Obznana je bila odgovor buržoazije na veliko i brojno jačanje Partije. Cilj Obznane bio je da se buržoazija i dinastija učvrste na vlasti i da se onemogući svaka legalna aktivnost komunista i radničke klase uopšte. Posle Obznane došlo je do masovnih progona rukovodilaca i članova KPJ i Sindikata.
Pri tome nisu poštovana nikakva građanska prava i primenjivani su najbrutalniji metodi. Nastao je period policijske samovolje i terora. Po naređenju sreskog načelnika, tekst Obznane, u vidu plakata, bio je istaknut na vidnom mestu na opštinskoj zgradi u Kumanu, a njegova sadržina obnarodovana i dobošem stanovnicima sela. U izveštaju od 13. i 14. januara 1921. godine sreski načelnik novobečejskog sreza konstatuje da je u Kumanu postojala organizacija, koju je rasturio. Za Kumane tvrdi da je leglo komunista, ali da spisak vođa i članova komunističke organizacije još nije gotov, jer tamo nema žandarmerijske stanice. U naknadnom izveštaju od 31. I 1921. godine sreski načelnik podneo je spisak rukovodstva KPJ u Kumanu, koje je stavljeno pod strogi policijski nadzor.
Kada je uspostavljena Žandarmerijska stanica u Kumanu, pohapšeni su gotovo svi članovi Partije. Neki su odvedeni u beogradsku Glavnjaču: Ljubomir Čolić, Racko Čolić, Đurica Jeremić, Žarko Strajić-Bađa i još nekoliko drugova. Ostali su morali da se javljaju organima vlasti, mnogi i po dva-tri puta dnevno.
Zbog protivzakonitih postupaka policije u primenjivanju Obznane, Nikola Kovačević, komunistički narodni poslanik, uputio je 9. III 1921. godine protest velikom županu torontalsko-tamiške županije u kome između ostalog kaže:
»Povodom županijske naredbe o stavljanju pod »strogi« policijski nadzor simpatizera i članova komunističke organizacije na osnovu Obznane... u selu Kumanu, već dva meseca moraju ti ljudi dolaziti večerom i javljati se žandarmima... Policijskim nadzorom »strogim« tangirano je ovako stotinu ratarskih porodica, a kako nastupaju prolećni poslovi, to se tim porodicama onemogućuje zarada svagdašnjeg nasušnog hleba. Ja najenergičnije protestvujem i zahtevam poništenje apsolutno nepravednog »strogog« nadzora kako bi ti siromašni ljudi mogli nesmetano obavljati svoje preteške poslove...«
Obznanom je nanet težak udarac partijskoj organizaciji u Kumanu. Ali, i pored hapšenja većeg broja članova mesnog rukovodstva, ni sindikalni ni partijski rad nije bio uništen. Vlastima nije uspelo da pohapse sve članove Partije. Preostali članovi ilegalci održavaju međusobne veze. Sindikati su bili zabranjeni posle Obznane, ali su sekretari pojedinačno tražili dozvolu za rad od lokalnih vlasti i tako su ipak funkcionisali ili bili zabranjivani sve do 1923. godine. Sindikat poljoprivrednih radnika u Kumanu bio je direktno povezan sa Novim Sadom, gde je bilo sedište Saveza poljoprivrednih radnika za Jugoslaviju.
Veliku opasnost za režim predstavljali su oni Vojvođani koji su repatrirani iz sovjetske Rusije. Vraćajući se svojim kućama mnogi su bili najvatreniji propagatori komunizma. Zbog toga su vlasti vodile evidenciju o njihovom kretanju. U Kumanu je bio veći broj repatriranih jer je oko 100 Kumančana učestvovalo u Oktobarskoj revoluciji. Nažalost, o svima njima ne postoje podaci. (Za Nikolu Stojića znamo da se nalazio u spisku, koji je dostavio područnim organima veliki župan 17. V 1921. godine.)
Komentari