Pripreme za narodni ustanak

Krajem aprila, kada se većina komunista i skojevaca vratila iz rata, u selo je došao Ivan Vioglavin, član Sekretarijata PK KPJ za Vojvodinu. On je upoznao MK KPJ i SKOJ-a sa sadržajem proglasa CK KPJ od 15. aprila 1941. godine: da se borba nastavlјa, da će se istrajati do konačne pobede, da radnička klasa i komunisti moraju biti u prvim redovima; da će se iz te borbe roditi »novi svet«. Ali, prethodno je trebalo izvršiti solidne pripreme. Vioglavin je objasnio i šta se podrazumeva pod pripremama: okuplјanje naroda oko KPJ radi oružane akcije protiv okupatora i domaćih izdajnika, kao i prijem novih članova u Partiju i SKOJ; sakuplјanje oružja i ratne opreme.

Svaki komunista upoznao je sa sadržinom proglasa, uz potrebna objašnjenja, svoj krug lјudi, a skojevci — svoje vaspitne grupe, svi zajedno posle selo. Odziv je bio veliki: skoro svako ko je mogao da nosi pušku hteo je da se bori pod rukovodstvom KPJ; izvestan broj rodolјuba otvoreno je, čak, zahtevao da bude primlјen u Partiju i SKOJ.

Po zadatku SK KPJ za Novi Bečej, Slavko Stančić, član KPJ, otputovao je tih dana u Vranjevo, gde je pomogao da se obrazuje partijsko odelјenje.

Od oružja i opreme prvih dana sakuplјeno je tri puške, četiri bombe, 185 metaka, jedna uniforma jugoslovenske vojske i dve pisaće mašine.

Jedanaest članova KPJ palo je u zaroblјeništvo, te im se broj u selu smanjio na 34.

Neposredno posle aprilskog rata u Kumane je došla Ljubica Odadžić, Kumančanka, koja je nekoliko godina živela u Beogradu. Tamo je 1938. godine postala član KPJ (na Karaburmi) i zajedno sa Lepom Stamenković formirala partijsku ćeliju u Beogradskoj tekstilnoj A.D. gde je bila zaposlena kao radnica. Posle neuspelog štrajka 1940. godine otpuštena je s posla. U takvom položaju zatekao ju je rat. Sada se ponovo nastanila u Kumanu i odmah uklјučila u narodnooslobodilački pokret.

Još jedan predratni komunista obreo se tih dana u svome rodnom mestu Milan Stančić-Uča. On je izbegao iz Bačke, gde je bio na službi, ali je ubrzo otišao u Melence, gde je dobio učitelјsko mesto. Uča je kao kurir održavao vezu između OK KPJ i partijske organizacije u Melencima.

Prve drugarice koje je primila kumanska partijska organizacija bile su Dobrinka Stančić i Milena Stančić. Sastanak radi njihovog prijema održan je 15. aprila u Mileninoj kući u prisustvu Milivoja Teodosina, sekretara MK KPJ i Ljubice Odadžić, koja im je dala prve zadatke — da rade na obuhvatanju što većeg broja žena za NOP i da prorade, uz njenu pomoć, »Kako se kalio čelik« N. A. Ostrovskog.

Nedelјa 27. aprila. Divan prolećni dan. U popodnevnim časovima lјudi su, po običaju, izišli na ulicu. Upravo u to vreme Slobodan Odžić je držao prvi sastanak svoje skojevske grupe u kući Milivoja Tabačkog, čiji su roditelјi takođe bili na ulici. Da bi izbegli podozrenje, sve je udešeno kao da se radi o zabavi: na prozor su stavili stari gramofon koji je, ako ništa drugo, onemogućavao da se ma šta čuje iz sobe. Tada su postali skojevci: Jovan Brusin, Nikola Brusin, Žarko Sto janov — Mile Badin, Đura Stojkov, Rada Stojkov, Milivoj Tabački i Momčilo Trifunjagić-Pargar. Skup je odlučio: da pojača rad s omladinom; da prilaže, koliko i kada ko može, za nabavku knjiga za čitanje,- da uplaćuju članarinu. Drugi deo sastanka bio je posvećen proradi knjige “Kako se kalio čelik”, popularno nazivane »Korčagin«. Skojevci su dobili zadatak da knjigu čitaju u manjim grupama, radi čega su je pocepali na nekoliko delova da ne bi jedni na druge čekali. Posle su prorađivali »Selјačku bunu« A. Šenoe.

Tokom maja i juna, u jeku priprema za ustanak, u selu je obrazovano trideset takvih skojevskih grupa sa 240 člana.

