Kamendin u okviru Zavoda za poljoprivredna istraživanja

Još početkom 1949. godine počelo se razmišljati o tome da pokrajinsko imanje Kamendin postane eksperimentalna stanica za stočarstvo Zavoda za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu.

Reorganizacijom Glavne direkcije pokrajinskih poljoprivrednih imanja, krajem 1949. godine, pokrajinska dobra „Krivaja“ iz Stare Moravice, „Fruška gora“ — Gladnoš, „Tamiš“ iz Hajdučice i „Bratstvo i jedinstvo“ iz Starog Bečeja predata su pod AOR Ministarstva poljoprivrede NR Srbije. Dobra „Jakšićevo“ iz Srpske Crnje i „Begej“ iz Srpskog Itebeja predata su Glavnoj direkciji pokrajinskih poljoprivrednih dobara Vojvodine, dok je Kamendin prešao pod AOR Zavoda za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu.

Već u septembru 1949. godine tadašnji direktor Kamendina, inž. Radovan Marković, obavestio je Glavnu direkciju pokrajinskih poljoprivrednih imanja Vojvodine da će „od sada sve tražene podatke slati svom novom AOR-u, Zavodu za poljoprivredna istraživanja“.

Zaposleni na imanju

U to vreme Kamendin je imao ukupno 181 stalnog radnika i službenika. Među radnicima i pomoćnim osobljem bilo je:

• 13 kvalifikovanih radnika;
• 23 polukvalifikovana radnika;
• 103 nekvalifikovana radnika;
• šest učenika;
• 14 pripadnika pomoćnog osoblja.

Službenički kadar činila su tri službenika ekonomsko-komercijalne struke, tri finansijske, osam poljoprivredne, dva veterinarske, pet administrativne i jedan zdravstvene struke.

Najveći broj radnika bio je mađarske narodnosti. Od 13 kvalifikovanih radnika samo je jedan bio Srbin. Na imanju je radio i manji broj Slovaka, uglavnom sezonskih radnika iz Kulpina. Među polukvalifikovanim radnicima takođe su izrazito preovlađivali Mađari: od ukupno 23 radnika, njih 22 bili su Mađari.

Zanimljivo je zabeležiti da je tih godina bilo i dvoje stranih državljana — Italijana. Od 103 nekvalifikovana radnika, 44 su bili muškarci, a 59 žene.

U podacima o starosnoj strukturi navedeno je da je 15 radnika imalo do 17 godina, 26 između 18 i 31 godine, 21 između 31 i 40 godina, 28 između 41 i 55 godina, a 13 više od 55 godina.

Među službenicima je nacionalna struktura bila drugačija: od ukupno 22 službenika, 16 su bili Srbi, dok su ostali bili Mađari i pripadnici drugih nacionalnosti.

Prema jednom sačuvanom dokumentu, početkom januara 1950. godine državni činovnici Kamendina bili su:

1. Inž. Radovan Marković, direktor.
2. Milorad Ćurčić, personalni referent.
3. Milan Borozan, naturalni knjigovođa.
4. Gizela Volker, službenica zadužena za delovodni protokol, socijalno osiguranje i daktilografske poslove.
5. Jožef Vetreb, poljoprivredni poslovođa.
6. Inž. Dušan Vojinović, referent.
7. Milica Vukašinović, honorarna službenica — naturalni knjigovođa.
8. Ilonka Grizer, pomoćnica glavnog magacionera.
9. Vlajko Grujić, privredni poslovođa.
10. Jakov Živanović, glavni agronom i planer imanja.
11. Mancika Grizer, mlađi knjigovođa.
12. Budimir Žikić, zamenik rukovaoca stočarstva.
13. Vukašin Kovačević, šef računovodstva.
14. Vasilije Lazić, poljoprivredni tehničar.
15. Irena Lokić, higijeničarka.
16. Nikola Lokić, veterinarski pomoćnik.
17. Milutin Milović, referent snabdevanja.
18. Vidak Miljković, blagajnik i sekretar preduzeća.
19. Đura Momčilović, glavni magacioner.
20. Jovan Sforcan, referent za rad.
21. Teodor Sekulski, veterinar.
22. Koviljka Subotić, evidentičar.
23. Mihalj Tot, referent stočarstva.

