Predgovor

Prikuplјajući materijal za prilog istoriji školstva u Kumanu nije se imalo ambicije da se stvori originalna istorijska studija, pa u makolikom to obimu bila. Ima toga u narednim redovima i stranicama mnogo preuzetog pisanog i reprodukovanog materijala, ali prividno.

Srpska veroispovedna škola XVIII veka u Kumanu

Sreta Pecinjački, istoričar

Selo Kumane bejaše jedno od starijih, znatnijih srpskih naselјa u Banatu, osobito u XVIII veku, jer je 1660., godine, na primer, po svedočenju autora Pećkog pomenika imalo tri sveštenika i više imućnijih domaćinstava. No, izgleda da je dosta stradalo u ratovima iz 1687-1699. godine, jer je u njemu 1717. registrovano samo 13, a 1727, opet, 17 domaćinstava, dok ih je deset godina kasnije, 1737. bilo oko 28. A tada je opet došao novi rat (1737-1739.), selo je stradalo i od Turaka i od kuge, te su 1740. godine u njemu zabeležene samo četiri kuće [5a]. Nešto docnije, 1751-52. Kumane je iznova naselјeno, ovog puta Srbima iz Pomorišja i bačkog Potisja, tako da je već 1758. godine imalo 142 doma. Naselјavanje i rasejavanje bejaše i kasnije, te je 1771. zabeleženo 133, a 1777., opet, 140 domaćinstava i 780 stanovnika. Dve decenije kasnije, 1797., Kumane je imalo već 212 kuća i 2123 stanovnika. To i takvo selo je od 1751-52. do 1773. godine bilo u sastavu tzv, Ilirske vojne granice Banata, a od 1774. godine nadalјe, opet, u sastavu Velikokikindskog distrikta [8a], odnosno protopopijata. Dodajmo i to da je selo u to vreme bilo na Tisi, dok je na sadašnje mesto preselјeno kasnije (1810.). No ovde nije reč o selu, već samo o njegovoj srpskoj veroispovednoj školi XVIII veka. Prema jednoj verziji, izgleda da je Kumane još 1751-52. godine imalo svoju malu veroispovednu školu, ali je ona, ako je postojala, ubrzo zamrla, jer je 1756. već nije bilo.

Srpske pravoslavne veroispovedne škole u Kumanu

Vojislav Gavrilović, učitelј u Kumanu iz prve polovine 20. veka

O otvaranju prve srpske škole u Kumanu nema nikakvih podataka. Može biti da bi se moglo iz školskih arhiva iz raznih spisa i dokumenata to ustanoviti. Posle velike seobe našeg naroda 1690. godine pod vođstvom Arsenije Čarnojevića u Ugarsku, Srbima je od strane cara Leopolda priznata crkvena autonomija, a u okviru te autonomije, dato im je pravo, da mogu podizati i svoje škole.

Prilog letopisu Osnovne škole u Kumanu

Aleksandar Stefanović, nastavnik u Kumanu 1950-ih godina Vojislav Gavrilović, učitelj u Kumanu 1910/30. godina Stevan Odadžić, nastavnik i direktor nove škole u izgradnji 1950/60. godina

Najstariji pisani dokumenat o postojanju škole u Kumanu datira od 2. januara 1869. godine. Iz ovog pismenog dokumenta, koji još uvek postoji, može se videti, da je za upravitelja škole izabran paroh Matej Predragović, a za staratelja škole Stevan Sekulić, beležnik. Pretpostavlja se da je u Kumanu i ranije postojala škola, ali kako nema pismenog dokumenta, uzmimo gornji datum kao početak školstva u Kumanu.

