Pre pet decenija, Novi Bečej je bio poprište jednog od strašnih zločina Drugog svetskog rata.
Posle petomesečnog zatočenja, iz Novog Bečeja je u jednom danu i zauvek nestala jevrejska zajednica, koja je u našem gradu postojala više od stopedeset godina.
Generacije posle rata nisu mogle ni saznati ni iskusiti prisustvo ovih ljudi, a oni su za privredni i kulturni razvoj naše sredine bili izuzetno značajni.
Osećam zato obavezu i dug, pre svega prema svojim prijateljima Jevrejima, a zatim i prema njihovim sunarodnicima, da zabeležim sve ono što sam u ovom trenutku mogao saznati.
Poslednji je čas za to!
Ovu malu monografiju sačinio sam na osnovu raznih podataka koje sam pribavio i obradio u periodu od šest godina.
Izvori za lične podatke bili su:
- Zvanične matične knjige osnovnih škola Novog Bečeja i Vranjeva od 1888. do 1941. godine, kao i podaci iz matičnih knjiga Građanske škole u Novom Bečeju od 1908. do 1920. godine;
- Matične knjige rođenih, venčanih i umrlih opština Novi Bečej i Vranjevo za period od 1895. do 1941. godine;
- Registarske knjige zanatskih radnji, kao i registar zanatskih pomoćnika i učenika od 1932. do 1941. godine, Udruženja zanatlija sreza novobečejskog;
- Popis trgovačkih radnji iz Registra Trgovačko-industrijske komore u Velikom Bečkereku, objavljen u radu Milutina Čolića: "Uloga Jevreja u razvoju privrede Banata" - Zbornik IV Jevrejskog muzeja u Beogradu;
- Za imena streljanih koristio sam podatke iz spomenice "Senćanske žrtve 1941–1945.", a imena preživelih u ratnom zarobljeništvu iz spomenice "Iz ropstva u slobodu", izdate 1981. godine.
Korisne podatke dao mi je i niz autora, čiji se popis nalazi na kraju osnovnog teksta knjige, dok sam podatke o logorima u Beogradu pronašao u feljtonu Jaše Almulija, objavljenom u listu Politika u periodu april–maj 1989. godine.
Mnogo su mi pomogle usluge Lazara – Laze Mečkića, koji mi je, pre svega, nabavio deo literature o genocidu, a zajedno sa književnikom Bogdanom Čiplićem sačinio prvi spisak novobečejskih jevrejskih porodica po sećanju. Svojim ličnim sećanjima i zalaganjem da se pribave svedočenja drugih ljudi, neposredno je doprineo potpunosti ove studije u meri u kojoj je to moguće nakon toliko godina.
Značajno i autentično, svojim kvalitetom, doprinela su i pisma dr Viktora Jordanića (ranije Šlezingera), pravnika iz Zagreba, jednog od retkih preživelih članova novobečejske jevrejske zajednice.
Autentična su bila i svedočenja gđe Zlate Raičević, dramske umetnice iz Podgorice, koja je bila zatočena u novobečejskoj sinagogi, kao i Tihomira i Olge Ungar iz Novog Sada, koji su preživeli sabirni logor u Novom Bečeju.
Posebno korisnu dopunu podataka pružila su mi pisma rabina dr Zvi Asaria-Helfgotta iz Savzona (Izrael), koji je rodom iz Beodre i dobro je poznavao novobečejske Jevreje.
Svesrdnu pomoć pružio mi je dr Konstantin Vukov, profesor univerziteta iz Budimpešte, koji se rodio i mladost proveo u Novom Bečeju, a družio se sa mnogim Jevrejima iz ovog mesta.
Pomogla su mi i sećanja i izjave mojih sugrađana: Nađa Šandora, Čede Tašina, Budai Lasla, Kiseličkog Mihajla, Mečkić Svetolika, Sekereš Ištvana, Kovačeva Bogdana ("Bode - Baje"), Stošić Milene, Petraškov Branka, Drapoš Rozalije i Velisavljev Mirjane.
Dragocen mi je bio opis spasavanja jedine preživele porodice, koja se na vreme iselila iz Novog Bečeja, a koji mi je poslala Čurčija Julija (rođ. Šlezinger) iz Beograda. U istu kategoriju podataka spadaju i informacije koje sam dobio usmenim putem od gđe Niderman Ružice (rođ. Naj) iz Subotice, koja je jedini preživeli član porodice Bernata Naja, stradale u pogromu.
Na osnovu svih tih izvora sačinio sam tekst koji pokušava da objasni nastanak, razvoj i uništenje novobečejske jevrejske zajednice.
Ako sam u tome uspeo, odužio sam se uspomeni na moje drugove Bergl Hermana i Šlezinger Đuriku, koji su svojim hrabrim poklicima, u vreme sumraka i noći Evrope, bili uspravne mete nacističkim puščanim cevima.
Slava hrabro poginulima – mir pepelu njihovom!
Da se moj tekst pretvori u knjigu – neuništivi spomenik – doprineli su:
- Svojim zalaganjem i stručnim radom inženjer Predrag Dragić iz Novog Bečeja;
- Svojim značajnim novčanim prilozima: rabin dr Zvi Asaria (Helfgott) iz Savzona – Izrael i Schaffer Gabriel iz Toronta, Kanada.
U Novom Bečeju, septembra 1991. godine
Komentari