U tekstu se navodi da su fakultetsku diplomu tada imali samo direktor Ivan Milašinović i referent ratarstva Dušan Vujinović.

Stočni fond i zdravstvena zaštita

U vreme prelaska Kamendina pod AOR Zavoda za poljoprivredna istraživanja stočni fond imanja činilo je 6.227 svinja, 307 goveda, 92 konja i devet magaraca.

Od muških priplodnih grla bilo je odgojeno 14 bikova i 135 nerastova, dok je od ženskih grla za priplod bilo izdvojeno 27 kobila, 92 krave i 730 krmača. Prema navedenim podacima, na jednog muškog priplodnjaka dolazilo je 38 kobila, 23 krave i 40 krmača.

Na Kamendinu je tada bilo i 1.977 komada živine i 38 košnica.

Tokom 1949. godine velika pažnja posvećivana je zaštitnom cepljenju stoke. Protiv prostrela obavljeno je 77 cepljenja konja i 271 cepljenje goveda. Izvršeno je i 8.056 simultanih cepljenja protiv svinjske kuge, 8.993 cepljenja protiv vrbanca i 911 protiv kolere peradi.

Krajem juna 1950. godine na Kamendinu je obavljeno i ispitivanje na Bangovu bolest. Iz izveštaja direktora imanja, inž. Ivana Milašinovića, saznajemo:

„Od ukupnog broja grla šest krava i jedna junica pozitivno su reagovale, a krv je pregledana kod 160 grla. Ista su odmah izdvojena i smeštena na salašu ‘Mali Kamendin’. Za sada je zaklano pet grla, jedna je ostala visokosteona i jedna muzara. Odavde će biti smeštene na tzv. ‘Švapskom salašu’, pod šupu, dok ne ozdrave ili se zakolju.“

Početkom aprila iste godine, odlukom Povereništva za poljoprivredu Glavnog izvršnog odbora Narodne skupštine AP Vojvodine, povećan je broj konja na imanju.

Iz sastava Pokrajinskog poljoprivrednog dobra „Crvena zvezda“ iz Kulpina preneto je osam kobila oždrebljenih 1945. godine, ukupne vrednosti 96.000 dinara. U tekstu su navedene Fatima, Fauna, Fatinica, Flora i Frula.

Istim rešenjem na Kamendin je prebačeno i trideset kobila bez naplate protivvrednosti. Među navedenim grlima bile su Freza, Forela, Farba, Frida i Fleka, oždrebljene 1945. godine, kao i Hvala, Hazena, Havajka, Hela, Hostija, Herba, Hemina i Hanesta, oždrebljene 1947. godine.

Polovinom 1950. godine Kamendin je imao 157 konja. U pregledu su navedeni osam pastuva, 31 ergelska kobila, 69 radnih konja, osam muških i sedam ženskih priplodnih grla do jedne godine, kao i osam muških i 11 ženskih grla od jedne do dve godine. Imanje je tada imalo i sedam magaraca za rad i dva priplodnjaka.

Goveda je bilo ukupno 356: sedam bikova, 147 krava, tri radna vola, 58 muških i 88 ženskih teladi do jedne godine, kao i šest muških i 47 ženskih junadi od jedne do dve godine.

Tokom maja 1950. godine drugim imanjima prodato je 27 krava, dva teleta i 14 junadi. Dva teleta prinudno su zaklana, a jedno je uginulo.

Mesečna proizvodnja mleka iznosila je preko 7.000 litara. Ono se najvećim delom koristilo za ishranu stalnih i sezonskih radnika na Kamendinu, kao i radnika angažovanih na izgradnji objekata na imanju.

Početkom maja 1950. godine Kamendin je raspolagao sa 69 nerastova za priplod, ukupne težine 8.295 kilograma, i 499 krmača, ukupne težine 65.303 kilograma. Prasadi do dva meseca bilo je 799, od dva do šest meseci 1.037, nazimadi 110, a tovljenika 802.

