Aronija (Aronia melanocarpa), poznata i kao crna aronija ili sibirska borovnica, sve više pronalazi svoje mesto i u našim baštama. Ova otporna biljka, poreklom iz Severne Amerike, cenjena je zbog svojih izuzetno lekovitih plodova, koji se smatraju jednim od najjačih prirodnih antioksidanasa.
Izgled i osobine
Aronija je listopadni žbun koji može da naraste do 2 metra u visinu. U proleće cveta belim cvetovima sakupljenim u cvasti, dok u jesen daje tamnoljubičaste bobice. Listovi joj dobijaju jarko crvenu boju u jesen, čineći je atraktivnom i kao ukrasnu biljku.
Veoma je otporna na niske temperature, bolesti i štetočine, što je čini pogodnom za organsku proizvodnju.
Plod pun blagodeti
Plod aronije je trpkog ukusa, ali izuzetno bogat korisnim sastojcima. Sadrži:
- antocijane – snažne antioksidanse,
- vitamine C, A, E, B1, B2, B6,
- minerale – gvožđe, kalcijum, magnezijum, mangan,
- vlakna i polifenole.
Redovno konzumiranje aronije može pomoći u:
- jačanju imuniteta,
- regulaciji krvnog pritiska,
- snižavanju holesterola,
- zaštiti srca i krvnih sudova,
- detoksikaciji organizma.
Načini upotrebe
Plodovi aronije mogu se konzumirati:
- sveži (najbolje na prazan stomak),
- u obliku soka, džema ili sirupa,
- sušeni ili zamrznuti,
- kao dodatak musliju, jogurtu ili kolačima.
Zbog trpkog ukusa, često se kombinuje s medom ili drugim voćem.
Gajenje i nega
Aronija ne traži mnogo, ali daje mnogo. Evo osnovnih saveta za uspešan uzgoj:
- Položaj: sunčano mesto, može i polusenka.
- Zemljište: dobro drenirano, blago kiselo do neutralno.
- Zalivanje: umereno, naročito tokom sušnih perioda i prve godine sadnje.
- Rezidba: radi se u rano proleće radi podmlađivanja i formiranja žbuna.
Prvi plodovi se mogu očekivati već nakon dve-tri godine od sadnje.
Zanimljivost: Aroniju su u Evropu doneli Rusi koji su je gajili zbog njene otpornosti na hladnoću i lekovitosti – često se naziva i „sibirskom aronijom“.
Komentari