Preduzeće za izradu obuće »Pobeda« — Novi Bečej datira iz 1947. godine, kada su ovu radnu organizaciju, kao zanatsku zadrugu, osnovale zanatlije u Novom Bečeju. U početku je u ovoj zadruzi radilo oko 35 različitih zanatlija. To su bili pretežno obućari, papučari i opančari. Posle sedam godina rada, ova zanatska zadruga je rasformirana, a odmah zatim osnovano je novo preduzeće za izradu obuće, pod nazivom »Pobeda« Novi Bečej (u daljem tekstu »Pobeda«). U početku, preduzeće je imalo svega 13 radnika. Radnu snagu su činile zanatlije, nekoliko polukvalifikovanih radnika i učenika u privredi. Posle novih šest godina rada »Pobedi« se pripaja kolektiv zanatske zadruge »Banat«, sa svim osnovnim sredstvima i 12 zaposlenih radnika. Tako »Pobeda« dobija konačnu fizionomiju radne organizacije, sa preko 25 zaposlenih radnika i najpotrebnijim osnovnim sredstvima.
U početku razvoja, u ovoj radnoj organizaciji bio je zastupljen isključivo zanatski način proizvodnje. »Pobeda« je ručno proizvodila sve vrste ženskih i muških cipela. Postepenim razvojem i ulaganjem sredstava nabavljene su mašine za šivenje obuće, obradu đonova i ostale potrebe u izradi obuće. Uvođenje mašina u proizvodni proces omogućilo je podelu rada u izradi svakog proizvoda, a celokupna proizvodnja sve više je poprimala industrijski karakter. Nabavkom specijalne trake za sklapanje cipela, uveden je lančani sistem proizvodnje, sa određenim radnim mestima i novom tehnologijom u izradi obuće. Istovremeno, napuštena je proizvodnja različitih vrsta obuće i prišlo se, prvo, isključivo izradi ženske obuće, a potom samo muške, što je i današnja orijentacija.
Sa nabavkom opreme i porastom broja radnika postepeno je povećavan i obim proizvodnje, ali samo do određene granice. Većina nabavljenih mašina je dotrajala i amortizovana. Objekat u kojem je smeštena ova privredna organizacija ne odgovara osnovnim higijensko-tehničkim uslovima za rad. Proizvodni deo, magazin i tri male kancelarije smešteni su u jednoj veoma staroj zgradi, koja je prvobitno korišćena kao staja za stoku, a kasnije kao magacin za žito. Kvalifikaciona struktura radne snage takođe je nezadovoljavajuća. Najveći procenat radne snage čine polukvalifikovani i i nekvalifikovani radnici, zatim, po zastupljenosti slede kvalifikovani i visokokvalifikovani radnici, a moralo bi biti obrnuto. Sve to »Pobedi« otežava da ostvari brži tempo razvoja i da se uvrsti u red stabilnih i dovoljno razvijenih radnih organizacija.
Sirovinsku osnovu proizvodnje u »Pobedi« čini koža koja se nabavlja na domaćem tržištu. Svoj godišnji proizvodni kapacitet od oko 65.000 pari obuće ova radna organizacija plasira na domaće tržište, preko prodajne trgovačke mreže »Fruške gore« iz Rume, »Kluza« iz Beograda, »Obuće« iz Zagreba i drugih.
U okviru dugoročnog plana razvoja, radni kolektiv »Pobede« i Skupština opštine moraju uložiti nove napore da nabave savremenu opremu i poboljšaju ostale uslove rada. Treba izvršiti rekonstrukciju i proširenje proizvodne hale i celokupnog poslovnog prostora kako bi se, u okviru povećanog obima proizvodnje, mogao zaposliti veći broj radnika. Postojeću radnu snagu treba stručno osposobiti i dokvalifikovati za rad u novim uslovima proizvodnje. Kada se svi navedeni uslovi ispune, od radnog kolektiva »Pobede« može se očekivati daleko veća materijalna proizvodnja, veći efekti rada i ukupnog ekonomskog poslovanja.