Tokom maja prodato je pet nerastova i 66 krmača za priplod, 110 prasadi do dva meseca, četiri praseta od dva do šest meseci i 316 tovljenika. Prinudno su zaklane dve krmače, osam prasadi od dva do šest meseci, 17 nazimadi i 316 tovljenika. Istog meseca došlo je do značajnog uginuća prasadi — ukupno 140 komada.

Razvoj stočarstva i naučni ogledi

Od polovine 1950. godine na Kamendinu se pristupilo još intenzivnijem razvoju stočarstva. Slobodna Vojvodina iz tog vremena zabeležila je:

„Čitav kolektiv ogledne stanice, svi stočari, veterinari i agronomi nastoje da što bolje izvrše svoj zadatak. Todor Sekulski, veterinar stanice, i grupa stočara koja radi pod njegovim nadzorom unose sve svoje iskustvo u gajenje rasnog stočnog podmlatka.

Oni su svojim radom doprineli da se sa Kamendina socijalističkim gazdinstvima do sada isporuči nekoliko stotina odličnih grla rasne stoke. Do sada su mnoge zadruge i državna imanja dobili veći broj goveda simentalske i podolske rase. Nedavno je stanica osnovala ergelu konja rase nonius. Za dobar zapat svinja gaje se rasne mangulice pfajferice, češke oplemenjene i druge rasne svinje. Sa naročitom pažnjom gaje se svinje berkširske i jorkširske pasmine.

U prvom polugodištu ove godine kolektiv stanice isporučio je socijalističkim gazdinstvima preko sto rasnih nerastova i krmača za priplod, 13 mladih bikova i veći broj rasnih krava. Vetserumu u Novom Sadu isporučeno je za prvih šest meseci ove godine 800 svinja za proizvodnju seruma…

Posebno se u svom radu ističe Eržebet Belović, koja je uspela dobrom negom da sva telad imaju 320 kilograma više nego što je planom predviđeno. Ištvan Mitro, jedan od najboljih stočara na Kamendinu, umesto 12 grla hrani i neguje 16. On je za svoj rad nagrađen novčanom sumom koja je odmerena ‘od oka’. Potpuno je razumljivo da bi se radnici na Kamendinu znatno više zalagali u izvršenju svojih proizvodnih zadataka kada bi se pravilno nagrađivali, jer bi bili više zainteresovani za rad.

Odgajajući rasnu stoku i ispitujući njene radne sposobnosti i koristi koje od nje imaju, veterinari i ostali stručnjaci imanja proširuju svoja znanja i pomažu našim naučnicima da u praksi provere izvesne naučne postavke.

Na taj način ogledna stanica na Kamendinu polako prerasta u Zavod za unapređenje stočarstva. Inženjer Radovan Marković sada proučava mogućnosti ekspresnog tova, kojim će se skratiti vreme tova i ujedno smanjiti troškovi proizvodnje.

Inženjer Milivoj Pavlović proverava na devet krava uticaj belančevinaste hrane na količinu i kvalitet mleka, a ujedno vrši oglede na deset junica iste starosti i težine o mogućnosti zamene zrnaste hrane kabastom.

Priprema se još niz drugih naučnih istraživanja koja će biti doprinos naših stručnjaka opštem razvoju stočarske proizvodnje, a doprineće da ogledna stanica Zavoda za poljoprivredna istraživanja preraste u Zavod za unapređenje stočarstva, prvu ustanovu te vrste u našoj pokrajini.“

Ratarska proizvodnja i setvene površine

Ukupna poljoprivredna površina Kamendina 1949. godine iznosila je 2.344 katastarska jutra, od kojih je 2.191 jutro bilo pod oranicama, a 52 pod pašnjacima.

Žitarice su bile zasejane na ukupno 1.070 katastarskih jutara, industrijsko bilje na 47, povrće na 241, krmno bilje na 821, a ostali usevi na 12 katastarskih jutara.

Od žitarica je najveću površinu zauzimao kukuruz, zasejan na 345 katastarskih jutara, zatim ozima pšenica na 273 i jari ovas na 193 katastarska jutra.

Šećerna repa bila je zasejana na 26 katastarskih jutara, industrijska paprika na 19, a mak na dva. Od povrća se najviše gajio krompir, na 59 katastarskih jutara, zatim grašak za zrno na 26, crni luk na 22 i pasulj na 20 katastarskih jutara.

