Pošto u plebanijskoj arhivi nisam našao dokumentaciju o radu lazareta u 1917. godini, pretpostavio sam da je njegov rad bio obustavlјen, a kada sam pročitao zapisnik sa godišnjeg sastanka Podružnice Crvenog krsta održanog 17. februara 1918.-u to sam se i uverio. Glavna tema zapisnika je bila 1917. godina, u kojoj se govori o prestanku rada bolnice kao i o nastavku rada Podružnice. Zapisnik je vodio Salma Jožef, privremeno izabrani zapisničar. Citati iz izveštaja Ambruš Artura:
“Kolo sudbine se tako okrenulo da još uvek postoji potreba za intenzivnim radom Crvenog krsta jer rat još uvek traje18, nacija još uvek krvari, još uvek postoji potreba za požrtvovanim dušama. Mi smo učinili što se učiniti moglo. Ali ovaj rad je imao sasvim drugačiji karakter nego prethodnih godina. Zbog poteškoća koje su pritisnule bolnicu sa svih strana, morali smo da zatražimo potpuno ukidanje njenog rada.
Tako je najveći deo zadatka koji smo savesno obavlјali pao sa naših pleća. Ali nesmanjenom energijom nastavlјamo rad u kancelariji, gde pokušavamo da na najbolјi način, kako znamo i umemo, da pomognemo u rešavanju problema koji tište našu polubraću, a koje su izazvane ratnim dešavanjima. U toku letnjih meseci je Društvo pokrenulo rad dnevnog boravka za decu najsiromašnijih, koju smo okružili brižnom negom i pažnjom. Siromašnim školarcima smo dodelili priloge u novcu. Novčanu pomoć smo pružili i drugima, ne samo učenicima. U slučajevima u kojim ne možemo direktno da pružimo pomoć, pokušavamo putem raznih društvenih akcija da na njih skrenemo pažnju i apelujemo na savest društva da se za njih žrtvuje. Takva akcija je bila proslava dana Petra i Pavla, koja je materijalno rezultirala sa 1400 kruna, a njen moralni uticaj je bio doslovno grandiozan. Najzaslužniji za uspeh ove akcije, tj. onaj ko je izneo njen lavovski deo, bio je dr Kencel Jožef.”
Nakon ovoga predsednik se sa pijatetom setio poginulog Brajtkopf Kalmana, člana Društva Crvenog krsta od samog njegovog formiranja 1914. godine. Na kraju svoga izlaganja predsednik je predložio dve inicijative Odboru. U prvoj je zamolio predsedništvo da Šolјmoš Elemera, koji je duže vremena sam izdržavao bolnicu sa 24 ležaja, proglasi za počasnog člana Društva. Predlog je jednoglasno prihvaćen. Pošto Šolјmoš Elemer namerava da osnuje bolnicu na teritoriji Opštine, predsednik traži doprinos skupštine, da u bolnici koja će biti osnovana, Društvo finansira održavanje jednog ili više ležaja. I ovaj predlog je prihvaćen, uz napomenu da će Veće, koje je u osnivanju, doneti odluku o broju ležaja.
U nastavku sednice blagajnik je pročitao rezime o finansijskom poslovanju Podružnice Crvenog krsta za 1917. godinu. Prihodi su iznosili 43.495 kruna i 48 filera, dok su rashodi iznosili 5816 kruna. Vlasništvo Društva je 31. decembra 1917. godine iznosilo 37.679 kruna i 11 filera plus obveznica ratnog zajma od 100 kruna, poklon Avrama Stankovića. Porast osnovice Društva u odnosu na prethodnu godinu je iznosio 11.124 krune i 11 filera. Skupština je sa zadovolјstvom prihvatila ovaj izveštaj blagajnika, te ga na njegov zahtev, razrešila dužnosti, zahvalivši mu se na dotadašnjem radu.
Nakon ovoga je i sam predsednik Ambruš Artur u svoje ime i u ime službenika lazareta i poslanika podneo ostavku. Skupština se zahvalila predsedniku i njegovim saradnicima na predanom radu, njihov otkaz primila k znanju i prihvatila ga, a dalјe vođenje sastanka povereno je novom predsedniku Ranković Ištvanu, najstarijem članu. Nakon što je gospodin Bihari Bela uzeo reč i dao svoj predlog skupština je sledeće dame i gospodu izabrala u Veće:
Baronicu suprugu dr Čavoši Ignaca, gospođu Pulai Romana, suprugu dr Davidović Bogdana, gospođu Turn Roberta, gospođu Brajtkopf Kalmana, Garai Ižu, barona Čavoši Ignaca, Ištvanfi Ištvana, Ambruš Artura, Sivčev Parteniju, Polak Emanuela, dr Kencel Jožefa, Halmoš Lajoša starijeg, Ranković Ištvana, Lind Đulu, dr Klotzel Ferenca, Šiler Henrika, Pavlak Lazara, dr Samek Gustava, Halmos Lajoša mlađeg i Zedi Ileša. Overivači zapisnika su bili Halmoš Lajoš stariji i Adamković Marija.
18 Važniji događaji 1917. godine po hronološkom redu:
- 22. januara Vilson u svom obraćanju Kongresu objavlјuje poruku mira
- 6. aprila SAD stupa u rat na strani sila Antante, posle toga i druge zemlјe kontinenta objavlјuju rat Nemačkoj
- 23. maja Tisa Ištvan premijer Mađarske daje ostavku
- 7. novembra u Rusiji bolјševici dolaze na vlast 7. decembra SAD objavlјuje rat Monarhiji
