Brašu je priroda obdarila izuzetnim sportskim predispozicijama, pre svega kada je reč o fizičkoj konstituciji. Ali, kao što inteligencija nije uvek praćena i odgovarajućom marljivošću potrebnom da bi se postalo genije, tako ni fizička predispozicija za sport nije uvek praćena potrebnom vrednoćom i upornošću.
Poznato je, međutim, da su sportski uspesi, pored određenog talenta, pre svega rezultat upornog i istrajnog treninga. Braši je upravo ovo drugo nedostajalo, i to u tolikoj meri da su gotovo svi smatrali da je jednostavno bio nezainteresovan za postizanje boljih sportskih rezultata.
Bio je lepo građen, visok i snažan, sa izrazito razvijenom muskulaturom, pa mu nije bilo teško da, takoreći bez treninga, zauzme mesto standardnog beka u veoma dobrom timu novobečejske Zvezde.
Isto tako, bez posebnih priprema, bio je jedan od najboljih plivača Novog Bečeja. Na takmičenju održanom u Zrenjaninu 30. avgusta 1953. godine postigao je zapažene rezultate: u disciplini 100 metara slobodnim stilom osvojio je drugo mesto u Banatu, na 200 metara prsno takođe je bio drugi u Banatu, dok je na 100 metara leptir bio prvi u Banatu.
Zahvaljujući, između ostalih, i njegovom doprinosu, Jedinstvo iz Novog Bečeja osvojilo je na tom takmičenju prvo mesto u štafeti 4 × 50 metara mešovito.
Pa zar, kada sve ovo znamo, ne treba da zažalimo što Braša nije bio ambiciozniji i vredniji? Možda bismo danas o njemu pisali kao o jednom od velikih novobečejskih sportista uopšte.
Ipak, i pored svega navedenog, Braša je bio veoma dobar fudbaler. Bez velikih sportskih ambicija, svojim prirodnim sposobnostima uspevao je da zauzme istaknuto mesto beka u novobečejskoj Zvezdi i da bude važan deo njenog tima.
Komentari