Već krajem osamdesetih godina naziru se prvi znaci buduće krize, koja će kulminirati 90-ih godina, a čije posledice se osećaju još i danas. Na čelo ustanove 1989. godine dolazi Branimir Lisičin. Izveštaji iz tih godina pominju pogoršanje materijalnih uslova života i rada i zaposlenih i štićenika, kao i „planove odbrane“ u slučaju ratne opasnosti...
Do 12. septembra 1990. „Dom za stare i penzionere“ imao je status radne organizacije, a od tada je funkcionisao kao ustanova za socijalnu zaštitu odraslih i starih lica, kada je dobio i novi statut. Time se prvi put stvaraju uslovi za pružanje usluga otvorenih oblika socijalne zaštite, kao što su: kućna nega, pomoć u kući i Klub za dnevni boravak. Usled nepovolјnih materijalnih okolnosti broj zaposlenih je počeo da se smanjuje. Godine 1991. počela je izgradnja novog objekta i adaptacija već postojećih na „zastarelom“ drugom odelјenju. Međutim, aktuelna društvena situacija nije omogućila da se on i završi u planiranom roku. Iz istog razloga nastupile su i druge teškoće u funkcionisanju ustanove. Sve češće je dolazilo do nestašice lekova, sredstava za higijenu, rezervnih delova i drugih potrepština, problema sa grejanjem... Opao je kvalitet ishrane, usledile su restrikcije struje, nedostatak inventara... Odeća i druge stvari su nabavlјane preko humanitarnih centara. Početkom devedesetih godina u Domu su se pojavile izbeglice i prognani sa drugih delova Jugoslavije. Od 1991. godine u okviru sva tri odelјenja postoje tri smene. Uvedeno je radno mesto odelјenske sestre, gde je na toj funkciji na psihijatriji bila sestra Paulјev Smilјka.29
Ipak, mnoge teškoće su prebrođene zahvalјujući dovitlјivosti i inventivnosti radnika. Takođe, zabeleženi su određeni uspesi u radu Doma. Godine 1997. pušten je u rad Klub za dnevni boravak, u ulici M. Tita 60, u blizini Odelјenja 3. Uvedena je muzikoterapija. Kao zamena za lekove pristupilo se sakuplјanju lekovitih bilјaka. Povećan je broj korisnika, naročito onih sa duševnim poremećajima - najviše žena. Na kraju 1999. godine u „Gerontološkom centru Novi Bečej“, kako se Dom tada zvao, bilo je 360 korisnika čime su kapaciteti bili stoprocentno popunjeni. Poticali su sa teritorije opštine Novi Bečej, susednih opština, ali i iz cele države. Zaposlenih je bilo 89.30
U 21. vek Dom je ušao sa 355 korisnika, 284 člana Kluba za dnevni boravak i oreko 90 radnika. Iako su posledice 90-tih godina još uvek bile vidlјive, poput neadekvatnog i dotrajalog smeštajnog prostora, vlage u objektima, manjka stručnih radnika, kao i nedostatka osnovnih prehrambenih proizvoda, lekova i sanitetskog materijala, koji su se, delom, još uvek nabavlјali preko humanitarnih organizacija, od tada je u svim segmentima života i poslovanja primetan kontinuiran napredak. Branka Lisičina na mestu direktora zamenila je Balogi-Miletić Gizela, da bi krajem 2001. godine na čelo Ustanove došla dr Bognić Ljilјana. Prema rečima Ljilјane Panić, ćerke prve upravnice, „energija za bolјe sutra prvog kolektiva i velikih mama ponovo se probudila i nastavila da oplemenjuje korisnike i radnike ustanove“.
Pomenimo samo nešto od dostignuća u ovoj deceniji:31
- Adaptirani su i opremlјeni ambulanta i prostor za medicinske sestre na psihijatriji; psihijatrija dobija veliki broj novih radnika od kojih su neke postale „stalna postava“ na duže vreme;
- Nabavlјena je potrebna oprema za ambulantu, kuplјena su nova vozila i nov inventar, instalirana je nova informaciona oprema i kompletna telefonska centrala, uvedena kablovska televizija...
- U okviru prvog odelјenja izgrađena su tri garažna prostora za potrebe sopstvenog voznog parka, magacinski prostor za uskladištenje prehrambenih proizvoda, portirnica za potrebe čuvarske službe, renoviran je vešeraj, ustanovlјene prostorije za radnu terapiju...
- Obavlјeno je kompletno renoviranje i dogradnja montažnog pavilјona prvog odelјenja. Na taj način je dobijen potpuno nov toaletni prostor, kao i frizerski salon. Renoviranjem starog toaletnog prostora uređena je soba za dnevni boravak, koja do tada nije ni postojala u okviru prvog pavilјona, zatim soba za intenzivnu negu i nekoliko spavaonica. Ovim izmenama su prošireni kapaciteti za dvadesetak kreveta. Sve sobe su opremlјene odgovarajućim nameštajem, pri čemu se imala u vidu privatnost korisnika. U prizemnom delu starog pavilјona prvog odelјenja dograđena je prostorija za dnevni boravak, koji do tada nije postojao.
