U prvim godinama nakon Prvog svetskog rata, politički život u banatskim selima bio je snažno obeležen delovanjem radničkog i komunističkog pokreta. U selu Kumanu postojala je jaka ilegalna partijska organizacija, zbog čega su mnoge smernice višeg partijskog rukovodstva uspešno sprovođene u delo.
Uslovi za rad dodatno su se poboljšali kada je, na inicijativu i pod rukovodstvom Centralnog komiteta ilegalne Komunistička partija Jugoslavije, 13. i 14. januara 1923. godine u Beograd osnovana Nezavisna radnička partija Jugoslavije. Preko nje su komunisti mogli legalno delovati i voditi političku borbu protiv tadašnje vlasti.
Ne zna se tačno kada je u Kumanu osnovana mesna organizacija NRPJ, ali je verovatno da je to bilo već tokom 1923. godine. U martu iste godine režim je u mnogim izbornim okruzima onemogućio partiji da izađe sa sopstvenim listama na parlamentarne izbore. To se dogodilo i u severnobanatskom izbornom okrugu kome je pripadalo Kumane. Zbog toga je Centralni odbor NRPJ u svojim proglasima pozivao radni narod sela i varoši na bojkot izbora i neprihvatanje buržoaskih stranaka.
Članovi partije su rasturali proglase i agitovali među seljacima i radnicima, što je imalo vidljiv uticaj na birače. Od ukupno 1440 birača u Kumanu glasalo je 988. Od toga je 343 glasalo za kandidate Zemljoradničke stranke, a 111 za Radikalnu stranku, dok su ostale stranke dobile minimalan broj glasova. Pod uticajem komunista, gotovo trećina birača nije izašla na izbore. Za poslanika je izabran Dimitrije Vujić, iako je dobio svega 343 glasa.
Već 19. marta 1923. godine komandir žandarmerijske stanice u Kumanu, Lazar Bošnjakov, podneo je izveštaj brigadi u Novi Bečej o rasturanju proglasa NRPJ u selu. Na osnovu tog izveštaja, Državno tužilaštvo u Zrenjanin pokrenulo je postupak protiv Steve Tatića, Žarka Strajnića-Bađe i Milana Darabuca, optužujući ih za agitaciju protiv države. Međutim, na glavnoj raspravi održanoj 30. decembra 1925. godine Okružni sud u Zrenjaninu odbacio je optužnicu i obustavio postupak protiv optuženih.
Posle Druge partijske konferencije u Beč, održane od 9. do 12. maja 1923. godine, došlo je do intenzivnijeg rada partijske organizacije. Osnovan je Sekretarijat KPJ za Vojvodinu, posebno za Bačku i Banat. U tom periodu Jožef Hermal, sekretar za Banat, povezao se sa Žarkom Strajnićem-Bađom i naložio reorganizaciju ilegalne organizacije u Kumanu kroz formiranje partijskih ćelija.
U Kumanu su sekretari partijskih ćelija bili Žarko Strajnić-Bađa, Ljuba i Steva Petrović, Racko Čolić, Lazar Mirčetić i Slavko Miškov. Ćelije su okupljale simpatizere među poljoprivrednim radnicima, a članarina se plaćala prema mogućnostima, od jednog do tri dinara.
Pripreme za osnivanje mesne organizacije NRPJ obavili su lokalni komunisti, među kojima su bili Laza Blažić, Jovan Veselinov, Žarko Strajnić i Nova Stančić. Osnivačka skupština održana je u kući Ljubice Odadžić-Nemčeve, koja je kasnije služila kao sedište organizacije. Na skupštini je izabrana uprava: Boško Ćurčić kao predsednik, Jovan Veselinov kao sekretar, Dušan Tatić kao blagajnik, dok su Ljuba Petrović, Steva Petrović, Slavko Strajnić-Bađa, Boško Zarić-Sikra, Nova Stančić, Slavko Miškov i Lazar Mirčetić bili članovi Upravnog odbora.
Ubrzo je NRPJ okupila najborbeniji deo poljoprivrednih i zanatskih radnika. Koristeći listove „Radnik“ i „Borba“, članovi su širili političke ideje i uticali na radničke mase. Time je organizacija dobijala sve veći značaj, uspostavljajući bliži kontakt sa obespravljenim selom i radnicima, dok su komunisti svoje ciljeve ostvarivali kroz legalni okvir NRPJ.
Zaključak
Mesna organizacija Nezavisne radničke partije Jugoslavije u Kumanu predstavljala je važan deo političkog života sela u međuratnom periodu. Kroz legalan rad partije i ilegalnu mrežu komunista, ideje radničkog pokreta širile su se među seljacima i radnicima, ostavljajući trag u političkoj istoriji severnog Banata. Ova organizacija svedoči o snažnoj političkoj aktivnosti u malim sredinama i o ulozi lokalnih aktivista u širem radničkom pokretu tadašnje Jugoslavije.
1. Kova Mečkić Granić, član KPJ od 1927. Uhapšena 1928. god. i izvedena pred sud zbog širenja komunističkih propagandi i osnivanja ilegalne organizacije KPJ u Velikim Livadama
Komentari