Privatna gimnazija u Novom Bečeju (1924–1931): Obrazovni centar i njegov kraj

Pored Ženske ruske gimnazije – Harkovskog instituta, Novi Bečej je od 1924. godine imao i osmorazrednu, odnosno potpunu gimnaziju. Njen puni naziv glasio je: "Privatna s pravom javnosti mešovita puna realna gimnazija u Novom Bečeju". Ova gimnazija imala je ista prava kao državne gimnazije, s tom razlikom što je njeno izdržavanje delimično finansirala opština, dok su glavni teret snosile porodice učenika.

Visina školarine zavisila je od visine poreza učeničkih roditelja. Siromašni učenici bili su oslobođeni školarine, ali ih je bilo vrlo malo, jer su roditelji iz skromnijih slojeva često radije upućivali decu na rad kod gazda ili ih slali na šegrtovanje, kako bi se oslobodili troškova izdržavanja.

Novobečejska gimnazija zapravo je bila preseljena iz Žombolja nakon što je Jugoslavija 1923. godine ovaj grad ustupila Rumuniji u zamenu za Jašu Tomića i Pardanj (Među). Direktor gimnazije, Vladimir Zdelar, bio je dugogodišnji profesor II muške gimnazije u Beogradu i već je imao iskustvo u vođenju privatne škole, tako da mu osnivanje privatne gimnazije u Novom Bečeju nije predstavljalo nepoznanicu.

Škola je bila značajna ne samo za Novobečejce i Vranjevčane, već i za učenike iz Starog Bečeja, koji je tada imao samo četvororazrednu gimnaziju. Više od trideset starobečejskih učenika svakodnevno je dolazilo brodom u Novi Bečej. Osim njih, školu su pohađali i učenici iz Melenaca, Kumana, Beodre, Dragutinova (Novog Miloševa), Kikinde i Bečkereka (Zrenjanina). Ukupno je u svih osam razreda bilo između 260 i 280 đaka.

Školske 1929/30. godine gimnazija je imala 163 učenika, ali samo više razrede, od IV do VII, zbog neadekvatnih smeštajnih uslova. I, II i III razred nisu bili organizovani te godine, što se promenilo sledeće, 1930/31. školske godine, kada su otvoreni I i II razred. Te godine je 28 učenika završilo VIII razred, što sugeriše da je obezbeđen dodatni prostor za rad.

U izveštaju škole navedeno je da je nastava izvođena u velikoj, trospratnoj državnoj zgradi, gde su bile smeštene i građanska i osnovna škola. Međutim, raspodela prostorija nije bila racionalna – učionice osnovne škole i gimnazije nalazile su se na poslednjem spratu, dok su na spratu ispod bile učionice građanske i osnovne škole. Gimnazija je imala samo pet učionica, od kojih su dve bile izuzetno male, što je otežavalo nastavu.

Gimnazija je imala šest stalnih profesora i četiri honorarna nastavnika. Za razliku od Građanske škole, ovde je svaki profesor imao veći fond časova nedeljno, što je omogućavalo racionalnije korišćenje raspoloživih sredstava.

Profesori Privatne gimnazije u Novom Bečeju 1929/30. godine:

• Dragutin T. Simonović, direktor, 16 godina službe (3 u ovoj školi). Predavao botaniku (V razred), zoologiju (VI razred) i geologiju (VII razred), ukupno 7 časova nedeljno. Bio je i penzionisani inspektor Ministarstva prosvete.
• Ante A. Jagić, profesor, 36 godina službe (4 u ovoj školi). Predavao latinski jezik (V–VIII razred) i srpski jezik (IV, VII i VIII razred). Razredni starešina VIII razreda, ukupno 28 časova nedeljno. Penzionisani profesor.
• Ivan L. Podgornij, suplent, 18 godina radnog staža (6 u ovoj školi). Predavao matematiku (V–VIII razred), hemiju (IV i VII razred) i fiziku (VII i VIII razred). Razredni starešina VI razreda, ukupno 29 časova nedeljno.
• Aleksandar P. Belikov, profesor, 5 godina radnog staža (2 u ovoj školi). Predavao nemački jezik (V–VIII razred), filozofiju (VIII razred), istoriju (V razred) i geografiju (IV razred). Razredni starešina VII razreda, ukupno 24 časa nedeljno.
• Olga A. Belikov, suplent, 4 godine radnog staža (3 u ovoj školi). Predavala francuski jezik (svi razredi) i srpski jezik (V i VI razred). Razredni starešina V razreda, ukupno 24 časa nedeljno.
• Radomir P. Pavić, suplent, 1 godina radnog staža (u ovoj školi). Predavao istoriju (IV, VI, VII i VIII razred) i geografiju (IV, V i VIII razred). Razredni starešina IV razreda, ukupno 17 časova nedeljno. Došao je 15. februara 1930. godine, zamenivši Persidu Miladinović i Janju Vidaković.

Finansije škole 1929/30. godine:

Škola se finansirala isključivo iz školarina, uz pomoć od 8.000 dinara od opštine Vranjevo.

• Ukupni prihod: 303.900 dinara (naplaćeno do 28. juna – 293.550 dinara, nenaplaćeno – 10.350 dinara).
• Ukupni rashodi: 276.516 dinara (isplaćeno do 28. juna – 273.500 dinara, neisplaćeno – 3.016 dinara).
• Suficit: Školska godina 1929/30. završena je s viškom u budžetu.

Nažalost, gimnazija je 1931. godine prestala s radom, delom zbog loših smeštajnih uslova, a delom zbog ekonomske krize i opadanja broja učenika iz okolnih sela. Tako je Novi Bečej iste godine ostao bez obe gimnazije, što je predstavljalo veliki gubitak, ne samo za obrazovanje, već i za lokalnu privredu, koja je ostala bez značajnog broja konzumenata svojih proizvoda.