- Tokom godine razdvojena je služba održavanja higijene prostora od službe nege korisnika. Iz tih razloga je, 2004. godine, zaposleno oko dvadesetak novih radnika na radnim mestima - spremačice, negovatelјice i medicinske sestre.
- U toku 2005. godine lokalna samouprava je Ustanovi kupila objekat, čime je proširen i objedinjen prostor prvog odelјenja. Već sledeće godine, zbog sve većeg broja zahteva za smeštaj duševno obolelih lica, urađen je kompletan projekat za proširenje kapaciteta ovog odelјenja.
- Godine 2005. ustanovlјena je slava Ustanove (12. maj) i te godine su korisnici i zaposleni boravili tri dana u konacima manastira Ostrog.
- Tokom 2006. godine, posle dvogodišnje adaptacije i dogradnje, završene su prostorije za smeštaj duševno obolelih lica u okviru drugog odelјenja. Od sopstvenih sredstava nabavlјeni su nov nameštaj i oprema. Tako je u sobe visokog standarda uselјeno 52 korisnika. Takođe, ovim radovima dobijene su dve velike prostorije za radnu terapiju i dve za dnevni boravak. U sklopu tog odeljenja izgrađena je portirnica, rekonstruisana ulična ograda i započeta izgradnja kapele, čiji su radovi, međutim, prekinuti zbog loših vremenskih uslova.
- Na trećem odelјenju je izvršena reorganizacija rada, kako bi se popunila slobodna mesta. U jedan broj soba su uselјeni korisnici, duševno obolela lica, koja su bila u dobroj remisiji. Istovremeno, pošto su prostorije u sklopu Kluba, inače namenjene smeštaju rodbine korisnika prilikom poseta, stajale prazne, stručni tim Ustanove je odlučio da im promeni namenu. One su počele da se koriste kao smeštajni prostor penzionera i starih osoba, tokom adaptacionog perioda, pre ulaska u ustanovu, ali i kao sezonski smeštaj, zaštićeno stanovanje...
- Od 2007. godine sprovodi se projekat „Kućne nege i pomoći - da ne budete bespomoćni“ povremeno finansiran od Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku i iz budžeta lokalne samouprave. Istovremeno je išao i program „Hrana na točkovima“, sa cilјem distribucije hrane članovima Kluba u njihovim kućama.
- Sledeće godine je urađena je kompletna rekonstrukcija i adaptacija stacionarnog dela pavilјona tkz. „bolesne sobe“; u narednom periodu na ovom odelјenju je urađena rekonstrukcija kuhinjskog bloka, što je naročito bilo važno, jer u njega nije ulagano punih 40 godina; rekonstruisane su prostorije administrativne službe i adaptirane u smeštajni pavilјon za korisnike, sa dnevnim boravkom i sanitarnim blokom.
- Počeo je da izlazi domski list „Sjaj u oku“ (2003.); sa radom je krenula muzička sekcija; u prostorima Doma organizovana je likovna kolonija...
- Izgrađena je farma za tov pilića, koja, međutim, zbog epidemije ptičijeg gripa nije stavlјena u funkciju, već je umesto nјe realizovan projekat „Moj mali dom“, sa cilјem osposoblјavanja i pripreme korisnika za samostalan život i izlazak iz ustanove.
- Svako odelјenje polako dobija svoju strukturu i delokrug posla, što je rezultiralo kvalitetnijom uslugom i bolјim radnim ambijentom; usledilo je stipendiranje zaposlenih radnika za deficitarne struke; zbog povećanog obima posla otvorena su nova radna radna mesta; kao ispomoć u radu pojavili su se mladi koji su služili civilni vojni rok u našoj ustanovi (2009. godine bilo ih je 47); započeli su programi rada sa porodicama korisnika, a telefonske govornice, postavlјene na odelјenjima, pobolјšale komunikaciju korisnika sa porodicama.
- Svi zaposleni počinju žive i rade sa korisnicima, strplјivo pokušavajući da im pomognu, preživlјavajući svaku njihovu bolest, tugu ili radost. Sve ovo pokazuje u kojoj meri je u ovom periodu olakšan, ulepšan i ispunjen život naših štićenika.
U narednoj deceniji je još intenzivnije nastavlјeno sa ovakvim trendom, naročito na psihijatriji, gde su se u prethodnom periodu uslovi života korisnika u svakom pogledu umnogome pobolјšali. Istovremeno su se pobolјšavali i uslovi rada zaposlenih.32
29 Kazivanja zaposlenih radnika; Dragan Džigurski, nav delo, str. 64, 67-69; Podaci iz Matične knjige radnika Doma
30 Arhiva Ustanove, Godišnji izveštaj o radu Gerontološkog centra Novi Bečej (u dalјem tekstu Izveštaj o radu) za 1999. godinu; Dragan Džigurski, nav delo, str. 67, 70, 73,75, 77, 79
31 Arhiva Ustanove, Izveštaji o radu od 2001. do 2010. godine; Podaci dobijeni od medicinske sestre Marije Baračkov
32 Svi podaci iz ovog dela su preuzeti iz izveštaja o radu u periodu od 2011. do 2018. godine
Komentari