U teškim godinama ekonomske krize, kada je ona dostigla najveću oštrinu, novobečejski sportski entuzijasti — ili bolje rečeno fanatici — uspeli su 1932. godine da organizuju pravi fudbalski spektakl. U Novi Bečej doveli su višestrukog državnog prvaka, Beogradski sport klub (BSK).
Treba istaći da od 1931. do 1934. godine ni veći banatski gradovi nisu uspevali, niti su imali ambicije, da u goste dovedu BSK ili Jugoslaviju. Osim visokih troškova prevoza i boravka, ovi klubovi su tražili značajnu novčanu nadoknadu.
Teška vremena za fudbal
Koliko je situacija bila nepovoljna govori i činjenica da su se u okolini gasili čitavi klubovi. U Velikom Bečkereku prestali su sa radom Orao i Jedinstvo, u Kikindi Radnički, dok su Slaven i Srbija fuzionisani u Slogu. U Starom Bečeju 1931. prestao je sa radom Tesla, a 1933. i Jadran. Prihodi sa utakmica nisu mogli da pokriju ni minimalne troškove, a drugi izvori finansiranja jednostavno su presušili. Uprkos želji uprava i igrača da održe klubove, rasformiranje je bilo neizbežno.
I u Novom Bečeju situacija je bila teška. Prihod od jedne utakmice, i to bez odbitka rashoda, nije bio dovoljan da se plate putni troškovi gostiju i državna taksa. Klub nije imao sigurnost da će moći da opstane narednih meseci. Igrači su imali skromne potrebe — želeli su samo da treniraju i povremeno odigraju neku utakmicu tokom godine — ali je održavanje kluba ipak bilo veoma teško. Oprema je bila skupa, pa se dresovi i obuća koristili do „poslednjeg daha“. Prihod jedne utakmice mogao je da pokrije tek kupovinu čarapa za jedanaest igrača ili jednog para kopački.
Upravo zato je hrabrost Uprave Jedinstva, koja je uspela da organizuje gostovanje BSK-a, bila izuzetna. Utakmica je zakazana, odigrana — i Jedinstvo je nastavilo svoj rad.
Organizacija utakmice
Za ovaj događaj štampani su veliki plakati koji su istaknuti u Novom Bečeju, ali i u Starom Bečeju, Kumanu, Melencima i Dragutinovu kako bi se obezbedila što veća poseta. Istovremeno su činjeni napori da se smanje troškovi, ali bez ugrožavanja kvaliteta utakmice i boravka gostujućeg tima.
Uprava je zbog velikih izdataka zamolila Velikobečkerečki nogometni podsavez da ne delegira saveznog sudiju, već da odredi sudijskog kandidata. Ukoliko to ne bi bilo moguće, klub je tražio dozvolu da angažuje sudiju iz Starog Bečeja, koji bi došao samo uz nadoknadu putnih troškova od 20 dinara.
(Sledi originalni dopis iz 1932. godine — preporuka: ostaviti ga kao arhivski dokument.)
Utakmica: 21. avgust 1932.
BSK je nastupio sa svojim rezervnim timom, a Jedinstvo u sastavu:
- Golman: Veselin Josimović — Sulja
- Bekovi: Laza Lazić i Bora Kovačev
- Half linija: Stoja Jovanović, Branko Rajić, Šandor Čanji
- Napad: Duško Glavaški, Zlata Milovančev, Toša Pinćin, Boža Trećak, Voja Krstonošić
Rezultat je bio 9:1 za BSK.
Jedinstvo je pružilo odličan otpor u prvom poluvremenu koje je završeno rezultatom 2:1, ali su domaći igrači u drugom delu pali u kondiciji. Nekoliko njih (Pinćin i Trećak) prestalo je sa aktivnim igranjem još pre godinu-dvije, dok su drugi (Glavaški i Krstonošić) igrali bez treninga.
Gol za Jedinstvo dao je Boža Trećak, dok je najbolji igrač bio Zlata Milovančev. Istakli su se i mladi bekovi — Lazić i Kovačev.
Koliko je bila jaka BSK „rezerva“?
Tada su prvoligaški klubovi imali tačno 11 standardnih igrača koji su gotovo uvek igrali. Povrede i kazne bile su retke, pa je rezervni tim zapravo predstavljao grupu veoma kvalitetnih fudbalera.
Za poređenje: to je kao da danas u Novi Bečej dođe rezervni tim Crvene zvezde ili Partizana, sastavljen od igrača koji redovno konkurišu za prvi tim.
Uostalom, BSK-ova rezerva je te godine osvojila prvo mesto rezervnih ekipa u Beogradu. Takođe, rezerva Jugoslavije je, zbog odsustva prvog tima, igrala prvenstvenu utakmicu protiv prvog tima BSK-a — i odigrala 2:2.
Reakcija publike i posledice
Utakmicu je pratilo oko 600–700 gledalaca — izuzetna poseta za tadašnje prilike. Ipak, prihod nije pokrio sve troškove, pa je klub upao u kratkotrajnu krizu. Uz to je došlo i do smene generacija: neki stariji igrači napustili su klub, dok mlađi još nisu bili dovoljno spremni.
Međutim, ono što tada niko nije uočio jeste da je utakmica izazvala ogroman entuzijazam kod dece, posebno školaca. Počeli su jedni druge da zovu po imenima BSK-ovih igrača, što je pokazivalo koliko ih je događaj impresionirao.
Novo poglavlje: dečji klubovi
Iste godine školarci iz Novog Bečeja i Vranjeva osnovali su dva kluba:
- Vranjevački sport klub Zvezda
- Đački sport klub Orao, koji će 1934. postati SK Banat Novi Bečej
Među decom je ubrzo stvoreno veliko rivalstvo, koje je dodatno popularizovalo fudbal u mestu. Ovi „dečji klubovi“ kasnije su postali jezgro novobečejskog fudbala nakon gašenja Jedinstva 1945. godine.
Sulja — skromni golman velikog talenta
Veselin Josimović — Sulja, učenik Trgovačke akademije u Velikom Bečkereku, postao je prvi golman Jedinstva. Iako nije imao idealnu fizičku konstituciju za golmana, bio je odličan skakač sa snažnim rukama i izrastao je u veoma solidnog čuvara mreže.
Bio je izuzetno skroman i ćutljiv, ponekad i namćorast, ali omiljen — i u Novom Bečeju i okolnim selima. Deca su ga obožavala, kao i Lazu Lazića, iako su njih dvojica bili potpune suprotnosti po karakteru.
Sulja je bio cenjen i kao vrhunski gimnastičar. Bez ozbiljnog treninga izvodio je najteže vežbe na spravama i bio jedan od najboljih gimnastičara u celom Severnom Banatu. Na utakmicama, kada nije imao mnogo posla, na zahtev publike izvodio je salta, što je izazivalo oduševljenje gledalaca — možda i izvor njegove velike popularnosti.
Komentari