Te godine značajne površine bile su zasejane i krmnim biljem. Najviše je bilo jare grahorice za seno — 336 katastarskih jutara. Lucerka stare setve zauzimala je 186, lucerka prolećne setve 86, kukuruz za krmu 57, a stočna repa za krmu 36 katastarskih jutara.

Prosečan prinos po jutru iznosio je 15 metričkih centi pšenice, dok je kod jarog stočnog i pivarskog ječma iznosio po 14 metričkih centi.

U jesen 1950. godine, od ukupno 2.191 katastarskog jutra oranica, ozima setva obavljena je na 577 katastarskih jutara, dok je prolećna setva 1951. godine obavljena na 1.481 katastarskom jutru.

U ozimoj setvi bile su zastupljene sledeće kulture:

U prolećnoj setvi od žitarica su posejani jara zob na 180 i kukuruz na 480 katastarskih jutara.

Krmno bilje bilo je zastupljeno na sledećim površinama:

Od povrtarskih kultura bile su posejane:

Za pašu je ostavljeno 110 katastarskih jutara, za gumno 13, za okućnicu osam, dok su pod bagrenjakom bila dva katastarska jutra.

Nedostatak radne snage i poljoprivredna mehanizacija

Kamendinu je prilikom obavljanja poljoprivrednih radova često nedostajala radna snaga, naročito sezonska, kao i drugim imanjima. Zanimljivo je da su u to vreme angažovani radnici čak i iz Slovenije.

U septembru 1949. godine imanjima pokrajinskog značaja u Vojvodini bilo je potrebno 2.635 radnika, od kojih Kamendinu 225.

U jednom izveštaju Zavodu za poljoprivredna istraživanja direktor Radovan Marković upozoravao je na ovaj nedostatak. Istakao je da će imanju tokom oktobra biti potrebno 150 radnika dnevno kako bi svi radovi mogli da se obave na vreme, odnosno za dvadeset pet dana.

Krajem 1949. godine Kamendin je raspolagao sledećom mehanizacijom i opremom:

• sedam traktora, od kojih dva na naftu i pet na petrolej;
• jedan kamion sa prikolicom;
• 55 plugova, od kojih 11 traktorskih i 44 zaprežna;
• 30 drljača;
• četiri kultivatora;
• 17 sejalica;
• četiri kosačice;
• četiri žetelice;
• tri vršalice;
• tri krunjače;
• dve motorne seckalice za seno i slamu;
• jedan separator;
• jedna bućkalica;
• četiri bubnja za zaprašivanje semena;
• 31 zaprežna kola.

Stalno zaposleni radnici vodili su računa i o sadnji voćaka, koje su im donosile dodatnu korist.

U pregledu voćnog fonda iz sredine 1950. godine navedeno je 25 rodnih i 133 mlada rodna stabla, bez oznake vrste. Pored njih, bilo je sedam rodnih i 15 novozasađenih stabala krušaka, 13 rodnih i četiri nerodna stabla šljiva, po 50 rodnih i nerodnih stabala kajsija, 18 rodnih i 68 mladih stabala trešanja, kao i 133 mlada stabla višanja.

Učešće na poljoprivrednoj izložbi 1949. godine

Tokom 1949. godine zaposleni na Kamendinu pokazali su veliku aktivnost u pripremama za Drugu zemaljsku poljoprivrednu izložbu i sajam priplodne stoke i živine u Novom Sadu, održane od 11. do 26. septembra.

Iz sačuvanih prijava pojedinih sorti poljoprivrednih proizvoda sa kojima je Kamendin učestvovao na izložbi saznajemo niz zanimljivih podataka.

Tako je dobro te godine gajilo ozimu pšenicu bankut 205 na 38 hektara, uz prinos od 26 metričkih centi po hektaru. Predusevi su bili grašak, sočivo i pasulj. Po jutru je upotrebljeno 150 kilograma superfosfata, seme je bilo selektirano i zaprašeno, a setva je obavljena od 26. do 28. oktobra 1948. godine.

