Opis jednog vremena

Jedanaest tesno povezanih priča: Dojdoševa skela, „Je­lena" — mala lađa, Eleg — Bači, Medenjačka skela i drugo, čine prozni paket pesnika Tomislava Kurbanjeva pod nazi­vom VREME SKELA.

Između niza prikladnih etiketa, koje bi se u procesu osvetljavanja teksta, mogle privesti samom rukopisu, valja istaći da je na prvom mestu reč o opisima jednog vremena čije je osnovno polazište Tisa, ta živa vodena tangenta, kojom su godinama skele prevozile ljude i njihove sudbine.

Naracijom u prvom licu Kurbanjev rasložnjava književ­nost nove privatnosti, iznoseći na čitalačko videlo svu onu uzburkanost osećanja i njihovih veza sa doživljajima čiji je smisaoni gabarit lociran oko sudbinske vezanosti čoveka i reke.

Iako, reka i motivi sa nje, nije novost u našoj i svetskoj književnosti, čak i u slovima njihovih subjektivnih i introvertnih senzibilnosti (i cenzura), mora se priznati da je Kur­banjev u posedu smisla da priču o reci elaborira i začini fi­nim opisima. Njegove priče o skelama samo na momente pro­bijaju dijalozi likova kakvi su Živa, Kristina...

Šteta je za ovaj rukopis što nema u sebi nešto više priče, kako bi se do kraja osmislila njegova knjiška funkcionalnost. No, i bez toga on funkcioniše u granicama korektnog pro­znog impulsa, lakog za čitanje i razumevanje.