Osnivanјe Kumanskog partizanskog odreda

Sredinom jula održan je sastanak MK KPJ u kući Svetozara Čolića radi oživotvorenja zaklјučaka savetovanja OK KPJ u Zrenjaninu, koje je održano nešto pre toga. Utvrđeni su sledeći zadaci: prići neposrednom organizovanju partizanskog odreda i otpočeti oružanu borbu; po rejonima oformiti odbore za narodnu pomoć, koji će se starati o snabdevanju partizana; povući u ilegalnost članove Partije koji su bili u vezi sa Žarkom Milankovim, kao i druge, koji rad za narodnooslobodilački pokret nisu mogli da sakriju od okupatora.

Tih dana u partizane je otišlo još devet drugova: Sava Aćimov-Kalić, Milanko Bogdanov-Gvožđar, Milan Brusin, Omer Vuletaš, Toša Gladić, Hranislav Mirkov, Rada Odadžić-Blažić. Svetozar Popov-Šlezijak, Dušan-Dušica Stojanov-Punga.

Dvadeset prvog jula svi kumanski partizani bili su na okupu u graničnom pojasu hatara Kumana i Melenaca. Toga dana su došli Danilo-Nikola Grujić, komandant Štaba partizanskih odreda Vojvodine, Milan Stančić: Uča i Maksa Kovačev. Grujić je najpre održao kratak sastanak s Mesnim vojnim komitetom, koji se kompletan povukao u ilegalnost, da vidi da li su, i kako, pripreme za organizovanje partizanskog odreda izvršene. Onda je izišao pred postrojene partizane i saopštio im da odsad čine Kumanski narodnooslobodilački partizanski odred, kome se na čelu nalazi Štab: Žarko Milankov-Bača, komandant, Sredoje Stanisavlјev, politički rukovodilac, Dobrivoj Gladić i Velјa Ubavić. Odred je upoznao i sa tim da će biti potčinjen Štabu partizanskih odreda severnog Banata. Tada su partizani položili zakletvu.

Najveći problem Odreda bila je nestašica oružja i opreme.

Odluku MK KPJ o osnivanju odbora za narodnu pomoć sprovele su u život organizacije Partije i SKOJ-a — po jedan odbor u svakom od četiri rejona. To je bilo u drugoj polovini jula. U svakom odboru bilo je 4-5 pripadnika NOP-a.

Do namirnica i ostalog odbori su dolazili uglavnom dobrovolјnim prilogom. Ovim oblikom saradnje s NOP-om bilo je obuhvaćeno skoro celo selo, uklјučujući i neke pojedince koji su ranije bili desničarski nastrojeni (Živa Kumrić i dr). Milan Stančić i mnogi drugi, bez ičije direktive, sami su sakuplјali priloge. Glavno skladište bilo je kod Ljube Čolića. Retko je kad bilo ozbilјnijih problema da se to, posle, prenese partizanima, čak i u najvećoj sezoni polјskih radova.

Hleb za partizane mesili su i pekari Lazar Aćimac i Obrad Ćurčić, uglavnom od brašna koje su im dostavlјali odbori.

Prvih dana za partizane se kuvalo u selu, bar jedan obrok, obično večera. Odred je zbog takvog načina snabdevanja, vrućim jelom, isuviše bio vezan za kumanski hatar, čak i za neposrednu blizinu sela. Stoga je Štab organizovao partizansku kuhinju. Lazar Trifunjagić poklonio je za tu svrhu, preko odbora II rejona, poveći bakrač.

Tokom leta odbor II rejona primio je od skojevske grupe Slobodana Odžića: 150 kg pšenice, 400 kg krompira i dr. A u selu je bilo trideset ovakvih grupa i četiri partijske ćelije. Tome treba dodati i vaspitne grupe i simpatizere.

Odbor za narodnu pomoć I rejona zadužio je skojevku Nadu Tatić da sašije veću količinu rublјa. Ona je poslata u Odred, gde je primila kola nesašivenog platna. Zadatak je trebalo izvršiti za svega četiri dana. Za isto vreme trebalo je isplesti i veći broj džempera. Angažovan je veliki broj skojevki, omladinki i žena. Radile su čak i starije žene. Zadatak je bio na vreme izvršen.

Odbori za pomoć raspolagali su i novčanim sredstvima, obezbeđenim takođe dobrovolјnim prilogom. Novac je, na primer, dobro došao kod pletenja džempera: mnogo je bilo jednostavnije i bezopasnije babama platiti za njihov rad, nego se upuštati u priču o partizanima.