Te godine znatno su povećani radni elan i takmičarski zanos radi ostvarivanja veće i kvalitetnije proizvodnje na imanju.

U obrazloženju nagrade koju je na novosadskoj izložbi dobio Đura Legenj, kao jedan od najboljih radnika i brigadira, navedeno je da je u njegovoj brigadi radilo 15 radnika koji su brinuli o 2.320 tovljenika. Istaknuto je dobro zalaganje cele brigade u nezi svinja i održavanju čistoće, kao i to da je sa manjom količinom hrane postignut veći procenat masnoće tovljenika.

Pored Đure Legenja, na ovoj izložbi nagrađeni su i Joška Boroš i Đura Klipec, takođe radnici Kamendina.

Izveštač Vojvođanskog poljoprivrednika zabeležio je da je Kamendin u delu paviljona socijalističkog sektora izložio maketu svoje ekonomije. Mnoge zgrade već su bile sagrađene, a očekivalo se da ekonomija narednih godina bude u potpunosti završena.

„Ona će biti čitav stočarski kombinat“, navodi izveštač, „gde će se na jednom kraju gajiti prasići, a na drugom će se izvoziti utovljene svinje za potrebe naših trudbenika. Čitav ekonomski deo imanja odvojen je od stambenog, čime su bitno poboljšani zdravstveni uslovi radnika. To su perspektive razvoja državnih imanja, a iz njih i svih socijalističkih poljoprivrednih gazdinstava, mnogobrojnih seljačkih radnih zadruga naše narodne republike.“

Izgradnja objekata i poboljšanje uslova stanovanja

Dovršavanje postojećih i izgradnja novih objekata na Kamendinu nastavljeni su i narednih godina.

Planska komisija AP Vojvodine izdvojila je 1949. godine za kapitalnu izgradnju imanja pokrajinskog značaja 504,3 miliona dinara. Od tih sredstava Kamendinu je pripalo ukupno 33.341.000 dinara: 21.920.000 za kapitalnu izgradnju i 11.421.000 za društveni standard.

Sledeće, 1950. godine, planom investicija predviđeno je znatno manje sredstava. Kamendin je dobio 13.181.000 dinara, od čega 12.681.000 za građevinske radove i 500.000 za opremu.

Godine 1951. sredstva su bila još manja — prema navedenom ukupnom iznosu, 9.454.000 dinara. Za kapitalnu izgradnju izdvojeno je 8.030.000 dinara, pri čemu su navedene sledeće namene:

Za izgradnju i dovršavanje objekata društvenog standarda navedeno je još 1.515.000 dinara.

Najviše se na Kamendinu izgradilo tokom 1949. godine, zahvaljujući velikom zalaganju stalno zaposlenih radnika i finansijskoj pomoći frontovskih organizacija. Posebno je značajno bilo to što je od tada svaki stalni radnik imao svoju kuću, sa znatno povoljnijim uslovima stanovanja nego ranije.

Proizvodne teškoće i finansijsko stanje

Krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina proizvodnja na Kamendinu bila je uslovljena nizom okolnosti.

Ekonomska blokada tokom sukoba Jugoslavije sa SSSR-om i zemljama Informacionog biroa uticala je na još intenzivnije prelivanje akumulacije iz poljoprivrede u industriju. Veoma niske cene poljoprivrednih proizvoda i, povrh svega, suša, naročito izražena 1950. godine, znatno su uticale na obim proizvodnje i na Kamendinu.

Prema meteorološkim merenjima na ovom poljoprivrednom dobru, u februaru 1950. godine zabeleženo je 28 milimetara padavina, u aprilu 71, junu 24, julu 61, avgustu 19, septembru 44, a u oktobru 107 milimetara.

Komisija Povereništva za poljoprivredu i šumarstvo Glavnog izvršnog odbora Narodne skupštine AP Vojvodine razmatrala je sredinom 1951. godine završne račune Kamendina za 1948, 1949. i 1950. godinu.

Prema njenom izveštaju, stanje zaliha za 1948. godinu iznosilo je 5.977.433,50 dinara. Za 1949. godinu u dostavljenom tekstu naveden je nejasno zapisan iznos „15.71.45,45“.

