Lala je bio najstariji igrač Zvezde, mada nije imao više od 31–32 godine. Njegovo zalaganje i upornost tokom utakmica služili su kao primer mlađim igračima. Ozbiljnost i korektan odnos prema mlađima obezbeđivali su mu veliki autoritet, pa je njegova reč imala umirujuće dejstvo u svakom sukobu među igračima. To je činio na takav način da se krivac, iako ga Lala nikada ne bi direktno imenovao, jednostavno oseti postiđenim.
Prilično dug period svog kratkog života proveo je u Beogradu, gde je kao metalski radnik stekao dobro obrazovanje i veliko životno iskustvo. To mu je, uz prirodnu inteligenciju, omogućilo da u novobečejskoj sredini bude cenjen kao veoma razborit čovek.
U životu je bio veseljak, spreman za pesmu i šalu, ali je i u tome znao da zadrži pravu meru. Nikada nije dozvoljavao da sebe, kao ni svoje drugove, dovede u situaciju da budu izvrgnuti ruglu ili postanu predmet ogovaranja.
Takav odnos prema društvu, a posebno prema svojim drugovima, bez obzira na to da li su bili mlađi ili stariji, obezbedio mu je izuzetan autoritet. Kada je prestao da igra fudbal, postao je ugledan član uprave, a kasnije i predsednik upravnog odbora kluba. Njegova reč bila je poštovana i uvažavana.
Lala je bio omiljen kao drug i poštovan kao čovek. Njegov život završio se tragično – poginuo je na radnom mestu, sa nepunih četrdeset godina.
Komentari