Fudbalski klub Zvezda započeo je sa radom u leto 1942. godine, ali uz vrlo skromne rezultate. U prvoj utakmici jedva je savladan slabiji tim Turula rezultatom 2:1, dok je već u drugom susretu Zvezda doživela težak poraz u Novom Bečeju od Banata iz Dragutinova (Novo Miloševo) – čak 1:8.
Taj poraz bio je pravi šok za sve, jer se pobeda Zvezde gotovo podrazumevala. Međutim, Banat je prikazao izuzetno kombinatornu i zrelu igru, pa je Zvezda tokom čitavog meča bila u podređenom položaju. Visok poraz bio je potpuno zaslužen, a nezadovoljni navijači su zvižducima ispratili svoje ljubimce sa terena.
Nakon utakmice zavladala je tolika potištenost da je malo nedostajalo da to bude i poslednji nastup Zvezde, odnosno da klub prekine sa daljim radom. Ipak, sportiste je uvek krasila upornost, pa se i u Zvezdi našao dovoljan broj entuzijasta koji su upravo tada udvostručili napore kako bi stvorili tim sposoban da se ravnopravno suprotstavi i jačim protivnicima.
Ipak, preko noći nije bilo moguće stvoriti snažan tim od postojećeg igračkog kadra. Iako je u Novom Bečeju vladalo uverenje da je kriza za mesec dana prebrođena i da je formirana solidna ekipa, rezultati to nisu potvrđivali.
Na kraju sezone, u oktobru 1942. godine, odigrana je i druga utakmica sa Turulom. Zvezda je u ovaj meč ušla kao favorit i samouvereno započela susret. Međutim, požrtvovana igra Turula brzo je kaznila takav pristup, pa je Zvezda poražena rezultatom 0:4.
Konsolidacija i jačanje tima (1943)
Posle ovih poraza, zimska pauza došla je kao spas. Zahvaljujući tom periodu odmora i reorganizacije, rad u klubu je tokom 1943. godine shvaćen daleko ozbiljnije – kako od strane uprave, tako i od strane igrača.
Uprava je uvidela da sa postojećim igračkim kadrom nije moguće očekivati bolje rezultate, te da je neophodno pojačanje sa strane. Tako je u Novi Bečej stigao Branko Petrović, predratni igrač podmlatka novosadske Vojvodine, izuzetno dobar tehničar sa snažnim šutem, ali i miran i skroman čovek. Pored njega, iz Kikinde su redovno dolazili Božidar Sandić i Džata Erdeljan.
Igrači su, sa svoje strane, shvatili da se mesto u prvom timu mora zaslužiti i izboriti na treninzima.
Preduzete mere dale su rezultate relativno brzo. Prve utakmice u 1943. godini Zvezda je gubila, ali od jačih protivnika. Već nakon mesec–dva, ni ti protivnici više nisu bili dorasli razigranoj i zahuktaloj Zvezdi.
Pored klubova iz Kumana, Melenaca, Dragutinova, Mokrina i Ruskog Krstura, u Novi Bečej sve češće dolaze i najkvalitetniji beogradski klubovi: SK 1913 (Jugoslavija), BSK, Obilić, Vitez, Jedinstvo, kao i Reprezentacija Beograda.
Utakmice u Novom Bečeju postaju prava smotra fudbalske snage – ne samo Banata, već i Beograda. Zbog toga su bile izuzetno posećene, ne samo od strane Novobečejaca, već i gledalaca iz okolnih mesta. Gotovo da nije bilo utakmice kojoj nije prisustvovalo više od hiljadu gledalaca.
Nezaboravni susreti i istorijski uspesi
Među brojnim utakmicama posebno mesto zauzimaju susreti sa Obilićem iz Beograda. Odigrane su dve prijateljske utakmice, 13. i 14. juna 1943. godine, koje je Obilić dobio rezultatom 6:3 i 3:2.
Obilić je te godine bio jedan od najboljih beogradskih klubova i osvojio je treće mesto u prvenstvu, odmah iza BSK-a i Jugoslavije. Tim je bio izuzetno uigran, a u napadu su se isticali Tubić, Pandurov i Putnik.
Obilić je bio i prvi beogradski klub koji je gostovao u okupiranom Novom Bečeju, zbog čega je bio dočekan sa posebnom pažnjom. Igrači su tu pažnju opravdali kako igrom, tako i ponašanjem na terenu i van njega. Iako je Zvezda kasnije igrala protiv još kvalitetnijih timova, Obilić je zauvek ostao u sećanju i srcima Novobečejaca.
Posebno poglavlje čine i derbiji sa Obilićem iz Kumana – susreti dve najbolje ekipe u Banatu. Bez obzira gde su se utakmice igrale, gostujući tim je uvek imao značajnu podršku navijača.
Tokom rata odigrano je ukupno devet međusobnih susreta Zvezde i Obilića iz Kumana.
Najveća pobeda – SK 1913 (Jugoslavija)
Najveći uspeh koji je do tada postigao jedan novobečejski klub bila je pobeda nad SK 1913 (Jugoslavija) iz Beograda, ostvarena 28. avgusta 1943. godine u Novom Bečeju rezultatom 5:3.
Utakmicu je pratilo više od 3.000 gledalaca – najveća poseta ikada zabeležena na jednoj fudbalskoj utakmici u Novom Bečeju.
Golove za Zvezdu postigli su: Ostojić (2), Pandurov, Novakov i Petrović, dok su za Jugoslaviju pogađali Sandić, Đajić i Stanković.
Već narednog dana SK 1913 se revanširao pobedom od 3:0.
Komentari