Godinu dana pre nego će Paulina upisati Akademiju likovnih umetnosti, u Beogradu je pokrenut časopis „Žena danas", koji je donosio napise o raznim temama koje su interesovale žene svih profila, struktura i starosne dobi. (38) Pisalo se o ženskom pravu glasa, o radu organizacija ženskog pokreta, ali i o položaju žene, odgoju i zdravstvenoj zaštiti dece, o higijeni, pozorištu, filmu, sportu, gimnastici, modi i sl. Na kraju su davani razni praktični saveti ženama u pogledu pripremanja hrane, krojenja, šivenja, pletenja i kozmetike. (39)
Kvalitetu lista, posebno njegovom vizuelnom izgledu doprinosile su ilustracije u vidu crteža i vinjeta pojedinih umetnika-saradnika: Đorđa Andrejevića Kuna, Zore Petrović, Cuce Sokić... Među njima je bila i Paulina Sudarski koja je „mnoge članke i književne priloge dopunila svojim crtežima, uprošćenog, a pritom mekog i toplog poteza". (40)
Osim sa ovim časopisom, Paulina je sarađivala i sa „Vojvođanskim zbornikom", gde su osim nje, svoje ilustrativne radove imali i njen profesor Petar Dobrović, ali i Milan Konjović, Ivan Tabaković, Vasa Pomorišac, Milenko Šerban… (41) Paulina Sudarski pripada mlađoj generaciji slikara-saradnika uz Bogdana Šuputa, Stojana Trumića, Đurđa Teodorovića, iz čijih priloga je izbijao određen antifašistički stav. (42)
Za sve to vreme, Sudarska nije zanemarivala svoj rad na Akademiji, jer tu će biti ne samo zenit njene umetnosti već i mesto odakle potiču njena verovatno poslednja sačuvana dela. Videli smo da lјudski lik i lјudsko telo preovlađuje kao Paulinina tematska opredelјenost. No, ona je radila i mrtvu prirodu i pejzaže. Kad je o ovoj prvoj temi reč, pomenuli smo na početku jedan rani školski rad (NMZR, inv. br. 498) nastao verovatno još u rodnom Vranjevu. Od tada je proteklo sasvim dovolјno vremena, rada i uvežbanosti u životu mlade slikarke, što nam kao rezultat najbolјe pokazuju radovi mrtve prirode urađeni tokom studija. Dva rada su nastala u istom periodu, što vidimo ne samo po gotovo identičnim motivima već i koloritu i količini zastuplјenog svetla. (43) Potpuno drugačija je Mrtva priroda u vlasništvu Narodnog muzeja Zrenjanin (inv. br. 80) koja po svojoj ekspresiji ne samo boje već i oblika spada u najzrelije Paulinine radove. Kolorit je ovde prigušen, taman, sa intenzivnim žuto-narandžastim komadom tikve kao svetlim nukleusom slike.
Koliko je u aktovima Paulina slična svom profesoru, u pejzažima je najudalјenija. Nema kod nje one Dobrovićeve zvonkosti i koloričnosti. Nјena priroda je smirena, neuzdrmana, ni snažnom bojom, ni uskovitlanim oblicima. Dobrović je puno vremena tokom te četvrte decenije provodio u Dalmaciji, pa će to mediteransko okruženje naći svoje mesto i na njegovim platnima. Na osnovu par sačuvanih i potpisanih crteža vidimo da je Paulina avgusta 1938. godine boravila u Čereviću. Ne znamo da li je u pitanju bila neka privatna poseta tokom letnjeg raspusta ili studijski odlazak u prirodu, no svakako da su nam osim tih crteža ostale od nje i dve slike na kojima jasno prepoznajemo malo bačko mesto koje se smestilouz Dunav (Pejzaž, NMZR, inv. br. 197 i Čerević, vl. PU„Pava Sudarski", Novi Bečej).
38 Časopis je počeo da izlazi na inicijativu KPJ u jesen 1936. godine, kao legalan i nezavisan list sa zadatkom da probudi i podigne političku svest žena Jugoslavije. Pred sam početak rata posebno se istakao u borbi protiv fašizma, proklamujući demokratiju i mir; odigravši istorijsku ulogu u revolucionarnom usmeravanju žena i njihovoj težnji za emancipovanošću i ravnopravnošću.
39 Jovanka Kecman, Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama, 1918-1941, Narodna knjiga-Institut za savremenu istoriju, Beograd, 1978, 361-362.
40 Žene Srbije u NOB-u, Nolit, Beograd, 1975.
41 „Vojvođanski zbornik" je pokrenut januara 1938. godine na inicijativu Miloja Čiplića kao„kulturno-književno glasilo omladine".
42 Vera Jovanović, Bogdan Šuput, Spomen-zbirka Pavla Belјanskog, Novi Sad, 1984, str. 47.
43 Jedna mrtva priroda je vlasništvo Predškolske ustanove „Pava Sudarski” iz Novog Bečeja, a druga Paulinine rođake Tatjane Janković iz Beograda.
