23–25. maj 1996.
Pozivni kompozitorski konkurs
Vredni kulturni poslenici iz grada na Tisi, nakon više nego uspešnog prvog takmičenja solo pevača, s nesmanjenim elanom organizovali su 4. „Obzorja na Tisi“, održana od 23. do 25. maja 1996. godine, kao prvi pozivni kompozitorski konkurs za solo pesmu.
Koncert Hora Radio-televizije Beograd
Ceneći značaj Josifa Marinkovića u oblasti horskog stvaralaštva i njegovo višegodišnje angažovanje kao horovođe, organizator je ukazao posebnu čast Horu RTV Beograd, pod dirigentskim vođstvom Bojana Suđića, da otvori festival.
Program koji je pripremio naš najeminentniji vokalni ansambl realizovan je u dve celine. U prvoj su izvedene kompozicije Josifa Marinkovića – Carju nebesni i odlomci iz Liturgije.
Drugi deo programa bio je posvećen Stevanu Mokranjcu i njegovim Rukovetima (II, V, VIII, X i XI), uz zapažene solističke partije baritona Dragoljuba Đorđevića, tenora Karolja Kolara i soprana Ivane Radivojević.
Pre početka koncerta prigodnu besedu o Josifu Marinkoviću održao je etnomuzikolog dr Dragoslav Dević, istakavši značaj njegovog stvaralaštva u oblasti svetovne i duhovne muzike, posebno naglasivši da je Marinković prvi u srpsku muziku uveo horove uz pratnju klavira.
U svom nadahnutom govoru Dević je dodao:
„Želim da istaknem još jedan oblik koji je u srpskoj umetničkoj muzici vezan za ime i stvaralaštvo Josifa Marinkovića – a to je solo pesma uz pratnju klavira.
Apstrahujući obrade narodnih melodija za glas i klavir, ostaju nam dve vrste njegovih solo pesama: s jedne strane, pesme na tekstove bliske duhu narodnog stvaralaštva (Šano dušo, Stojanke), a s druge pesme na stihove iz umetničke poezije.
Marinkovićev romantičarski lirizam ogleda se u poniranju u psihološki karakter teksta, uz naročitu pažnju posvećenu dikciji i klavirski razrađenoj pratnji, zbog čega se u našoj muzičkoj istoriografiji s pravom smatra osnivačem srpske umetničke solo pesme.“
Kompozitorski konkurs za solo pesmu
U želji da podstaknu stvaralaštvo i inspirišu kompozitore da stvaraju nova dela, organizatori su uputili pozive na adrese 20 domaćih autora da na temu „Hleb, žito, žetva“ pošalju originalnu solo pesmu uz pratnju klavira, koja do tada nije izvođena.
Odazvalo se 14 kompozitora, a njihova dela su premijerno izvedena drugog dana manifestacije po sledećem redosledu:
(Sledi numerisana lista kompozitora, pesama i izvođača — sadržaj ostavljen neizmenjen.)
Prva nagrada Konstantinu Babiću
Žiri u sastavu Rajko Maksimović (predsednik), Biserka Cvejić, Ivan Jevtić, Miroslav Štatkić i Zagorka Jegdić odlučio je da nagradi četiri autora.
Prva nagrada (2.000 dinara) pripala je Konstantinu Babiću za kompoziciju Subote mog detinjstva, koju je izvela Jelena Vlahović.
Druga nagrada (1.500 dinara) dodeljena je Dejanu Despiću za delo Dve pesme u izvođenju Željka Lučića.
Dve treće nagrade (po 700 dinara) pripale su Vojinu Komadini za Bojana đevojko u interpretaciji Aleksandre Ivanović, i Zoranu Hristiću za Blagdanski hleb koju je otpevao Vladimir Andrić.
Pobednik prvog pozivnog kompozitorskog konkursa, Konstantin Babić, osim novčane nagrade, dobio je i sliku Slobodana Jeremića Jeremije za najbolju solo pesmu na zadatu temu.
Nagrada publike pripala je Dimitriju O. Golemoviću za pesmu Jesenji rastanak u izvođenju Željka Lučića uz klavirsku pratnju Ljubice Grujić.
Nagrade:
- Konstantin Babić (1927) – Subote mog detinjstva
- Dejan Despić (1930) – Dve pesme
- Vojin Komadina (1938) – Bojana đevojko
Zoran Hristić (1933) – Blagdanski hleb
Nagrada publike:
Dimitrije O. Golemović (1954) – Jesenji rastanak
„Obzorja“ u Negotinu
Da je pozivni kompozitorski konkurs za solo pesmu ispunio očekivanja i postigao cilj – da se podstakne stvaranje i oživi pomalo zaboravljeni muzički oblik – potvrđeno je i na XXXI Mokranjčevim danima u Negotinu.
U Domu kulture u Negotinu, 28. septembra 1996. godine, održan je Vokalni koncert nove srpske solo pesme, na kojem je izvedeno osam kompozicija sa prvog pozivnog konkursa „Obzorja“.
Nastupili su:
Vladimir Andrić (Nikola Petin Molitva, Zoran Hristić Blagdanski hleb),
Jelena Vlahović (Vera Milanković Tajna mesta, Konstantin Babić Subote mog detinjstva),
Željko Lučić (Dušan Radić Hleb, Dimitrije O. Golemović Jesenji rastanak),
Violeta Srećković (Svetozar Saša Kovačević Uspavanka, Vojin Komadina Bojana đevojko).
Klavirska pratnja: Ljubica Grujić.
U programu je učestvovao i dramski umetnik Mirko Petković.
Izložba o Teodori Boberić-Arsenović
U okviru pratećeg programa, u galeriji „Selo“, u saradnji sa Muzejem pozorišne umetnosti Srbije, priređena je izložba „Teodora Boberić-Arsenović“, koju je pripremila kustos Mirjana Odavić.
Posetioci su mogli da vide plakate, fotografije, diplome, programe i kostime operske dive i filmske glumice — pionirke srpske operske umetnosti i prvakinje Drame Narodnog pozorišta u Beogradu.
Teodora Boberić-Arsenović rođena je 22. decembra 1885. godine u Vranjevu, gde je završila osnovnu i dva razreda građanske škole. Pevala je u horu crkvenog Pevačkog društva i nastupala u diletantskoj družini, gde je zapažen njen melodičan i izuzetno obojen glas.
Tadašnji dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu, Branislav Nušić, prilikom gostovanja u Vranjevu, zapazio je njen glas i pojavu te joj ponudio angažman u Beogradu. U ansambl je stupila 1906. godine kao privremeni član, a već 1909. postala redovni član pozorišta, gde je radila do penzionisanja 1951. godine.
Tokom pedeset godina na sceni ostvarila je 16 opernih i operetskih uloga, više od 200 dramskih rola, bila je česta gošća Radio Beograda kao interpretatorka narodnih pesama, a glumila je i u četiri filma.
Prvu filmsku ulogu imala je 1911. godine kao Jelena, Karađorđeva žena, u prvom srpskom filmu Život i delo besmrtnog vožda Karađorđa, reditelja Ilije Stanojevića.
Pred kraj života, 1959. godine, igrala je baku Evgeniju u filmu Vrata ostaju otvorena, u kojem je njenu unuku tumačila Milena Dravić.
Teodora Arsenović preminula je u Beogradu 18. oktobra 1960. godine.
Komentari