Značajniji građevinski radovi na Kamendinu počeli su 1948. godine.
Glavna direkcija obavestila je imanje da je stanje kredita na dan 31. decembra 1947. godine iznosilo 1.606.434 dinara kratkoročnog kredita za obrtna sredstva i 2.951.300 dinara dugoročnog kredita za izgradnju tovilišta. Kamendin je dobio i sezonski kredit za tov svinja u iznosu od 1.400.000 dinara.
Prema planu investicija za kapitalnu izgradnju, društveni standard i opremu, Glavna direkcija odredila je za Kamendin u 1948. godini ukupno 21.182.000 dinara. U izvornom pregledu navedene su sledeće namene:
| Namena | Iznos |
|---|---|
| Građevinski objekti | 18.505.000 dinara |
| Barake za sezonske radnike | 1.200.000 dinara |
| Oprema | 1.353.000 dinara |
| Istraživanja | 60.000 dinara |
| Stoka i sadnice | 1.264.000 dinara |
U okviru kapitalne izgradnje, prema takozvanom „A” planu, tokom 1949. godine započeta je izgradnja dve staje za uzgoj podmlatka, sa navedenim kapacitetom od po 100 grla, tri kuhinje uz tovilišta i osam stambenih zgrada.
Do oktobra iste godine iz investicionog kredita utrošeno je:
| Namena | Utrošeni iznos |
|---|---|
| Kapitalna izgradnja | 6.632.612 dinara |
| Oprema | 572.583 dinara |
| Društveni standard | 4.192.000 dinara |
| Nabavka stoke | 335.238 dinara |
Kamendin je iste godine koristio i kratkoročni kredit od 34.667.000 dinara.
Povereništvo za poljoprivredu Glavnog izvršnog odbora odobrilo je početkom 1949. godine još 300.000 dinara investicionog kredita za tople leje.
Poboljšanje životnih uslova radnika
Investicionim ulaganjima i izgradnjom poboljšavani su uslovi života i rada na Kamendinu. Prema izvornom tekstu, do kraja 1949. godine svi stalni radnici imali su obezbeđene stanove.
Učinjeni su i pomaci u redovnijem snabdevanju zaposlenih, naročito industrijskom robom. Značajnu ulogu u tome imala je sindikalna organizacija imanja.
U izgradnji stanova i drugih objekata učestvovali su sami radnici, kao i članovi antifašističkih organizacija iz okolnih mesta. Dobrovoljnim radom nastojali su da pomognu završetak objekata u predviđenim rokovima.
Demontaža pruge uskog koloseka
Sredinom 1948. godine demontirana je pruga uskog koloseka koja je povezivala Kamendin sa Stepanovićevom, u dužini od četiri kilometra.
Sporazum o njenom besplatnom preuzimanju potpisan je 28. juna 1948. godine između Glavne direkcije pokrajinskih poljoprivrednih imanja Vojvodine i Direkcije za izgradnju kanala Dunav–Tisa–Dunav. Pruga je ustupljena za potrebe izgradnje kanala, uz obavezu da po završetku radova bude vraćena imanju.
Izgradnja kanala predstavljala je jedan od najznačajnijih poduhvata Petogodišnjeg plana u Vojvodini, ali se njegovo ostvarivanje produžilo tokom narednih decenija. Pruga je na tim radovima bila potrebnija nego na imanju, gde se sve manje koristila.
Posle demontaže nikada nije vraćena Kamendinu. U međuvremenu su kamioni i druga prevozna sredstva sve više preuzimali poslove transporta, pa je potreba za industrijskom prugom opadala.
Pomoć poljoprivrednicima u Sirigu
Radnici Kamendina pomagali su svojim radom, traktorima i zapregama poljoprivrednicima iz okolnih mesta da ostvare setvene planove.
Uprava imanja sklopila je 12. aprila 1947. godine sporazum sa Mesnim odborom kolonističkog Siriga, čijim je stanovnicima nedostajala mehanizacija i zaprega. Za pomoć su angažovana tri traktora i 40 zaprega, kojima je tokom jednog dana poorano 55 katastarskih jutara.
Izveštač Slobodne Vojvodine zabeležio je:
„Malo dalje, gde oru traktori, radi jedna grupa radnika iz II brigade. Kalapoš Šandor najbolji je danas na poslu. Njegov brigadir ga hvali:
‘On mi je najbolji radnik u brigadi. Za njega nema radnog vremena. Danas se obavezao da će raditi ceo dan, pa, ako je potrebno, i celu noć, samo da pomogne seljacima koji nemaju zaprega.’
