, Smilja Dobožanov, Cica Dragić.

Ovo je poslednja generacija plivača. Nakon nje plivanje nestaje, a ostaje samo vaterpolo.

Društveni kontekst i razlozi opadanja

Posleratna politička elita nije imala afinitet prema Tisi i sportovima na vodi. Prednost se davala sportovima radničke omladine.

Plivanje i vaterpolo — sportovi obrazovanije, školske omladine — postaju drugorazredni.
O tome svedoči i lokalna anegdota o političaru Mićku:

„Ivanić hrani svoje plivače čokoladom, dok radnička omladina nema hleba da jede.“

Novi Bečej, kao mala sredina, nije mogao da utiče na državne sportske prioritete. Društvena inertnost, konzervativizam, nepoverenje u promene i ignorisanje entuzijasta vodili su ga u stagnaciju.

Primeri društvenog mentaliteta

Tekst sadrži više anegdota koje oslikavaju mentalitet sredine — od nedobijenog miraza Savi Lekiću, do filozofije zanatlija i navika lokalnog stanovništva. Sve one ukazuju na:
otpor promenama, oslanjanje na tradiciju i odsustvo sistemske podrške sportu.

Zašto posle rata nije izgrađen bazen?

Jer za to nije bilo društvene podrške.
Iako je izgrađen DTD kanal i brana na Tisi (koji su poboljšali uslove), ništa se bitnije nije dogodilo. Sport na vodi ostao je marginalizovan.

Opšti pad i kraj (1963–1991)

• Plivanje se gasi 1958.
• Vaterpolo opada posle 1963.
• 1991. prestaje svaka aktivnost.

Za to vreme, Novi Bečej ostaje bez mogućnosti da prati savremeni profesionalni sport.

Istorijska vrednost novobečejskog doprinosa

U vreme kada su plivanje i vaterpolo bili amaterski i sezonski sportovi, Novi Bečej je bio u samom vrhu Vojvodine i Kraljevine Jugoslavije.
Od 25 urbanih sredina na rekama, samo šest je imalo organizovan vaterpolo — Novi Bečej je bio među njima.

Popularnost je bila ogromna, posebno tokom okupacije.

Živa sećanja

Dva primjera potvrđuju uticaj ovih sportova na lokalnu kulturu:

1. Direktor biblioteke Verica Dacić predstavila je autora svojoj majci:
2. „Pa ja tebe znam. Ti si bio veliki plivač.“
3. Slikar Janoš Mesaroš (Janči), gostujući na TV Beograd, rekao je:
4. „To je bilo vreme kada se u Novom Bečeju plivao bаterflај.“

Uporedni primer: Kikinda

Kikinda osniva plivački klub 1951. (20 godina posle NB), a već:

• 1964 — prvak Srbije
• 1967 — ulazak u Drugu saveznu ligu
• 1985 — nadomak Prve savezne lige

Uspesi su ostvareni zahvaljujući društvenoj podršci, izgradnji bazena i dobroj bazi.
Veliki doprinos dali su i novobečejci: Ž. Berbakov, M. Kiselički, Z. Marić.

Poseban doprinos S. Ivanića

S. Ivanić je pre podizanja „Jedinstva“ na visoki nivo već imao bogatu karijeru:

• Od 1949 — radi sa plivačima i vaterpolistima Novog Bečeja
• 1954 — drugo mesto na prvenstvu JRM (plivanje), prvo mesto u vaterpolu
• 1955–1958 — igrač i trener u „Bečeju“
• 1959–1960 — trener „Neptuna“ Celje, stvaralac prvaka Danijela Vrhovšeka (učesnika dve Olimpijade)