Dvadeset sedmog jula nabavlјena je veća količina oružja u Velikim Livadama. Taj zadatak izvršili su: Sredoje Stanisavlјev, politički rukovodilac Odreda, Boža Titin, član MK KPJ,a i Boža Stojanov-Punga, član KPJ. Selјačkim kolima, koja su spremili kao da će da voze žito, krenuli su izjutra. Prešli su preko mađarskog sela Torde. Oružje se nalazilo kod Milete Stanisavlјeva, Sredojevog rođaka. Do Livada stigli su srećno. U Miletinoj kući zatekli su Milojka-Fiću Filipčeva, političkog rukovodioca Aleksandrovačko-karađorđevačkog odreda. Tu su i ručali. Oružje su preuzeli u hataru, gde je bilo zatrpano u đubretu. Primili su sedamnaest pušaka francuske izrade i jednu mauzerku s oko 1800 metaka i deset bombi. Predostrožnosti radi, nisu se vraćali istim putem, nego preko hatara, između Melenaca i Bašaida.

U to vreme nešto od oružja primio je u Novom Bečeju od Marka Žigića Racko Brusin, rukovodilac odbora P rejona.

Sanitetski materijal nabavlјen je kod mesnog lekara dr Branka Petrovića i Radoslava Tatića-Bate, studenta medicine iz Zrenjanina.

Odbori za narodnu pomoć predstavlјaju zametke nove — narodne vlasti.

Na osnovu odluke MK KPJ, u julu su obrazovana četiri kursa prve pomoći za omladinke po rejonima. Maksa Kovačev, kao mašinbravar i vlasnik vršalice, raspolagao je izvesnim znanjem iz oblasti pružanja prve momoći. Predavanja je držao jedanput — dvaput nedelјno, kad — kako, a trajala su od jula do septembra. Mesto održavanja stalno se menjalo. Teme: veštačko disanje, lokalizacija rane, prelom, antiseptičke mere i laka hirurška intervencija.

Lazar Mečkić-Tuta bio je jedan od najnesnošlјivijih izdajnika. On je obletao ćoškove i druga mesta gde su se lјudi sakuplјali da dozna gde su partizani i ko ih opskrblјuje. Ljudi su gledali da se s njim i ne sretnu, ali nekad se nije imalo kud. Sredinom jula, nedaleko od crkve, razgovarali su Đura Aćimov-Kalić, Ivan Radišić, Sava Sekulić i Sima Sekulić. Novosti je bilo na pretek: nemačke trupe na Istočnom frontu izvršile su proboj tzv. Stalјinove linije; Engleska je izrazila spremnost da pruži SSSR svu moguću pomoć; u Jugoslaviji je počeo oružani ustanak protiv okupatora i domaćih izdajnika. Đura je tvrdio da je povlačenje Crvene armije taktika, da će ona kroz izvesno vreme odseći agresora i na svojoj teritoriji ih uništiti. Tuta je primetio ovu grupu lјudi. Rešio je da im se prikrade i čuje o čemu pričaju. Međutim, Sima ga je blagovremeno primetio. Izdajnik, koji je prišao bez pozdrava, čuo je razgovor o žetvi. On je taj razgovor odmah presekao i počeo s politikom: kako su Sovjetskoj Rusiji odbrojani dani, kako ni partizani neće bolјe proći, i kako je Hitlerova »uprava« najbolјa. Ljudi su ga slušali nezainteresovano i nemo. Nisu proslovili reč ni kada je priču završio. Tuta je od besa menjao boju. Savi se u jedan mah učini da i to ćutanje može da bude opasno. Zato je upitao:

»Vidiš, Lazo, mi paori ne znamo šta se sve dešava. Možda će Rusi propasti. Meni nešto, ipak, nije jasno: zašto Hitler nije prešao baru i zauzeo Englesku pre napada na Sovjetski Savez — kako je govorio — nego ju je ostavio i sada se ona njemu iza leđa sprema, čak i Ruse pomaže?«

Tuta se zamislio. Bilo je očevidno da se takvom pitanju nije nadao. Najzad je nervozno odgovorio:

»I Engleska će proći kao i ti vaši Rusi. To će joj biti plata za spregu s komunistima.«

U Kumanu je postojala mesna organizacija »Banatski mađarski kulturni savez«. Negde pred rat u njemu je preovladala fašistička frakcija s Karlom Štauberom. Na svojim tajnim sastancima ta organizacija je sve predvidela u vezi s neposrednim preuzimanjem vlasti, kad mađarsku trupe dođu u Banat.

