Bosiljak je mnogo više od aromatične začinske biljke – u narodnoj medicini i tradiciji zauzima posebno mesto. Smatran je svetom biljkom u mnogim kulturama, a njegova lekovita i mirisna svojstva poznata su još od starih vremena.
Izgled i osobine
Bosiljak je jednogodišnja biljka iz porodice usnatica (Lamiaceae). Ima razgranatu stabljiku, zelene ovalne listove i bele do svetloružičaste cvetove. Njegov karakterističan, jak miris potiče od etarskih ulja, bogatih eugenolom i linalolom.
Raste u toplim uslovima, voli sunce i vlažno tlo, a najčešće se uzgaja u baštama i saksijama.
Lekovitost i upotreba
Bosiljak ima brojna korisna svojstva:
- umirujuće dejstvo – pomaže kod nervoze, nesanice, glavobolje
- poboljšava varenje – koristi se kod nadimanja i mučnine
- antiseptično i protivupalno – deluje na usnu šupljinu, grlo i disajne puteve
- jača imunitet – zbog antioksidanasa i etarskih ulja
Upotrebljava se:
- kao čaj (od listova),
- svež – kao začin u jelima,
- u tinkturama i uljima,
- za inhalaciju kod prehlada.
Napomena: Umerena upotreba bosiljka je korisna, ali se ne preporučuje u velikim količinama tokom trudnoće zbog prisustva estragola.
U narodnoj tradiciji
Bosiljak je simbol čistote, vere i zaštite. U srpskoj tradiciji:
- stavljao se u vodu za osvećenje,
- nosio se kao amajlija,
- mirisao se i „tamnio“ kuća zbog verovanja da tera zlo.
Komentari