I tako radnici Kamendina svojim udarničkim radom pomažu naše seljake u obradi zemlje. I dok se njivama razležu vesela pesma i šala, dotle se niže brazda za brazdom po siriškim poljima.”
Novi naziv i sedište imanja
Početkom 1949. godine promenjeni su naziv i sedište Pokrajinskog stočarskog zavoda „Kamendin”.
Rešenjem Sekretarijata Glavnog izvršnog odbora Narodne skupštine AP Vojvodine broj 2.500 od 22. februara 1949. godine preduzeće je dobilo naziv Pokrajinsko poljoprivredno dobro „Kamendin”, sa sedištem u Zmajevu.
Istim rešenjem određeno je da u granicama svojih ovlašćenja preduzeće zastupaju i potpisuju direktor Marko Tankosić i računopolagač Siniša Jovanović.
Stručne komisije i planiranje novih objekata
Radi pravilne izgradnje objekata na pokrajinskim poljoprivrednim imanjima, Povereništvo za poljoprivredu i šumarstvo Glavnog izvršnog odbora Narodne skupštine AP Vojvodine obrazovalo je početkom 1949. godine dve stručne komisije.
Njihov zadatak bio je da pregledaju započete građevinske radove i odrede lokacije budućih objekata.
U prvoj komisiji bili su, između ostalih, inž. Ivan Milašinović, direktor plana Glavne direkcije pokrajinskih poljoprivrednih imanja Vojvodine, i inž. Kamenko Ćirić, šef Stočarskog odseka Zavoda za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu.
U drugoj komisiji nalazili su se inž. Veliša Raičević, šef plana kapitalne izgradnje Glavne direkcije, inž. Milivoje Pavlović, šef naučno-istraživačke službe Planskog sektora Povereništva za poljoprivredu, i drugi stručnjaci.
Pregled Kamendina obavljen je od 23. februara do 5. marta 1949. godine, uz učešće direktora Marka Tankosića.
Komisija je analizirala mogućnosti kapitalne izgradnje za 1949. godinu, imajući u vidu nameru da imanje ubuduće služi naučnim istraživanjima i stočarskim ogledima.
Stambeni deo trebalo je nadovezati na izgradnju započetu 1948. godine. Zbog potrebe proširenja predviđena je i stambena kolonija istočno od prilaznog puta.
Za staje za junad određena je lokacija zapadno od staje podignute 1947. godine. Svinjci za nazimad trebalo je da budu postavljeni u produžetku severnog reda tovilišta prema istoku, sa razmakom od 20 metara između objekata i ispustima prema jugu. Silos-kule planirane su uz čeonu stranu svake staje.
Planirani stočni fond i potrebe za hranom
Prema perspektivnom planu komisije, Kamendin je trebalo da ima 106 radnih grla. Za obračun potreba korišćen je odnos jednog para konjske zaprege, odnosno odgovarajućeg broja volova, na 40 katastarskih jutara.
U govedarstvu je predviđeno držanje:
- 300 krava;
- 240 grla podmlatka do godinu dana;
- 160 grla junadi i junica do dve godine.
Preračunavanjem stvarnog broja životinja na obračunska krupna grla, radna stoka i govedarstvo činili bi ukupno 590 takvih grla.
Planiran je odnos jednog krupnog grla na 2,5 katastarskih jutara. Smatralo se da bi takav stočni fond omogućio redovno i dovoljno đubrenje stajnjakom, kao neophodnu meru za intenziviranje proizvodnje.
Na svinjarstvo bi otpalo još 260 obračunskih krupnih grla. Predviđeno je 100 krmača sa odgovarajućim priplodom, uz očekivanu veću plodnost zapata, čiju su osnovu uglavnom činile jorkširske i berkširske svinje.
Prema normativnim proračunima, potrebe za zrnastom i kabastom hranom bile bi sledeće:
| Vrsta hrane | Planirana količina |
|---|---|
| Kukuruz | 195 vagona |
| Mekinje | 121 vagon |
| Uljane pogače | 69 vagona |
| Ječam | 2,5 vagona |
| Grašak | 50 vagona |
| Različite vrste sena | 140 vagona |
| Silaža | 320 vagona |
| Kukuruzovina | 107 vagona |
| Slama za ishranu | 70 vagona |
| Zob | 7 vagona |
Komisija je ukazala na velike potrebe za hranom i ograničenja sopstvene proizvodnje imanja. U zapisniku je, ipak, navedena i ocena da je prema kalkulaciji ishrana stoke približno obezbeđena.
