Dodela zemljišnih poseda u Banatu bila je deo pažljivo osmišljenog sistema koji je kombinovao ekonomske, demografske i političke ciljeve Habsburške monarhije. Zemljište, koje je pripadalo caru, davano je u posed s pravom nasleđa, pri čemu su važila jasna pravila o nasledstvu i obavezama prema zemlji.
Podela zemljišta prema veličini porodice
Zemljišni posedi su bili određivani prema veličini porodice, a sesije su se delile na:
- Celokupnu sesiju (37 jutara ili lanaca): 24 jutra oranice, 1 jutro bašte i dvorišta, 6 jutara livade i 6 jutara utrine.
- Pola sesije (21 jutro): 12 jutara oranice, 1 jutro bašte, 4 jutra livade i 4 jutra utrine.
- Četvrtinu sesije (13 jutara): 6 jutara oranice, 1 jutro bašte, 3 jutra livade i 3 jutra utrine.
Sankcije za neobrađivanje zemlje
Da bi se obezbedila produktivnost, predviđeno je da vlasnicima koji ne obrade zemlju u roku od dve godine posed bude smanjen na niži stepen. Na primer, posed od cele sesije bi se smanjio na pola, dok bi se pola sesije smanjilo na četvrtinu.
Posebni uslovi za različite grupe
- Rimokatolički i pravoslavni sveštenici:
- Rimokatolički sveštenici dobijali su dva kućna grunta (dva jutra) i dva lanca livada.
- Pravoslavni sveštenici dobijali su jedno jutro grunta, dok su đakoni imali pravo na pola jutra.
- Zanatlije i trgovci:
- Za gostionice (birteve) i kasapnice predviđen je jedan grunt od po jednog jutra.
- Zanatlije su dobijale pola jutra grunta.
- Srbi i Rumuni:
- Ove grupe dobijale su čitave sesije, bez obzira na veličinu porodice, pod uslovom da zemlja bude obrađena u roku od šest meseci.
- U slučaju neuspeha, posed bi bio smanjen.
- Ova povlastica objašnjava se njihovom dugom tradicijom zemljoradnje, zadružnim načinom života i raspoloživošću radne snage.
Ovaj sistem, osmišljen tokom kolonizacije Banata, predstavljao je pokušaj Habsburške monarhije da kroz pravilno upravljanje zemljištem osigura stabilnost, produktivnost i integraciju različitih naroda u ovu ravničarsku oblast.
Komentari