Odmah po okupaciji, već tokom leta 1941. godine, u Novom Bečeju je formiran fudbalski klub DMKS Turul, u kome su učestvovali isključivo pripadnici mađarske nacionalnosti. Početkom 1942. godine, nakon osnivanja Banatske mađarske lige, Turul se uključuje u takmičenje za prvenstvo Banata.
Prva fudbalska oprema Turula poticala je od bivšeg novobečejskog kluba Zanatlija – beli dresovi, koji su kasnije postali i stalna klupska boja Turula.
Zbog slabijeg igračkog sastava, Turul nije uspevao da ostvari zapaženije plasmane u novoformiranoj ligi, već je uglavnom tavorio pri dnu tabele. Ipak, uprkos skromnim sportskim rezultatima, klub je veoma brzo stekao brojne i odane navijače iz redova mađarske zajednice. Na svakoj utakmici okupljalo se između 700 i 800 gledalaca, što je bilo gotovo dvostruko više u odnosu na posetu koju su u poslednjoj deceniji pred Drugi svetski rat beležili Jedinstvo, a kasnije i Zvezda.
Turul je bio slabiji od svojih protivnika iz Kikinde, Velikog Bečkereka i Mužlje, ali su se njegovi igrači prilično uspešno nosili sa novobečejskom Zvezdom. Iako je razlika u klasi bila primetna, igrači Turula su nastupali s toliko žara i borbenosti da je tehnički nadmoćniji tim Zvezde mogao do pobede doći samo uz maksimalno zalaganje.
Međusobni susreti bili su otvoreni i dinamični. Iako se uglavnom očekivala pobeda Zvezde, među simpatizerima Turula uvek je postojala nada u uspeh, dok je kod navijača Zvezde postojala prikrivena bojazan da se protivnik ne potceni i da se ne doživi neočekivan poraz.
Danas bi bilo teško uveriti čitaoce da je na terenu često vođena gotovo ravnopravna borba, čak i kada su krajnji rezultati bili ubedljivo u korist Zvezde. Turul je tada bio dostojan protivnik, koga je trebalo „lomiti“ tokom svih 90 minuta igre.
Pred svaku utakmicu Zvezda – Turul vladala je posebna atmosfera, a igralište je bilo ispunjeno do poslednjeg mesta. Na lokalnim derbijima redovno se okupljalo između 1.000 i 1.500 gledalaca.
Vredno je istaći da tokom tih međusobnih susreta nikada nije zabeležen nijedan incident – ni na terenu, ni među publikom. Navijalo se bučno, ali dostojanstveno. Navijači su bili svesni da bi svaki incident mogao prerasti u međunacionalne sukobe sa teškim posledicama, ne samo po učesnike, već i po dalji tok fudbalskih takmičenja. Utakmice su bile oštre, ali ne i grube.
Tokom nepune tri godine postojanja Turula i Zvezde u vreme Drugog svetskog rata, odigrano je ukupno deset međusobnih utakmica. Zvezda je najčešće izlazila kao pobednik, ali je Turul uspeo da joj nanese jedan od najtežih poraza – pobedu od 4:0. Bila je to prva međusobna utakmica, u koju su igrači Zvezde ušli previše samouvereno, što je Turul zasluženo kaznio. Taj poraz ostao je trajna opomena Zvezdi da protiv Turula mora igrati borbeno do samog kraja, a navijači su ga dugo pamtili, uz neizbežnu strepnju pred svaki naredni susret.
Najčešći sastav Turula činili su: Ferenc Kiš, Vili Farkaš, Laci Gomba, Šanji Kiš, Bela Farkaš, Sečanji, Maraci, Kujan, Berta i Feri Gomba.
Iz tog sastava posebno su se isticali Ištvan Berta i Vilmoš Kujan, a već tokom 1943. godine pridružili su im se i Šanji Kiš i Bela Farkaš, koji će u posleratnim godinama postati snažan oslonac novobečejskog fudbala.
Uprkos uloženom naporu, nije bilo moguće obezbediti precizne podatke o rezultatima i plasmanima Turula u prvenstvenim utakmicama. List Torontal, koji bi mogao predstavljati jedini relevantan izvor iz tog perioda, nije sačuvan ni u jednom dostupnom arhivu.
Komentari