Setveni plan koji bi odgovarao predviđenom stočarstvu obuhvatao je:
| Namena površine | Površina u katastarskim jutrima |
|---|---|
| Seno i semenska proizvodnja krmnog bilja, predviđena na 10% ove površine | 770 |
| Silaža ili repa | 210 |
| Zob | 66 |
| Kukuruz za potrebe imanja | 350 |
| Kukuruz za deputat radnika | 130 |
| Ječam | 25 |
| Bašta | 30 |
| Pšenica | 430 |
Kao moguća varijanta predloženo je da se kukuruz namenjen imanju zameni graškom, jer je smatran vrednijom hranom do koje se teže dolazilo. Istovremeno je upozoreno da slama graška nije odgovarajuća zamena za kukuruzovinu.
Na osnovu suve materije utrošene hrane i prostirke, proizvodnja stajskog đubriva procenjena je na 700 vagona, što je ocenjeno kao dovoljna količina za redovno đubrenje.
Eksperimentalna stanica ili imanje za masovnu proizvodnju
Kamendin je prvobitno bio namenjen da postane eksperimentalna stanica Pokrajinskog zavoda za stočarstvo u Novom Sadu.
Komisija je upozorila da bi postojeći plan kapitalne izgradnje mogao previše usmeriti imanje ka masovnoj proizvodnji stoke i time ugroziti njegovu prvobitnu istraživačku namenu.
U zapisniku je istaknuto:
„Sadašnji plan kapitalne izgradnje preti da će ovo imanje opteretiti takvim zadatkom u pogledu masovne proizvodnje stoke da u budućnosti neće moći odgovoriti svojoj prvobitnoj nameni. Time bi uspešan rad Stočarskog zavoda došao u pitanje, pošto za namenjene svrhe nema podesnijeg imanja u okolini Novog Sada.”
Zato je predloženo da Povereništvo za poljoprivredu, odnosno Predsedništvo Glavnog izvršnog odbora AP Vojvodine, donese načelnu odluku o konačnoj dodeli Kamendina Stočarskom zavodu. Kapitalnu izgradnju trebalo je uskladiti sa budućim zadacima imanja.
Stočni fond krajem 1947. godine
Krajem 1947. godine na Kamendinu su bila 84 konja: 44 kobile, 25 kastrata i 15 mladih grla.
Govedarski fond činili su dva bika, 48 krava, 148 grla junadi, 23 teleta i 65 volova.
Ukupno je bilo 1.520 svinja:
| Kategorija | Broj |
|---|---|
| Nerasti | 28 |
| Krmače | 170 |
| Nazimad | 603 |
| Prasad | 474 |
| Tovljenici | 245 |
| Ukupno | 1.520 |
Imanje je imalo i osam magaraca i 110 ćuraka.
Tokom iste godine u tov je stavljeno 300 svinja. Isporučeno je 200 grla, ukupne težine 33.627 kilograma.
Uginuća i teškoće u svinjarskoj proizvodnji
Na većini pokrajinskih imanja od jula do decembra 1947. godine veliki problem predstavljala je smrtnost svinja.
Glavna direkcija je krajem godine naredila da se tokom prašenja krmača uvede stalno dežurstvo, kako bi se smanjila uginuća prasadi od gušenja. Zatražena je i veća pažnja prema higijeni i uslovima smeštaja.
Uprkos preduzetim merama i zaštitnim vakcinacijama, od marta do oktobra 1948. godine na Kamendinu su uginula tri konja, dva govečeta, 167 svinja i 299 komada živine. Prinudno su zaklana 24 govečeta i 399 svinja.
Najviše svinja uginulo je u aprilu, 41, i oktobru, 47 grla.
Pokrajinski i drugi državni organi određivali su planske obaveze isporuke stoke. Za 1948. godinu Kamendin je bio zadužen da isporuči 6.000 svinja, dok je zimski kapacitet tovilišta pre izgradnje novih objekata iznosio 1.500 grla.
U izveštaju Glavnoj direkciji od 26. januara 1948. godine zavod je naveo da će u prvom polugodištu raspolagati sa šest priplodnih nerasta i 80 krmača jorkširske rase, kao i istim brojem berkširskih grla. Očekivalo se približno 800 oprasenih prasadi.
Direktor inž. Marko Paunović upozorio je da za ishranu priplodnih svinja nema dovoljno kukuruza, jer je celokupan rod imanja proglašen semenskom robom. Zatražena je pomoć u obezbeđivanju hrane, pri čemu je samo kukuruza bilo potrebno 220.000 kilograma.
