U ovom kraju ljudi uvek slave
samo ona svakidašnja slavlja:
kad žita ponesu i vinogradi rode.
I ove trave, iz ovog kraja,
koje seljaci stavljaju na rane
posle svakog grada... posle nepogode.
U ovom kraju živi običan čovek,
koji ove njive voli više nego sebe,
koji svaki list, svaki grozd
ovih vinograda u bezbroj vizija odsanja.
I ma koliko puta kumovali ovom kraju,
on će uvek imati isto ime:
“Ostrvo Bisera, Carstvo seljaka i Krokana“
Nigde proleće nema toliko lepote
kao ovde kad dođe da budi zaspale vode.
I nikad, ni jedna ptica nije pustila krik
kad jesen sa ovih obala ode.
Ovde samo biljke imaju bezbroj svetkovina,
i svaka reč ima toplinu uzdravice.
Ovde je uvek puno srce...
i puna čaša vina, rastanaka i dobrodošlice.