Fond obrtnih sredstava iznosio je:

Gubici imanja bili su:

Nakon pregleda komisija je predložila Glavnom izvršnom odboru Narodne skupštine AP Vojvodine da se navedeni ukupni gubitak od 33.650.782,22 dinara pokrije iz pokrajinskog budžeta.

Delovanje Narodnog fronta

Krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina na Kamendinu je došlo do izraženije aktivnosti društveno-političkih organizacija. One su, kao i na mnogim drugim državnim imanjima, radile u otežanim uslovima i suočavale se sa nizom teškoća.

Frontovska organizacija na Kamendinu počela je samostalnije i intenzivnije da radi 19. januara 1950. godine. Do tada se nalazila u sastavu Narodnog fronta na Čeneju.

Posle svega nekoliko meseci samostalnog rada, organizacija Narodnog fronta Kamendina proglašena je najboljom u Novosadskom srezu. U obrazloženju je navedeno:

„U toku prvog tromesečja održano je osam sednica na kojima su pretresani zadaci, kao i predlozi članstva za poboljšanje proizvodnje. Redovno se održavaju političke informacije.

Marksističkim kružocima u prvom tromesečju bila su obuhvaćena 104 frontovca, a četvoromesečnim večernjim marksističkim kursom 40 frontovaca.

Od ostalih oblika ideološkog rada najviše se radilo u čitalačkim grupama. Tim radom obuhvaćeno je 88 frontovaca, tako da su raznim oblicima političkog i vaspitnog rada obuhvaćeni svi članovi Fronta na ovom imanju.“

Dalje se navodi:

„U toku ove godine frontovci su najviše učestvovali u lokalnim akcijama. Prema predviđenom planu pošumljavanja zasadili su preko 5.000 bagremovih sadnica, okrečili 3.200 stabala i napravili trotoar u dužini od 104 metra. U toku Nedelje prikupljanja starog gvožđa sakupili su preko 5.000 kilograma starog gvožđa i drugih otpadaka.

Frontovci imanja Kamendin pomažu narodnoj vlasti u sprovođenju zadataka. Da bi doprineli izvršenju plana otkupa masti, prikupili su 123 kilograma svinjske masti i predali Narodnom odboru.

Članarina se prikuplja redovno svakog meseca. Samo za ovo kratko vreme osnovna frontovska organizacija na Pokrajinskom poljoprivrednom imanju Kamendin pokazala je znatan uspeh u svom radu i služi za primer drugim osnovnim organizacijama u Novosadskom srezu.“

Partijska organizacija i kulturno-prosvetni rad

Partijska jedinica Kamendina imala je 1949. godine 14 članova i 13 kandidata. Iako se taj broj može činiti malim, u poređenju sa drugim imanjima u Vojvodini nije bio zanemarljiv.

Politička aktivnost bila je naročito izražena tokom sukoba sa Informacionim biroom, kada su partijska i frontovska organizacija na imanju organizovale više političkih predavanja i zborova.

Početkom septembra 1949. godine na Kamendinu je izabrana i agitprop komisija, na čelu sa Jovanom Svorcanom. Vidak Miljković bio je zadužen za ideološko-politički rad u KPJ, a Božo Cvetković za rad u Narodnom frontu. Za rukovodioca štampe i revizora izabran je Dušan Dobrosavljević, za kulturno-prosvetni rad Mikloš Šajdik, a za tehničko-organizacioni rad Božidar Tomić.

Društveno-političke organizacije vodile su računa i o kulturnom, prosvetnom i stručnom uzdizanju radnika. Biblioteka je posedovala 350 knjiga, a tokom 1949. godine opismenjena su dva radnika.

Održano je šest predavanja — dva stručna i četiri politička — na kojima je zabeleženo ukupno 940 učešća radnika. Na Kamendinu je tada bilo 28 radio-aparata, a redovno se čitala dnevna i druga štampa.

Masovne organizacije brinule su i o podizanju životnog standarda radnika, poboljšanju uslova stanovanja i života na imanju, kao i o njihovom redovnom snabdevanju.