To je bila jedna od brojnih teškoća sa kojima se Kamendin suočavao u prvim posleratnim godinama.
Stočni fond prema godišnjem izveštaju za 1948. godinu
Prema godišnjem izveštaju, krajem 1948. godine na Kamendinu je bilo 77 konja, devet magaraca i ukupno 271 goveče.
U pregledu goveda navedene su sledeće kategorije:
| Kategorija | Broj |
|---|---|
| Bikovi | 2 |
| Muzne krave | 33 |
| Krave dojare | 23 |
| Junad | 106 |
| Telad do godinu dana | 48 |
| Volovi | 32 |
Za 33 muzne krave u izvornom tekstu navedena je proizvodnja od 865.660,5 litara mleka.
Svinjski fond prikazan je ovako:
| Kategorija prema izvornom pregledu | Broj |
|---|---|
| Nerasti | 26 |
| Krmače | 234 |
| Kastrirana grla | 58 |
| Ženska grla starija od godinu dana | 2.031 |
| Muška nazimad | 1.010 |
| Ženska nazimad | 124 |
| Muška prasad mlađa od četiri meseca | 452 |
| Ženska prasad mlađa od četiri meseca | 422 |
| Muška prasad na sisi | 218 |
| Ženska prasad na sisi | 200 |
| Tovljenici | 750 |
| Navedeni ukupan broj | 5.576 |
Od živine je bilo pet ćurana, 131 ćurka i 362 ćurića. Imanje je imalo i 40 košnica sa pokretnim saćem.
Direktor Marko Tankosić ocenio je na kraju godišnjeg izveštaja da je zdravstveno stanje stoke bilo zadovoljavajuće s obzirom na uslove smeštaja.
Kod manjeg broja svinja zabeležena je svinjska kuga, a među otkupljenim grlima i nešto crvenog vetra. Prema izveštaju, blagovremenom intervencijom zaraza je brzo suzbijena.
Nabavka i prodaja rasne stoke
Radi ostvarivanja planskih zadataka u tovu i proizvodnji priplodnih grla, odobravana su sredstva za kupovinu rasne stoke.
Kamendinu je za nabavku dva bika, 30 krava, 20 teladi, dva nerasta i 20 krmača tokom 1948. godine odobreno 944.000 dinara.
Zavod je istovremeno prodavao rasnu stoku drugim poljoprivrednim dobrima i seljačkim radnim zadrugama.
Početkom januara 1948. godine Planski sektor Glavne direkcije obavešten je da Kamendin ima na prodaju 17 simentalskih bikova u dobroj kondiciji. U daljoj razradi istog podatka navedeni su:
- jedan bik star četiri godine;
- deset bikova starih 16 meseci, dobijenih sa Belja;
- četiri bika stara 18 meseci, iz Čehoslovačke;
- četiri bika stara 12 meseci, iz sopstvenog zapata.
Za prodaju je bilo ponuđeno i 25 nerasta: 15 berkširskih i deset jorkširskih.
Selekcija goveda početkom 1948. godine
Na osnovu rešenja Glavnog izvršnog odbora AP Vojvodine od 29. januara 1948. godine izvršena je selekcija goveda na Kamendinu.
Prema zapisniku, pregledano je 288 goveda i jedan bik-bivo. U razradi su navedene sledeće kategorije:
| Kategorija | Broj |
|---|---|
| Krave | 48 |
| Junice | 90 |
| Priplodni bikovi | 2 |
| Mladi bikovi | 28 |
| Ženska telad na sisi | 5 |
| Muška telad na sisi | 5 |
| Odbijena ženska telad | 7 |
| Odbijena muška telad | 6 |
| Volovi | 67 |
U matične knjige upisana su dva priplodna bika druge klase:
- Rumba, metalna markica 218, oznaka na levom rogu 224, star pet i po godina, iz porodice sa visokom mlečnošću;
- Geza, metalna markica 246, oznaka na levom rogu 241, star četiri godine, uvezen iz Švajcarske.
Upisane su i sledeće krave druge klase:
| Ime | Metalna markica | Oznaka na levom rogu | Godina navedena u zapisniku |
|---|---|---|---|
| Jabuka | 201 | 2 | 1946. |
| Bereg | 217 | 66 | 1942. |
| Ruža | 202 | 230 | 1943. |
| Cicela | 203 | 28 | 1945. |
| Luna | 204 | 24 | 1943. |
| Zorka | 205 | 79 | 1945. |
| Fama | 213 | 45 | 1944. |
| Lina | 215 | 27 | 1944. |
| Lola | 216 | 32 | 1944. |
Od 28 pregledanih mladih bikova, šest grla iz Čehoslovačke ocenjeno je kao sposobno za priplod i svrstano u treću klasu.
