Na sparušnoj vreži života
Žalosno se njiše sen
U drhtaju produžene nade
Upaljeni ugarci
Još pomalo tinjaju
Mlakom bezbojnom svelošću
Kolutajući po navrelim jezerima suza
Iznad njih
Namrštena bela šuma
Usred koje je oštro usečen trag
Minulog doba
Tanke čvornovate grane
Umorno su opuštene
Pored skrhanog
Ogolelog stabla
Bezvoljne pritke
S mukom drže teški pokrov života
Na svojim tabanima
Još samo vrelina ležaja
U jecaju
Grli trup izgubljene sreće
