Dragiša Bunjevački, slikar iz Novog Bečeja i osnivač grupe „Selo“, rođen je 1925. godine u Pančevu.
Bio je umetnik koji je živeo da bi slikao, ali nikada nije živeo od slikarstva niti slikao zarad pukog opstanka.
Snaga njegove umetničke kreacije ležala je u kosmopolitskom stavu i duhu. Ne mareći za ustaljene norme i malograđansku sigurnost, živeo je jednostavno, slobodno i boemski. Zahvaljujući životnim okolnostima i socijalnom statusu svojih roditelja, od malih nogu je menjao zanimanja – od prodavca novina, cirkuskog dresera konja i kafanskog svirača, do radnika u fabričkoj radionici. Upravo ta iskustva približila su ga običnim ljudima: onima koji mnogo rade, malo zarađuju i vedro žive.
Njegov život odvijao se van ustaljenih klišea – dinamičan i težak, ali duboko prožet stvaralaštvom. Bunjevački je bio jedan od najusamljenijih slikara, a njegov opus odlikuje snažan lični doživljaj i specifično viđenje sveta. U slikama je uspevao da dočara aromu vremena, evokaciju i prolaznost.
Njegova najpoznatija dela posvećena su znamenitim ličnostima poput Rusoa, Malroa, Sartra, Bihaljija i Hegedušića. U vizionarsko-poetskim kompozicijama portreti tih ljudi lebde u prostoru, bez dodira sa tlom. Time je autor odbacivao statičnost, naglašavajući težnju ka visinama i simboličnu snagu portreta.
Veliki deo stvaralaštva inspirisan je autobiografijom. Na slikama se javljaju simboli – cirkuska šatra, konj sa dreserom, golub, štafelaj, knjiga ili mačak koji ga je stalno pratio. Od 1938. godine, kada je naslikao prvu sliku, pa sve do smrti 1983, Bunjevački je stvarao dela nadahnuta prirodom, slobodom, nesputanošću i meditacijom.
Bio je komunikativan i druželjubiv, duhovit i jednostavan, uvek spreman da pomogne kolegama, ali se ljudima nikada nije sasvim predavao. Preminuo je prerano, u 58. godini života. Ipak, način na koji je slikao, živeo i razmišljao čini ga izuzetnom pojavom u srpskoj i jugoslovenskoj naivnoj umetnosti.
Izvor: Koviljka Smiljković, „Naivna umetnost Srbije“