Za domaće bikove navedeno je da su četiri sposobna za priplod, ali su u prenetom spisku imenovana tri:
| Ime | Metalna markica | Navedeni datum | Klasa |
|---|---|---|---|
| Bećar | 219 | 3. januar 1947. | II |
| Bibor | 220 | 15. januar 1947. | II |
| Biro | 224 | 17. april 1947. | III |
Bikovi iz Mađarske evidentirani su pod oznakom „Krotal”:
| Oznaka | Klasa |
|---|---|
| 2865 | III |
| 4110 | III |
| 9507 | II/III |
| 1840 | III |
| 1553 | III |
| 9278 | II |
| 1751 | II |
| 2701 | II/III |
| Bez broja | III |
Od domaćih bikova za priplod su ocenjeni kao nepodobni i određeni za kastraciju Brnja i Boris, stari po dve godine, Braca, star osam meseci, i Boža, Bobica, Bata i Branko, stari po mesec dana.
Od 90 pregledanih junica jedna je svrstana u prvu, pet u drugu, a ostale u treću klasu i ocenjene kao priplodne.
Izdvajanje nepodobnih grla
Pregledano je i 67 volova. Za prodaju radi tova predložena su grla sa oznakama 116, 151, 134, 136, 95, 137, 115, 157, 158, 96, 155, 156, 119, 120, 103 i 104.
Isti predlog odnosio se na volove sa oznakama na levom rogu 127 i 138, koji su iz Siriga bili ustupljeni na korišćenje Gradskom narodnom odboru u Novom Sadu. Navedeno je da ova grla nemaju zube i više nisu sposobna za rad.
Za tov je predložena i krava Mina, stara 12 godina, bez zuba, sa žigom 247 na levom rogu. U izvorniku su uz nju zabeležene i dodatne oznake: „tet. 1. u. 59 d. u.”
Za klanje radi ishrane radnika predložen je bik Bela, star dve godine, sa oznakom 123 u ušnoj evidenciji, zbog „padavice”. Isti predlog dat je za junicu iz Čehoslovačke, sa metalnom markicom 229, zbog neizlečive aktinomikoze.
Ovi navodi predstavljaju zabeležene odluke tadašnje komisije.
Primedbe na smeštaj, ishranu i veterinarsku službu
Na kraju zapisnika istaknuto je nekoliko opštih primedaba.
Štale su ocenjene kao premale za postojeći broj životinja, pa je zatražena što skorija izgradnja odgovarajućeg smeštaja. Ukazano je i na veliki broj uginuća od pneumonije, zbog čega je prostor za telad trebalo premestiti na mesto bez promaje.
Predloženo je otvaranje nove inventarske knjige, sa razvrstavanjem stoke prema kategorijama i starosti.
Snabdevanje kabastom hranom ocenjeno je kao zadovoljavajuće, ali je preporučeno povećanje količine koncentrovane hrane. To je trebalo da omogući ispitivanje proizvodnih sposobnosti pojedinih grla i bolji odgoj podmlatka za priplod.
Preporučeno je da ženska telad sisaju četiri, a muška telad namenjena priplodu pet meseci.
Veterinarska služba bila je organizovana i imala je zaposlenog starijeg veterinarskog pomoćnika. Vođena je knjiga bolesnih životinja, kao i kontrolni listovi lekova i instrumenata.
Komisija je predložila uređenje posebne stočne ambulante koja bi obuhvatala apoteku, štalu sa približno tri mesta za bolesna grla i prostoriju za pregled. Do tada je za smeštaj apoteke služila mala prostorija u upravnoj zgradi.
Planske obaveze i brigadna organizacija rada
Kamendin je proizvodnju usmeravao prema direktivama administrativno-operativnog rukovodstva i viših državnih organa.
U jednom od navedenih planova imanje je bilo zaduženo za sledeći stočni fond i proizvodnju:
| Kategorija | Plansko zaduženje |
|---|---|
| Konji | 90 |
| Krupna goveda | 297 |
| Goveđi podmladak | 425 |
| Tovljenici | 5.000 |
| Nazimad | 1.900 |
| Krmače sa nerastima | 281 |
| Prasad stara dva meseca | 1.300 |
| Živina osnovnog zapata | 150 |
| Živina za klanje | 3.275 |
Početkom 1949. godine pristupilo se daljem uređivanju sistema rada radi povećanja proizvodnje i bolje organizacije.