Tokom leta i jeseni u nekoliko mahova prenosila se vest o predstojećem dolasku mađarskih fašističkih trupa, uz obavezno navođenje datuma, radi pripajanja Banata Mađarskoj. Kako se život počeo naglo pogoršavati, mađarski živalј postao je sve nestrplјiviji, očekujući da će dolaskom fašističkih honveda i husara poteći med i mleko. Razočaranja je bilo na pretek, ali brzo bi ih potisle nove nade.

Tokom leta beležnik Vučetić je obrazovao tajnu obaveštajnu mrežu, kojom je lično rukovodio. Imena svih »poverlјivih« lica nalazila su se kod njega. A njega su izdajnici o svemu izveštavali. O obaveštajnoj mreži znao je i narednik policije Frank. Nјen rad sastojao se u praćenju i izveštavanju u vezi »s komunističkim bandama i važnijim političkim i nacionalnim pitanjima...« Kasnije će veliki broj ovih »poverlјivih« lica ući u tzv. seosku stražu.

Žetva pšenice bila je na pragu. Vlasti u selu objavile su naredbu o ukidanju slobodne trgovine pšenicom i obaveznom prijavlјivanju svih viškova roda. Pripreme za otkup viškova počele su odmah: obrazovana je opštinska komisija; određeni su komesari na vršalicama da se onemogući sakrivanje; pojačano je patrolioanje po hataru.

Odmah se sastao Mesni komitet KPJ u kući Ljube Čolića i zauzeo jasan i jedinstven stav: skinuti transmisione kaiševe sa svih jedanaest vršalica. Akciju će izvesti diverzantske omladinske grupe u ponoć između 21. i 22. jula. Na sastanku iznesen je problem; veliki pritisak rodolјuba radi odlaska u partizane. Odlučeno je da se svakome kome preti hapšenje dozvoli povlačenje u ilegalnost. U partizane, međutim, može ići samo onaj ko nabavi oružje.

Uveče 21. jula spustila se jaka letnja kiša, praćena sevanjem i grmlјavinom. Na ulicama su začas stvorene velike bare. To su, van sumnje, bile nepovolјne okolnosti za akciju, mada njena realizacija ne bi bila dovedena u pitanje zbog nevremena. No, vreme se brzo stišalo, što je diverzantskim grupama omogućilo da lakše dođu do vršalice. Pred ponoć sve je bilo spremno, samo se čekalo da sat crkveni otkuca dvanaest puta. Akcijom su rukovodili Veselin Nemešev i Boža Stojanov, članovi KPJ, jedini naoružani. Kada je crkveni sat oglasio ponoć, akcija je počela. Skinuto je svih jedanaest kaiševa, od kojih je osam bačeno u kanal ispod mosta.

Čim je svanulo, po selu je počela da kruži vest o nestanku kaiševa, zajedno s parolom: »Vrći ćemo kad dođu Rusi...!« Narod se radovao. Beležnik je telefonom obavestio sreskog načelnika u Novom Bečeju Korneliusa Lalijera. Kod sreskog načelnika se u tom trenutku nalazio kapetan iz Krajskomandanture Gerc. Automobilom su odmah krenuli za Kumane. Nјih je pratilo, na kamionu, osamnaest policajaca i pripadnika gradske straže iz Novog Bečeja. U Kumanu im se pridružilo još osam policajaca. Nečelnik je naredio da dvadesetorica policajaca smesta pretraže bližu i dalјu okolinu vršalica, a s kapetanom Gercom je pristupio izradi plana blokade sela za sutradan. Policajci su pronašli onih osam kaiševa u kanalu.

Sutradan je selo blokirano. Policija je išla iz kuće u kuću tražeći ostale kaiševe. Lalijer je naredio da svako ko ima više od šesnaest godina dođe neizostavno pred Opštinu. Tu im je održao govor. On je ukazao na opasnost od komunizma i pozvao stanovništvo da pomogne vlast da ga suzbije. Naglasio je i to da je u zabludi onaj ko priča da će vrći kad dođu Rusi, jer Sovjetski Savez samo što nije kapitulirao.

Komesari na vršalicama bili su činovnici iz Kumana. Novog Bečeja, Torde i Perleza. Gazde su im naložile da vrše dužnost savesno. Oni su, međutim, skoro svi primali mito, Za dobar obrok, a naročito za džak—dva pšenice, oni bi »zažmurili« tako da na vagu nije išao svaki džak. Tako je bilo dobro i jednima i drugima: komesari nisu morali da misle na hleb, proizvođači su mogli da mese hleb i za partizane.

Sadržaj

O gradu