Dečiji fudbalski klubovi Zvezda i Banat u Novom Bečeju praktično postoje još od 1932. godine, a ne od 1931, kako je kasnije navedeno na memorandumu Zvezde. Treba istaći da se Banat u prve dve godine svog postojanja zvao Orao.
Privrženost dečaka svojim klubovima bila je izuzetno velika. Redovno se treniralo, iako su se utakmice retko odigravale, jer nije bilo protivnika odgovarajućeg uzrasta. Međusobni susreti Zvezde i Banata organizovani su svega dva do tri puta godišnje. Posebno je značajno naglasiti da su dečaci, čak i u najtežim danima velike ekonomske krize, uredno plaćali članarinu od dva dinara mesečno.
Od tih skromnih članarina oba kluba su vremenom uspela da nabave osnovnu opremu: dresove – triko košulje sa kratkim rukavima, fudbalske cipele i nekoliko lopti. Svi igrači imali su sopstvene gaćice, koje su bile iste boje. Zvezda je igrala u belim dresovima i crnim gaćicama, dok je Banat nosio plave dresove i crne gaćice.
Iako skromni, dresovi nisu bili jeftini – 15 dinara po komadu, što je bila značajna suma u poređenju sa dnevnicom od 8 do 10 dinara. Za jedan dres bilo je potrebno gotovo osam mesečnih članarina, dok su fudbalske cipele bile višestruko skuplje. Ipak, velika ljubav prema fudbalu nije poznavala prepreke. Zahvaljujući odricanju i upornosti, prikupljena su sredstva za nabavku najosnovnije fudbalske opreme.
Takav odnos prema klubu još više je vezivao dečake za njihove ekipe. Oni su se osećali – i zaista jesu bili – osnivači i stvaraoci klubova, jer su ih gradili ne samo igrom već i sopstvenim novcem.
Klubovi su imali svoje pristalice među decom, koje su se po pravilu opredeljivale prema mestu stanovanja. Vranjevčani su navijali za Zvezdu, a Novobečejci za Banat. Zvezda je osnovana u Vranjevu, a sedište joj je bilo kod Stanimira Blažina i Miše Glavaškog. Banat su osnovali Laza Mečkić i Vladiša Kiprović, a nakon likvidacije kluba Jedinstvo, njegovo sedište nalazilo se u poslastičarnici Kiprović.
Prvi zvanični međusobni susreti Zvezde i Banata odigrani su 1935. godine. U martu je Zvezda pobedila Banat rezultatom 3:2, dok je u revanšu, odigranom u aprilu iste godine, Banat slavio sa 3:0.
Zvezda je igrala lepši i tehnički doterniji fudbal, ali su njeni igrači bili fizički slabiji od Banatovih, zbog čega su njihovi susreti uvek bili rezultatski neizvesni. Dok je Banat tokom godine često menjao sastav, u Zvezdi je gotovo stalno igralo istih jedanaest fudbalera. Najčešći sastav Zvezde činili su: Doka Vratan, Šmit, Hajdu, Majinski (Šuca), Blažin, Petkanić, Malešev, Mojić, Zavišić, Vlajovanov i Glavaški.
Dečiji klubovi rasli su zajedno sa svojim osnivačima, koji su istovremeno bili i igrači. Pripadnost klubu ostajala je trajna, iako prelazak iz jednog kluba u drugi formalno nije bio zabranjen. Ljubav prema klubu i drugarstvo bili su jači od svake obaveze. Iako se dešavalo da pojedini igrači, zbog izostavljanja iz tima, zapadnu u dečačko razočaranje, to nikada nije bilo dovoljno da dođe do promene klupske pripadnosti.
Banat je 22. marta 1936. godine gostovao u Kumanu, gde je poražen od domaće Jugoslavije rezultatom 4:1. I pored poraza, igra Banata oduševila je prisutne gledaoce, naročito imajući u vidu da se radilo o dečacima koji fizički nisu mogli parirati seniorskoj ekipi.
Iste godine Banat je gostovao i u Dragutinovu, gde je protiv prvog tima Vojvodine izgubio sa 4:2. Utisak koji su dečaci iz Novog Bečeja ostavili bio je izvanredan. Na oba gostovanja igrače su pratili njihovi simpatizeri – u Kumane je mnogo dece išlo pešice, dok su u Dragutinovo, zaprežnim kolima koja su prevozila fudbalere, putovala i desetina najmlađih navijača.
Dečake su krasile brojne osobine: skromnost, istrajnost i spremnost na materijalna odricanja. Tu skromnost najbolje ilustruje podatak da je prevoz igrača Banata na gostovanje u Kumane plaćen svega 40 dinara, koliko je dato vlasniku zaprežnih kola – još jedan dokaz koliko je ljubav prema fudbalu bila snažna u tim ranim, pionirskim godinama.
Komentari