Od 1. marta i na Kamendinu primenjivan je rad po normama i brigadnom sistemu u stočarstvu i ratarstvu. Do septembra je tim sistemom bilo obuhvaćeno 107 od ukupno 161 radnika, raspoređenih u deset brigada. Normirano je bilo 75 odsto ukupnih radova na imanju.
Mehanizacija i ratarska proizvodnja
Pored osnovne stočarske delatnosti, Kamendin je tokom prvih godina Petogodišnjeg plana intenzivirao i ratarsku proizvodnju.
Zbog nedostatka traktora i drugih poljoprivrednih mašina, u jeku sezonskih radova često su korišćene usluge mašinsko-traktorskih stanica iz okolnih mesta.
Tokom dubokog zimskog oranja 1947/48. godine traktorima tih stanica uzorano je 1.378 katastarskih jutara, sopstvenim traktorima 608, a konjskim zapregama 259 jutara. Na imanju su tada, između ostalog, bila zasejana 954 katastarska jutra pšenice sorte bankut.
U narednoj godini popis mehanizacije navodi sledeće traktore:
| Marka i model | Broj |
|---|---|
| Oliver 90 | 2 |
| Oliver 80 | 4 |
| Oliver 70 | 5 |
| Mavag | 1 |
| Hofer | 1 |
Povećanjem broja traktora smanjivala se upotreba konja u oranju, kao i potreba za uslugama mašinsko-traktorskih stanica.
Imanje je raspolagalo i sa dva kamiona: „Fordom” od 85 konjskih snaga, registarske oznake S.2-2166, i „Dodžom” od 80 konjskih snaga, oznake S.2-2170.
Prema rezultatima žetve 1948. godine, prosečan prinos ozime pšenice sa 239 hektara iznosio je 14 metričkih centi po hektaru, a ozimog ječma sa 70 hektara 20 metričkih centi.
Metrička centa označava 100 kilograma.
Evidencija poljoprivrednih radova 1948/49. godine
Na Kamendinu je, kao i na drugim državnim imanjima, vođena detaljna evidencija radova, broja zaposlenih, utroška hrane i đubriva.
Duboko zimsko oranje u jesen 1948.
Planom je bilo predviđeno 1.366 katastarskih jutara.
Od 11. do 18. septembra sopstvenim traktorima obrađeno je 96 jutara. Od 19. do 25. septembra zabeleženo je još 136 jutara obrađenih sopstvenim traktorima i deset zapregama.
U pregledu do 27. novembra navedeno je ukupno 216 jutara obrađenih sopstvenim traktorima, 150 traktorima mašinsko-traktorskih stanica i deset zapregama. Kao preostala neobrađena površina navedeno je 1.076 jutara.
Đubrenje zemljišta
Za jesenje đubrenje stajnjakom planirana su 514 katastarska jutra. Do 12. decembra obrađena su 64 jutra pod žitaricama i 42 pod krmnim biljem.
Veštačko đubrenje bilo je planirano na 1.600 jutara. Do 26. septembra obuhvatilo je 439 jutara pod žitaricama, 25 pod povrćem i 80 pod krmnim biljem.
Setveni radovi
Do 18. septembra 1948. godine zasejana su četiri jutra spanaća, tri salate i šest graška.
Do 9. oktobra zabeleženo je jedno jutro kupusa za ishranu, a do 30. oktobra šest jutara belog luka.
Do 23. oktobra zasejano je 260 jutara pšenice, dok je do početka oktobra bilo zasejano 179 jutara ozimog ječma i 80 jutara ozimog graška.
Berba kasnih useva
Do 18. septembra požnjevena su 174 katastarska jutra konoplje za vlakno, sa prosečnim prinosom od 30 metričkih centi. Evidentirana je i žetva 57 jutara konoplje za seme, 30 jutara lucerke za seme, deset jutara muhara i vađenje krompira sa 25 jutara.
Do 6. novembra obrano je i ovršeno 19 jutara suncokreta, sa prosečnim prinosom od devet metričkih centi.
Do 27. novembra obrana je celokupna površina pod kukuruzom od 340 jutara, sa prosečnim prinosom od 15 metričkih centi.
Zimsko i prolećno oranje 1949.
Za celu sezonu dubokog zimskog oranja planirana su 1.452 katastarska jutra. Do 5. februara 1949. godine obrađeno je ukupno 600 jutara: 393 sopstvenim traktorima, 162 traktorima mašinsko-traktorskih stanica i 45 zapregama.
