Ferenc Gomba, poznat među prijateljima i saigračima kao Feri ili Frici, bio je potpuna suprotnost svom starijem bratu Lacijemu po temperamentu. Brz, živahan i strastven, isticao se posebno kao levo krilo prvog tima DMKS Turul, još od samih početaka sezone 1941/42.
Na spisku potencijalnih putnika za Skoplje u početku se nalazilo dvadesetak imena. Međutim, kako se približavao dan polaska, članovi predsedništva kluba koji su planirali putovanje jedan po jedan su odustajali. Čak ni na sam dan polaska, 9. oktobra, nije bilo potpuno jasno ko će krenuti sa kuglašicama.
Novobečejska subregija ima slične hidrografske osobine kao i ostale opštine u dolini Tise. Hidrografiju ovog kraja čine površinske i podzemne vode. Površinsku hidrografiju čine: Tisa, deo Kanala Dunav—Tisa—Dunav i nekoliko većih bara i jezera. S obzirom na relativno visok nivo podzemnih voda u većem delu hatara novobečejske opštine, u ovom radu one će biti posebno obrađene.
Poraz od Banata, koji je imao iskusne i odrasle igrače, nije obeshrabrio dečake Zvezde. Naprotiv, oni su se još više posvetili treninzima i odigrali dve utakmice na strani – prvu u Bašaidu, a drugu u Baodri. Na ovim utakmicama Zvezda je uključila i nekoliko bivših igrača Jedinstva, što je ekipi donelo fizičku snagu, ali je izgubila deo tehničke kombinatorike koja je bila njena prepoznatljiva karakteristika. Da su nastavili tim tempom, Zvezda verovatno ne bi bolje prošla od Banata.
Najteža godina za Jedinstvo bila je 1933. Posle smene generacija krajem 1932. godine, klub se suočio sa slabim igračkim kadrom, ali i sa ozbiljnim infrastrukturnim problemima – voda se na igralištu zadržala sve do polovine juna. Treninzi koje je učitelj Sava Mojić započeo još u jesen 1932. godine, a nastavio u martu 1933, prekinuti su već sredinom aprila zbog poplavljenog terena.
Početkom 1992. godine, na teritoriji Republika Srbija, nakon donošenja Zakona o vodama Srbije, formirana su tri javna vodoprivredna preduzeća koja pokrivaju celokupno područje države. To su:
Od kada je veliko nevreme 1931. godine srušilo vitki toranj sa pravoslavne crkve u Novom Bečeju samo su nam retke fotografije i po koje razglednice ostale kao dokument o tom nikad ne prežaljenom, a toliko prepričavanom ukrasu naše crkve. Kada je iste te godine postavljen nov toranj sa širim gabaritima, a i po dužini dosta kraći, građani, a posebno vernici nisu baš sa simpatijama gledali na njega.
Najpoznatiji istoričar među Novobečejcima, profesor dr Aleksandar Kasaš, rođen je 27. januara 1952. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Bečeju, osnovne studije istorije u Novom Sadu, a magistarske studije u Beogradu.
29–30. maj 1997.
Poslednjih majskih dana 1997. godine, varošica na levoj obali Tise po peti put je bila u znaku Dana Josifa Marinkovića.
Stevan Davidović rođen je 6. oktobra 1949. godine u Novom Bečeju. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u rodnom mestu, gde je završio i Gimnaziju, dok je Višu pedagošku školu – smer srpskohrvatski jezik sa istorijom književnosti naroda Jugoslavije – završio u Zrenjaninu.
Ko zna dokle bi rivalstvo između Zvezde i Banata trajalo da se već sredinom 1936. godine Banat nije pojačao bivšim igračima Jedinstva, znatno starijim i fizički spremnijim. U takvim okolnostima Zvezda, sa svojim pretežno dečačkim timom, više nije mogla ravnopravno da im se suprotstavi. Prva međusobna utakmica nakon ovih promena odigrana je 9. aprila 1936. godine i završena je pobedom Banata rezultatom 4:2.
