Prvi skupštinski izbori za Konstituantu raspisani su tek dve godine posle ujedinjenja, kada je buržoazija smatrala da je postigla određenu međunarodnu i unutrašnju konsolidaciju. Da bi se osigurala na izborima, nije dozvoljavala ni elementarna građanska prava u oblastima bivše Austro-Ugarske: slobodu zbora i dogovora.

Otvoreno takmičenje solo pevača

Deseti festival srpske solističke vokalne muzike, posvećen rodonačelniku srpske solo pesme Josifu Marinkoviću, održan je od 23. do 25. maja 2002. godine. Jubilarna manifestacija realizovana je uz podršku brojnih donatora, generalnog sponzora AD „Polet“ IGK Novi Bečej i pokroviteljstvo Skupštine AP Vojvodine. Manifestaciju je otvorio potpredsednik Skupštine APV, Milan Manuštik.

Na sceni SNP-a Laza Telečki (1839—1873) debitovao je u nedelјu 10/22. juna 1862. i to sa glavnom ulogom — Avakuma u šalјivoj igri Jovana Ristića Bečkerečanina Bolјe je umeti nego imati. — „Ovaj komad, koji po sebi nema osobite radnje, mnogo je dobio izrednim predstavlјanjem — pisalo je u časopisu Danica od 20. juna.

Novi Bečej je malo mesto, do oslobođenja računao se u varošicu koja je imala oko 7000 stanovnika. A kada se zna da se mnogo njegovih stanovnika u vremenskom razmaku samo od oko 30 godina bavilo književnošću, a najviše njih pisanjem stihova, onda se smelo može reći da je u Novom Bečeju postojala prava pesnička škola. Pogotovo kad se uzme da je jedna grupa tadašnje novobečejske omladine, deo njene mlade inteligencije, pisala stihove kao po nekom zajedničkom dogovoru, a neki od njih i po dogovoru — tako da su skoro bukvalno sačinjavali izistinsku pesničku školu.

Narodne pesme, poput „Hej salaši, opet ću vam doći..." ili „Hej salaši na severu Bačke" i drugih, svojom izuzetnom melodičnošću, a možda i pogođenim rečima, bude čežnju za salašima čak i kod onih koji njihove čari nisu u stvarnosti osetili.

U Svesci Matice srpske (Građa i prilozi za kulturu i društvenu istoriju), broj 6/1987, mr Milana Bikicki, u tekstu Prvi koraci u muzičkom vaspitanju u Srba u Ugarskoj piše:

Pedeset je godina prošlo od dana kada je zauvek - sa obale Tise kod Novog Bečeja - nestapo sedam stotina severnobanatskih Jevreja, a među njima stotinu šezdeset naših sugrađana... Sve njih odnele su crne lađe smrti u nepovrat - u pakao uništenja...

Prva Srpska Zemljoradnička Zadruga osnovana je u Vranjevu mesecu novembra 1909. godine. Osnivači zadruge bili su: Dušan Vujackov, Bogoljub Malešev, Miloš Isakov, Ivan Popov, Nova Dujin, Živa Malešev, Živko Pejin, Nikola Tomašev, Marinko Perić, Arkadije Miletić, Živa Pantelić, Joca Vrebalov i Isa Tomašev. Za pretsednika zadruge izabran je Dušan Vujackov, a za poslovođu Bogoljub Malešev, koji su i najviše zasluga stekli oko osnivanja zadruge.

Možda razlog treba izmisliti

Možda relaciju između zamisli i konvencionalnog ostvarenja u tradicionalnim tehnikama slikarstva, kao i odnos između takve slike i njene fotokopije (koja sadrži dodatke od fotografija i predmeta), smatram merljivom, možda čak istovetnom.

Majstor akvarela i virtuoz na gitari, Branislav Stojančev, Novobečejcima poznat kao Paša, rođen je 1952. godine. Ljubitelj umetnosti, prirode i Tise, Paša je svoju slikarsku avanturu započeo 2001. godine, kada se posvetio zahtevnoj, ali plemenitoj tehnici akvarela. Od tada se više nego uspešno nosi sa svim izazovima koje ona nosi, nalazeći u njoj izvor mira, nadahnuća i unutrašnje ravnoteže.

Za ime ovog radničkog borca, upornog i vatrenog revolucionara, Novobečejci su najviše čuli i doznali onda kada ga više nije bilo među živima – na dan njegove sahrane.

On je bio srcem i dušom vezan za Vojvodinu. Ipak, oni koji su se dodvorili političarima, a zatim od njih dobili ovlašćenje da utiču na kulturni razvoj pokrajine, njegovu posvećenost doživljavali su kao nametljivost.

Koliko je bio častan, odvažan, human i hrabar u presudnim trenucima, možda najbolje ilustruje sećanje Ivana Ivanjija, izneto u govoru na Bogdanovoj sahrani.

Ivanji je tada ispričao kako je, kao Jevrejin, uspeo da pobegne iz Banata, gde su Folksdojčeri među prvima sproveli genocid nad Jevrejima.

Laslo Gomba se još kao veoma mlad fudbaler pojavio na novobečejskoj fudbalskoj sceni. Zajedno sa Ferikom Kišom i Jožefom Čanjijem bio je među grupom entuzijasta koji su 1940. godine pokrenuli osnivanje novog kluba u Novom Bečeju pod imenom Napredak. Ubrzo po osnivanju klub menja ime u S. K. Zanatlija, gde je Laci brzo izborio mesto standardnog prvotimca i potvrdio svoj igrački kvalitet.