Kada padoše negde na početku mladosti,
krv ostavljahu mladosti,
Za krv koju nam dadoše,
za sve lepote koje nam darovaše,
poklonimo im čoveče sve svoje radosti
sve svoje mladosti, sva sunčana proleća ovoga sveta.
Njihovim vaskrslim dušama dajmo mesta da žive u nama.
Neka njihove samrtne mladosti i neljubljene godine
budu opomena,
budu podsticaj da danas živimo i danas pevamo
danas stvaramo i nastavljamo delo metalskih proletera,
za one kojih nema i one koji će doći.