Beda i teški radni uslovi naterali su seosku sirotinju i proletarijat na organizovanu borbu putem štrajkova. Iako je bilo štrajkova i ranijih godina, 1897. godine oni su bili najmasovniji. Centar borbe bio je u Elemiru, a najznačajnija borba vođena je u Potisju, u nekadašnjem Dištriktu, gde je štrajk uzeo najveći maha u Turskom Bečeju, Kumanu, Melencima i, naročito, u opštini Torda.
Odgovornost, ambicija i posvećenost obeležile su život i rad doktora ekonomskih nauka Milorada Drobca.
Rođen je 11. februara 1948. godine u Bočaru, gde je završio osnovnu školu kao đak generacije. Isti uspeh ponovio je i tokom školovanja u Ekonomskoj školi u Novom Kneževcu. Godine 1971. diplomirao je na Vojnoj ekonomskoj akademiji, nakon čega je završio i specijalizaciju u Obaveštajno-bezbednosnom centru JNA.
Do 1978. godine na ovom području postojala je jedna vodoprivredna organizacija – Vodoprivredna organizacija „Gornji Banat“, sa sedištem u Kikindi. Nakon 1978. godine, formirana je i Vodoprivredna organizacija „Osnovna kanalska mreža“ (OKM), sa sedištem u Novom Sadu.
Majka Sara, ne samo kao učiteljica, već i kao domaćica, bila je izuzetno vredna žena. O tome sam često slušao od svoje sestre, koja je bila njena učenica u osnovnoj školi. Kuća koju su vodili bila je uredna, a zimnica koju je pripremala uvek je bila prvoklasna. U tom pogledu, mnogima je bila uzor.
Novobečejski fudbal je, sve do Drugog svetskog rata, bio opterećen izrazitim finansijskim teškoćama, čak i kada je reč o najosnovnijim potrebama. Pre svega, Novi Bečej nije imao razvijenu industriju od koje bi se mogla očekivati bilo kakva materijalna podrška sportskim klubovima.
Zavičaj doživljavam već na putu za Novi Bečej, čim izađem iz Kumana. Na tom putu od Kumana do Novog Bečeja, bilo da idem vozom ili autobusom, sećam se svega što je nekada tu bilo, ili svega što me vezuje za taj put iz vremena kada je moja ljubav prema zavičaju bila najintenzivnija.
Spratna zgrada bivše Tursko-Bečejske štedionice nalazi se u ulici Maršala Tita pod brojem 3, u produžetku Šlezingerove palate, na uglu sa Gimnazijskom. Iz dokumentacije Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, koju je napisala Vesna Majstorović, istoričar umetnosti, saznajemo sledeće podatke o zgradi:
Naša istaknuta književnica Isidora Sekulić o zavičaju piše:
„Gde je ljudima zavičaj? Tamo gde drugi ljudi oko njih razumeju do kraja i do dna šta oni kažu, do poslednjeg spoljnog i unutrašnjeg trepeta jezičkog razumeju šta je onima drago i šta ih boli. Zauzme li našu njivu i selo narod drugoga jezika, zavičaju našem je kraj; oni koji se do dna i do kraja razumeju rodnim jezikom, kad jad dodija, sele. Kuda sele?
Laslo Gomba se još kao veoma mlad fudbaler pojavio na novobečejskoj fudbalskoj sceni. Zajedno sa Ferikom Kišom i Jožefom Čanjijem bio je među grupom entuzijasta koji su 1940. godine pokrenuli osnivanje novog kluba u Novom Bečeju pod imenom Napredak. Ubrzo po osnivanju klub menja ime u S. K. Zanatlija, gde je Laci brzo izborio mesto standardnog prvotimca i potvrdio svoj igrački kvalitet.
14–15. maj 1993.