Zarade i odlazak radnika u gradove

Kamendin je, kao i ostala državna poljoprivredna dobra, pogađala znatna fluktuacija radne snage.

Stalni radnici na državnim imanjima imali su veće zarade od ostalih poljoprivrednih radnika. Njihova prosečna godišnja zarada iznosila je 33.807 dinara, uključujući i deputatska primanja. Ipak, tim prihodima mogli su da podmire svega 67 odsto svojih životnih potreba.

To je podsticalo odlazak u gradove i traženje zaposlenja u industriji, gde su postojali mogućnost veće zarade, određeno i kraće radno vreme, bolji uslovi života, povoljnije mogućnosti školovanja dece i organizovanije snabdevanje.

Još teži položaj imali su sezonski radnici, koji su radili svega pet do šest meseci godišnje, sa prosečnim godišnjim primanjima od 18.578 dinara.

Uvođenje radničkog samoupravljanja

Od polovine 1950. godine, nakon donošenja Osnovnog zakona o upravljanju državnim privrednim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva, društveno-političke organizacije na Kamendinu počele su pripreme za izbore prvih organa radničkog samoupravljanja.

Izborom prvog Radničkog saveta, na čelu sa Karoljem Vargom, i Upravnog odbora, 14. septembra 1950. godine, i ovo imanje krenulo je putem radničkog samoupravljanja.

Krajem iste godine, tačnije 22. decembra, odlukom Glavnog izvršnog odbora Narodne skupštine AP Vojvodine, Ogledna stanica za selekciju živine sa sedištem u Kisaču prestala je da postoji kao samostalno privredno preduzeće pokrajinskog značaja. Celokupna njena imovina, sa svim pravima i obavezama, pripojena je Kamendinu.

Pokrajinsko poljoprivredno dobro Kamendin, sa sedištem u Zmajevu, od tada je počelo da služi kao ogledno dobro Pokrajinskog zavoda za stočarstvo. Raspolagalo je sa 2.450 katastarskih jutara zemlje, kojima je pripojeno 360 katastarskih jutara živinarske stanice Irmovo.

Pod stručnim nadzorom intenzivirani su različiti ogledi radi unapređenja stočarstva. Ispitivani su ishrana stoke, odgoj, nega i smeštaj, sprovođena je selekcija, a rasna grla prodavana su seljačkim radnim zadrugama i drugim imanjima.

Obavljani su i ogledi radi poboljšanja spremanja, pripremanja i čuvanja stočne hrane. Nastavljena je proizvodnja krmnog bilja, kao i isporuka viškova semenske i merkantilne robe.

Organizacione promene od 1954. do 1990. godine

Od polovine pedesetih godina dvadesetog veka Kamendin je više puta menjao naziv i organizacioni oblik, deleći sudbinu mnogih drugih preduzeća i ustanova u Vojvodini.

Rešenjem Izvršnog veća Narodne skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine od 2. marta 1954. godine spojen je sa Pokrajinskim zavodom za stočarstvo. Zajedno su proglašeni ustanovom sa samostalnim finansiranjem pod nazivom Zavod za stočarstvo, sa sedištem u Novom Sadu.

Pet godina kasnije ustanova je postala Institut za govedarstvo, a 1961. godine ponovo je promenila naziv u Institut za stočarstvo Novi Sad.

Godine 1975. konstituisana je radna organizacija Institut za stočarstvo, sa dve osnovne organizacije udruženog rada:

• OOUR Naučna istraživanja;
• OOUR Ogledno-proizvodno dobro Kamendin Sirig.

Ova radna organizacija izbrisana je 1976. godine iz privrednog registra i postala je deo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ogledno poljoprivredno dobro Kamendin poslovalo je kao pravno lice u sastavu Fakulteta sve do decembra 1989. godine.

Dana 12. decembra 1989. godine Kamendin je ponovo promenio naziv i postao Društveno preduzeće Poljoprivredno dobro Kamendin Sirig.

Na osnovu Zakona o društvenom kapitalu, 21. decembra 1990. godine izvršena je promena statusa preduzeća iz društvene u privatnu svojinu, pod nazivom Deoničarsko društvo — Poljoprivredno dobro Kamendin, sa sedištem u Sirigu.