Možda razlog treba izmisliti
Možda relaciju između zamisli i konvencionalnog ostvarenja u tradicionalnim tehnikama slikarstva, kao i odnos između takve slike i njene fotokopije (koja sadrži dodatke od fotografija i predmeta), smatram merljivom, možda čak istovetnom.
Mnoštvo podataka o većini objekata van nas dobijamo putem fotografija i reprodukcija – bilo slike ili zvuka. Čak i dodir među nama postaje reprodukcija davno ustanovljenog pravila. Uče nas da umetnost i ljubav svedemo na tehniku. Doslednost, makar i u ovim negativnim obeležjima našeg odnosa prema svetu, opravdava ovakav pristup stvaranju.
Ovde se ne radi o ironiziranju podstaknutom romantičarskom tehnofobijom.
Treba da se uklonimo, prepustimo sve mašini i bićemo slobodno nezainteresovani. I onako je ono što nas vodi i pokreće da se bavimo poslom sumnjive vrednosti i krhkog opravdanja, nazvanim „umetnost“, usamljeno i daleko iza nas – nejasno i pažljivo skriveno. Tu nam ne pomaže introspekcija.
Pomozimo mašini dok ne odraste i stekne moć pogrešnog opredeljenja. Tako skidamo odgovornost i stičemo naklonost neminovnog. Da li ćemo biti sposobni da podnesemo dolazak onoga što nas čeka hiljadama godina?
Izmisliti ja!
Aparat za fotokopiranje „Omega 303“ stvorio je ovo što je pred vama. Nisam predviđen za povratak. Ono što ostvarim ostaje zauvek izvan mene i ne opterećuje me. Onaj koji je to omogućio nevažan je kao i razlog za koji je mislio da ga poseduje.
Miloš Radović, Vranjevo, 10. januar 1985.
Komentari