Posle višemesečnih priprema i traganja za koncepcijom i sadržajem, prvi Dani Josifa Marinkovića – „Obzorja na Tisi“, održani su 14. i 15. maja 1993. godine u Radničkom domu „Jovan Veselinov Žarko“ u Novom Bečeju.
Prva organizacija poljoprivrednih radnika u Kumanu osnovana je poslednjih godina prošlog veka. Prema sećanju najstarijih Kumančana, njen prvi rukovodilac bio je mladi kolarski radnik Rada Sokolović, koji je, kao poznati agitator socijalističkih ideja, bio proteran iz Pakraca.
Kada je moj članak pod naslovom „Kumane“ izašao u Jugoslovenskom dnevniku 2. avgusta 1931. godine (broj 202), moji parohijani su ga oduševljeno prihvatili. Čitali su ga po skupovima i na ćoškovima pred slušaocima, te se javila želja da se isti odštampa u vidu knjižice i unese među narod, u moju parohiju.
Pre pet decenija, Novi Bečej je bio poprište jednog od strašnih zločina Drugog svetskog rata.
Posle petomesečnog zatočenja, iz Novog Bečeja je u jednom danu i zauvek nestala jevrejska zajednica, koja je u našem gradu postojala više od stopedeset godina.
Generacije posle rata nisu mogle ni saznati ni iskusiti prisustvo ovih ljudi, a oni su za privredni i kulturni razvoj naše sredine bili izuzetno značajni.
Novi Bečej, koji je zajedno sa Vranjevom iz doba Velikokikindskog dištrikta bio izrazito trgovačko mesto sa naročito razvijenom izvoznom trgovinom žitarica krajem XVIII i početkom XIX veka, oduvek je bio privlačan za preduzimljive i sposobne privrednike, a posebno za trgovce.
Nakon rata, 1948. godine, Bogdan Čiplić napisao je dramski komad pod nazivom „Nad popom popa“. Predstava je izvedena desetak puta na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Njegova sledeća komedija, „Varalica u Bečeju“, igrana je u okviru proslave stogodišnjice SNP-a. Komad „Traktat o sluškinjama“ doživeo je više od 50 izvođenja, dok je i drama „Kaplar i car“ našla svoje mesto na sceni ovog pozorišta.
Tivadar Košut, svetski poznati slikar naive, rođen je 1947. godine u Novom Bečeju. Ljubav prema slikarstvu nasledio je od majke, koja je slikala ikone. Iako su roditelji želeli da postane stolar ili keramičar, umetnost je odredila njegov životni put.
Milorad Mića Josimović (1949–) je svestrani umetnik i dizajner, čovek čije su ideje i stvaralačka energija ostavile dubok trag u umetničkom životu Novog Bečeja i šire.
Rođen u Novom Bečeju, Mića je još od detinjstva pokazivao dar za likovno izražavanje i sklonost ka oblikovanju prostora i materijala. Svoje umetničko obrazovanje stekao je u Školi za primenjene umetnosti u Novom Sadu, na smeru Oblikovanje unutrašnje arhitekture, gde je izgradio osećaj za sklad, liniju i formu.
31. maj – 1. jun 2001.
Pozivni kompozitorski konkurs
Jubilarna 150-godišnjica rođenja i 70-godišnjica smrti Josifa Marinkovića obeležena je bogatim i sadržajnim programima tokom cele godine. Deveta manifestacija „Obzorja na Tisi“ bila je u znaku trećeg kompozitorskog konkursa za solo pesmu i održana je 31. maja i 1. juna 2001. godine.
Još u mladosti Bogdan je bio povučen i pomalo izdvojen iz društva. Ipak, bio je dobar kozer, otvoren kao čovek, muzički obrazovan – neko ko je, kada bi hteo, u svakom kafanskom društvu mogao da zauzme dostojno mesto. Međutim, nedostajala je ona najvažnija stvar – želja za takvim načinom života. Kao što se često u šali kaže: „ali“ – što devojci sreću kvari. Upravo je to „ali“ bilo presudno u životnom putu Bogdana Čiplića.