Za prolećnu setvu planirano je oranje 839 jutara. Posao je završen 23. aprila 1949. godine. Sopstvenim traktorima uzorano je 439 jutara, a traktorima mašinsko-traktorskih stanica 400.
Broj stalnih i sezonskih radnika
Evidencija pokazuje znatne promene u broju zaposlenih.
| Datum | Broj stalnih radnika |
|---|---|
| 18. septembar 1948. | 98 |
| 30. oktobar 1948. | 48 |
| 5. februar 1949. | 150 |
U februaru 1949. godine imanju je nedostajalo još približno 30 stalnih radnika.
Broj sezonskih radnika kretao se ovako:
| Datum | Broj sezonskih radnika |
|---|---|
| 18. septembar 1948. | 132 |
| 30. oktobar 1948. | 98 |
| 25. decembar 1948. | 40 |
| 22. januar 1949. | 13 |
| 9. april 1949. | 120 |
U aprilu se osećala potreba za još približno 200 sezonskih radnika.
Zasejane površine prema izveštaju iz maja 1949.
Izveštaj tadašnjeg direktora Jožefa Martona od 21. maja 1949. godine omogućava pregled zasejanih površina i raznovrsnosti kultura.
Ukupna setvena površina iznosila je 2.191 katastarsko jutro:
| Grupa kultura | Površina u katastarskim jutrima |
|---|---|
| Žitarice | 1.070 |
| Industrijsko bilje | 47 |
| Povrće | 241 |
| Krmno bilje | 821 |
| Ostalo | 12 |
| Ukupno | 2.191 |
Žitarice
| Kultura | Površina u katastarskim jutrima |
|---|---|
| Ozima pšenica | 273 |
| Ozimi ječam | 179 |
| Jari ječam | 80 |
| Jari ovas | 193 |
| Kukuruz | 345 |
| Ukupno | 1.070 |
Industrijsko bilje
| Kultura | Površina u katastarskim jutrima |
|---|---|
| Šećerna repa za seme, prva godina | 5 |
| Šećerna repa za seme, druga godina | 21 |
| Industrijska paprika | 19 |
| Mak | 2 |
| Ukupno | 47 |
Povrće
| Kultura | Površina u katastarskim jutrima |
|---|---|
| Krompir | 59 |
| Crni luk | 21 |
| Beli luk | 7 |
| Pasulj | 20 |
| Sočivo | 4 |
| Kupus | 14 |
| Paradajz | 11 |
| Plavi patlidžan | 1 |
| Zelena paprika | 5 |
| Dinje i lubenice | 5 |
| Krastavci i tikve | 10 |
| Boranija | 10 |
| Zeleni grašak | 3 |
| Grašak za zrno | 26 |
| Ostalo povrće | 44 |
| Navedeni ukupan zbir | 241 |
Krmno bilje
| Kultura | Površina u katastarskim jutrima |
|---|---|
| Stara lucerka | 186 |
| Nova lucerka | 86 |
| Jara graorica za seno | 336 |
| Jara graorica za seme | 15 |
| Stočni grašak | 80 |
| Kukuruz za krmu | 57 |
| Stočna repa, prva godina | 39 |
| Stočna repa, druga godina | 5 |
| Stočna mrkva, druga godina | 1 |
| Muhar | 16 |
| Ukupno | 821 |
Ostale površine
| Namena | Površina u katastarskim jutrima |
|---|---|
| Deputat-bašta za radnike | 11 |
| Ogledno polje | 1 |
| Ukupno | 12 |
Nadzor Glavne direkcije i zahtevi za izvršenje planova
Glavna direkcija pokrajinskih poljoprivrednih imanja Vojvodine upravljala je Kamendinom i drugim dobrima, prenosila direktive viših organa i usmeravala proizvodnju. Ponekad je oštro reagovala na kašnjenja u izvršavanju zadataka.
U dopisu svim imanjima od 2. aprila 1949. godine navedeni su podaci o prolećnom oranju:
| Imanje | Planirana površina | Obrađeno do datuma dopisa |
|---|---|---|
| Fruška gora | 2.295 jutara | 52 jutra |
| Irmovo | 1.616 jutara | 46 jutara |
| Kamendin | 839 jutara | 95 jutara |
Direkcija je upozorila:
„Mi smo svim imanjima 1. aprila poslali telegram koje useve moraju da poseju do 5. aprila i taj rok je nepomerljiv. Imanje koje ovaj zadatak ne izvrši biće pozvano na odgovornost.