Iz sećanјa na školstvo u Kumanu

Dragolјub Sekulić, Lala-Uča

Najstariji pisani spomenik koji postoji u Kumanu jeste Protokol krštenih pravoslavaca iz 1757. godine (danas je sačuvana knjiga krštenih iz 1779. konstatacija urednika. U njemu piše da je u selu Kumanu postojala crkva načinjena od pletera i busenja, da je oleplјena i okrečena. Ima dvoje vrata i tri prozora i svod od dasaka koje su okrečene plavom bojom. Krov crkve je pokriven čamovom šindrom a toranj je od drveta. Crkva i porta su ograđene trskom. Crkva je izdržavala i školu. Nema podataka kada je škola osnovana, međutim postoje podaci da se selo naglo razvijalo i da je 1774. godine u selu bilo 353 učenika i to 301 dečaka i 32 devojčice. U to vreme ženska deca su više korištena za kućne poslove i za čuvanje stoke. Malo ih je išlo u školu. Školarinu je ubirala crkva a učitelј primao platu prema broju učenika koje je uspeo da obuhvati školovanjem. Plate su bile male (tri forinte po glavi godišnje) a deca su donosila učitelјu i ''regraciju'' tj. plaćali su ga i u naturi. Klupa nije bilo.

Gospodin Popović, učitelj

Krajem prve desetine prošlog, XX veka, u Kumanu se pojavio novi mađarski učitelј. Bio je to mladić sa svojih dvadesetak i neku godinu, lepo razvijen, dosta povisok, lepa, malo više bucmasta lika, a držanja i ponašanja otmena, gospodska. Na čuđenje komšija, ovaj novodošli mađarski učitelј nije bio Mađar već Srbin, rodom iz Mola u Bačkoj (negde se pominje i Bačko Petrovo Selo, prim. autora) i zvao se Šandor Popović.

Stefan Telečki - Vuku Karadžiću

Gdinu Vuku Stefana Karadžiću u Beču

Blagorodni i Visokoučeni Gdine,

Meni mnogopočitaemij!

Škole i obrazovanјe u Kumanu

Kumane je još 1751.-1752. godine imalo tzv. Veroispovednu školu. U to vreme selo je bilo u sastavu Ilirske vojne granice Banata i svako mesto, koje je pripadalo ovoj vojnoj organizaciji, imalo je obavezu da organizuje školu. Škola je imala 21 učenika. Nema pouzdanih podataka ko je bio učitelј. U 1758. godini pop Jovan Veselinović daje 5 forinti, a pop Stefan Marinković 4 forinte godišnje za školu.

Literatura

[1a] Mirković, A. S. Selo Kumane-nekoliko zrnaca iz istorije sela Kumana, Štamparija “Jovanović i Bogdanov”, Novi Sad, 1931.

[2a] Ognjanović, M. A. Stanje srpskih pravoslavnih škola u pojedinim mestima provincijalnog dela Tamiškog Banata 1716-1723. godine, Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine, knj. 3/1959. 258, Novi Sad, 1959.

[3a] Popović, J. Srbi u Banatu do kraja XVIII veka, Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti u Sr. Karlovcima (skr. ASANUK), PMA “A”, 231/1777., 125, Beograd, 1955.

Reference kumanačkih autora u vezi sa etnosom sela

[1b] Baračkov, M. Trajanje, (zbirka pesama), Kumane, 2002.

[2b] Baračkov, Z. Mesec u jabukovom granju, “Jefimija”, Kragujevac, 1997.

[3b] Brusin, M. Stanivništvo Kumana i poreklo i rasrostranjenost rodova kumanskih, Etnografsko-demografska studija, Novi Sad, 1991.

Pogovor

U smislu prethodnog izlaganja, sa metodološkog stanovišta je bila zamisao da je za sada najbolјe da se uradi Zbornik radova od već postojećeg materija pojedinih autora, a onda da se integriše sistematizovani materijal, koji se zatim može interpolirati i stvoriti relativno solidna građa za završno objavlјivanje. Urađeno je ono što je moglo da se uradi, s obzirom na raspoloživi arhivski materijal, i uobličen je u nekoliko radova uglednih nekadašnjih učitelјa i upravitelјa škola u Kumanu i kulturnih radnika, sa jasnim cilјem da se obrazlože činjenice i da se rasvetle minuli periodi školstva, a noviji period predstavi javnosti u vidu foto-dokumentacije koja je bila dostupna. Te dve celine imaju izvesnog dodira, ali ne u potpunosti, jer su dislocirane u vremenskoj ravni.