Povodom parlamentarnih izbora 1927. godine, partijska organizacija u Kumanu nastavila je političku aktivnost uprkos progonima i hapšenjima. Tako je 2. avgusta održan veliki politički zbor na kojem su govorili Nikola Kovačević iz Beograda i Zdravko Granić iz Melenaca.
Kovačević je u svom govoru kritikovao tadašnji ustavni poredak, Narodnu skupštinu i Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi. Oštro je napao sve građanske partije, osporio državnu politiku prema Albaniji i založio se za uspostavljanje odnosa sa Sovjetskim Savezom.
Zbor je bio masovno posećen i ostao je u dugom sećanju meštana. Voja Stančić-Laskov kasnije je prepričavao da je Nikola Kovačević, govoreći o ratu, između ostalog rekao:
„Mi nećemo rat, ali ako nam ga nametnu, mi ćemo rat ratu. Ako se buržoazija bori topovima, i mi ćemo istom merom.“
U Kumanu je zbor održao i dr Sima Marković, nosilac liste Nezavisnih radnika, odnosno Republikanskog saveza radnika i seljaka za izborni okrug Velika Kikinda – Zrenjanin. Skup je organizovan u dvorištu kafane Ilije Sekulića, ali ga je pred kraj rasturila žandarmerija.
Nekoliko dana kasnije, 14. avgusta, Marković je održao zbor i u Melencima. O tom događaju sačuvan je izveštaj Žandarmerijske stanice, u kojem se predlaže da se dr Simi Markoviću i njegovim istomišljenicima zabrani održavanje zborova u srezu, naročito u Kumanu i Melencima, jer su ta sela bila poznata vlastima kao „komunistička gnezda“. U izveštaju je zaključeno da dr Sima Marković „otvoreno vodi komunističku borbu i poziva narod na energični otpor protiv vlasti“.
Marković je uhapšen 4. septembra tokom zbora u Elemiru, ali je uspeo da pobegne.
U predizbornoj kampanji komunisti su među stanovništvom distribuirali proglas Izvršnog odbora Republikanskog saveza radnika i seljaka, u kojem se radnici, seljaci, zanatlije i sitni posednici pozivaju da ne glasaju za radikale, demokrate i socijaliste, već za listu koju predvodi dr Sima Marković, predstavljen kao borac za prava radnog naroda.
Istovremeno, Ministarstvo unutrašnjih dela izdalo je raspis svojim područnim organima da pojačano prate rad i propagandu komunista. U dokumentu se navodi da je KPJ, iako zabranjena Zakonom o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi, pojačala aktivnosti pred izbore nastojeći da svoje predstavnike uvede u Narodnu skupštinu preko organizacija koje deluju pod drugim nazivima, poput Republikanskog saveza radnika i seljaka, Nezavisnih sindikata i Nezavisnih radnika.
Uprkos represivnim merama, komunisti u Kumanu koristili su predizborne zborove kao javnu tribinu sa koje su kritikovali politiku tadašnjeg režima, ukazivali na težak socijalni položaj radnika i seljaka, kao i na korupciju, eksploataciju i društvene nepravde. Upravo zbog toga zborovi su bili veoma posećeni, ali i često rasturani od strane vlasti.
Prema podacima statističke službe Narodne skupštine, u Kumanu je bilo 1.684 birača, od kojih je na izbore izašlo 970, odnosno 57 odsto. Dr Sima Marković, kandidat liste Nezavisnih radnika i Republikanskog saveza radnika i seljaka, osvojio je 323 glasa. Kandidat Zemljoradničke stranke, inženjer Dimitrije Vujić, dobio je 277 glasova, dok je kandidat vladajuće Radikalne stranke, dr Momčilo Ninčić, osvojio svega 205 glasova.
Posebno su zanimljive okolnosti pod kojima je glasanje sprovedeno. Prema svedočenjima, policijski narednik Svetozar Stojanov-Punga, po nalogu sreskog načelnika, ubacio je još pre početka glasanja punu kapu kuglica u radikalsku kutiju kako bi kandidati Radikalne stranke ostvarili bolji rezultat.
Od avgusta 1927. godine počele su i pripreme za opštinske izbore u Kumanu. Mesna organizacija KPJ nastojala je da u opštinsku upravu uvede svoje pristalice koje još nisu bile kompromitovane pred lokalnim vlastima.
Na izborima je izabrano ukupno 40 odbornika. Lista Nezavisnih radnika osvojila je 17 odborničkih mesta, uz podršku 344 birača. Za predsednika opštine izabran je Blagoje Stančić, učesnik Oktobarske revolucije, dok su za potpredsednike izabrani Lazar Brančić i Žarko Milankov. Među odbornicima našli su se Steva Radišić, Kariton Buletin i Svetozar Ćurčić.
Međutim, odmah nakon izbora sreski načelnik poništio je mandate svih odbornika izabranih sa liste Nezavisnih radnika i seljaka, uz obrazloženje da su komunisti. Slični slučajevi zabeleženi su i u drugim mestima širom Vojvodine.
Kumančani su podneli žalbu Državnom savetu u Beogradu, koji je potvrdio njihov izbor uz obrazloženje da izabrani odbornici formalno ne pripadaju Komunističkoj partiji. Ipak, političke prilike tog vremena nisu dozvolile da komunisti preuzmu opštinsku vlast. Zbog toga je odluka Državnog saveta ostala bez praktičnog značaja, dok su opštinsku upravu preuzeli radikali, koji su za predsednika postavili Đuru Radina.
Na fotografiji: Lazar Brančić, član KPJ od 1927. godine.
Komentari