Pored toga, poslednji put se naređuje svim imanjima da odmah drljaju duboko oranje, ozime useve, lucerišta, livade i pašnjake.”
Kasnija evidencija pokazuje da je Kamendin planirano prolećno oranje završio 23. aprila iste godine. Taj podatak potvrđuje završetak oranja tokom aprila, ali sam po sebi ne pokazuje da li su usevi navedeni u telegramu posejani do 5. aprila.
Stručno osposobljavanje radnika
Odeljenje za poljoprivredu Glavnog izvršnog odbora i Glavna direkcija organizovali su predavanja i kurseve radi osposobljavanja radnika u stočarstvu i ratarstvu.
Jedan povrtarski kurs, koji su pohađala 52 radnika, održan je u Temerinu u februaru 1949. godine.
Po završetku kursa Kamendinu su raspoređeni Lajoš Boroš i Imre Šara. Borošu je određena plata od 3.500, a Šari 2.800 dinara.
Izveštaj direktora Jožefa Martona iz leta 1949.
Među fragmentarno sačuvanim dokumentima izdvaja se mesečni izveštaj direktora Jožefa Martona, upućen Glavnoj direkciji za period od 10. jula do 10. avgusta 1949. godine.
Izveštaj navodi da je na Kamendinu uveden brigadno-desetinski sistem i da se više ne primenjuje rad po satu i akordu.
U stočarstvu, međutim, zbog nedostatka prostorija nije bilo moguće u potpunosti raspodeliti individualna zaduženja. U ratarstvu je nedostatak radne snage sprečavao zaduživanje pojedinih radnika određenim površinama, pa se radilo grupno, prema iskustvenim normama.
Tokom jula počeli su kosidba i vršidba. Zbog manjka radnika radilo se intenzivno i prekovremeno.
O izgradnji i životnim uslovima Marton je naveo:
„Radovi kapitalne izgradnje u svinjarstvu ne završavaju se u određenim rokovima. Isti slučaj je i sa stambenim zgradama. Iako su tovilišta donekle završena, kuhinje uz tovilišta i odvojeni kanali još nisu ni započeti.
Građevinska preduzeća očekuju oko stotinu frontovaca iz Kikinde, a u radovima im pomažu i zaposleni na imanju.
Stambene prilike nisu zadovoljavajuće. Otvorena je radnička menza u kojoj se hrani oko 200 radnika. Radnici su, bez razlike, dobili sledovanja i tačkice.”
Operativni plan rada direktora
Sačuvan je i operativni plan „po sistemskom radu”, koji pokazuje svakodnevna zaduženja direktora.
Dnevni plan
| Vreme | Zaduženje |
|---|---|
| 7.00–8.00 | Provera preko kontrolnika da li su izveštaji i telegrami poslati na vreme |
| 11.30–12.30 | Pregled pristigle pošte i raspodela referentima |
| 14.00–15.00 | Kontrola izvršenja operativnog plana pomoću grafikona |
| 18.00–19.00 | Prijem molbi, žalbi i drugih obraćanja |
Nedeljni plan
| Dan | Zaduženje | Vreme |
|---|---|---|
| Ponedeljak | Obilazak terena sa rukovodiocem kapitalne izgradnje | 8.00–11.00 |
| Utorak | Obilazak terena sa glavnim agronomom | Nije navedeno |
| Sreda | Savetovanje sa svim činovnicima | 15.00–17.30 |
| Četvrtak | Obilazak terena sa rukovodiocem stočarstva i veterinarom | 8.00–11.00 |
| Petak | Savetovanje sa brigadirima | 13.30–15.30 |
| Subota | Kontrola rada svakog činovnika | Nije navedeno |
Mesečni plan
| Datum | Zaduženje |
|---|---|
| 5. u mesecu | Savetovanje sa glavnim knjigovođom |
| 8. u mesecu | Izveštaj za Direkciju |
| Oko 15. u mesecu | Analiza izveštaja o planu sa svim referentima |
| Oko 28. u mesecu | Kontrola magacina |
Pored ovih obaveza, direktor je trebalo da u slobodnim terminima pregleda i kontroliše radionice i druge poslove koji nisu bili obuhvaćeni rasporedom, poput priprema za izložbu.
Na kraju plana Jožef Marton je naglasio da svi referenti moraju izraditi svoje operativne planove prema ovom rasporedu i da se svi činovnici i brigadiri moraju prema njemu ravnati.
Komentari