Tokom maja i juna u Partiju su primlјeni: Jovan Aćimac, Ljubomir-Milenko Baračkov, Racko Brusin, Svetozar-Marko Ješić, Bogdan Laković, Bogdan Marinkov-Alvar, Vita Mečkić, Živa Mirčetić i Aleksandar Torđanski.

Mesni komitet KPJ radio je u istom sastavu. Nedostajao je Mita Trifunjagić, koji je bio u zaroblјeništvu. Članovi Komiteta imali su svoje sektore rada: za vojna pitanja — Žarko Milankov, za industrijske radnike i zanatlije — Maksa Kovačev. za polјoprivredne radnike i selјaštvo — Kajica Stančić, SKOJ i omladinu - Sredoje Petrović.

Odlukom Okružnog komiteta KPJ za severni Banat, Kumane je postalo stalno sedište i Sreskog komiteta KPJ za Novi Bečej. Komitet su činili: Milivoj Teodosin, sekretar, Sredoje Petrović, Antal Rečo (iz Novog Bečeja), Sredoje Stanisavlјev i Šandor Tapai (iz Novog Bečeja).

Napad fašističke Nemačke na Sovjetski Savez organizacija KPJ u Kumanu dočekala je sa 46 članova.

Na sastanku OK SKOJ-a od 26. aprila 1941. godine kome su prisustvovali P. Sredojev, R. Purešević, P. Kovalić i Rada Grujić — Crni Rada odlučeno je da se rasturi brošura »Klase i klasna borba« od V. I. Lenjina. Proka je doneo iz Beograda peg stotina komada ove brošure. Za srez novobečejski odvojeno je 130 komada, koje je preuzeo Joca Erdelјan, član mesnog rukovodstva SKOJ-a Kumana. Brošuru je preveo s ruskog neki beogradski student. Prodavana je po sedam dinara, a novac je išao u blagajnu OK SKOJ-a.

Maja su Ratko i Rada, članovi OK SKOJ-a, primili u Pančevu od Stevana Jovanovića-Stevice, člana Biroa PK KPJ za Vojvodinu, veći broj primeraka knjige »Kako se kalio čelik« za srez Novi Bečej, a u to vreme Rada je u Kikindi primio i veću količinu drugog materijala — brošura i referata. U Kumanu je naročito mnogo prorađivan referat »O držanju pred klasnim neprijatelјem«.

Tokom maja u Zrenjaninu je održan petonedelјni ideološko-politički kurs OK KPJ za severni Banat. Slušaoci su bili: Vladimir Kolarov-Koča, Žarko Turinski, Ratko Purešević, Andrija Damjanov, Toma Toškov i dr. Predavanja iz marksizma — lenjinizma držao im je Ivan Vioglavin-Iva.

Sastav mesnog rukovodstva Skoja nije se menjao. Rad je bio podelјen po sektorima: intelektualna omladina — Joca Erdelјan, radnička i zanatlijska — Slavko Boberić i Miloš Nemešev i zemlјoradnička omladina — Rada Stančić. Mesno rukovodstvo od leta vrši i funkciju Sreskog komiteta SKOJ-a za Novi Bečej, svakako odlukom Okružnog komiteta SKOJ-a za severni Banat Veze s pojedinim mestima, međutim, nisu bile redovne.

Sekretari skojevskih grupa po rejonima činili su rejonska rukovodstva.

Krajem aprila u Kumane je železnicom doputovala Klara Feješ, član OK KPJ. Dobrinka Stančić dobila je od Ljubice Odadžić zadatak da je sačeka na stanici. To je bio odgovoran zadatak jer je poruka OK bila sasvim kratka: u to i to vreme doći će drugarica u crnoj suknji, beloj bluzi i sa cigaretom u levoj ruci. Srećom, u Kumanu je sišao mali broj putnika i Dobrinki nije bilo teško Klaru da prepozna, iako je tada prvi put videla.

Klara i Ljubica održale su u kući Milene Stančić prvo sastanak s dvadesetak žena antifašistkinja. Bosa Korovlјev, Ljubinka Petrović, Milena Stančić, Marija Trifunjagić i ostale prihvatile su da rade za NOP. S omladinkama su održale po seban sastanak u bašti Nade Tatić. Sakupilo se dvadeset pet mladih drugarica. I one su izrazile spremnost da rade. Član OK pričala im je i o životu omladine u SSSR-u. Obrazovan je, uz to, takozvani Ženski komitet SKOJ-a Kumana. Nјega su činile: Ljubica Odadžić, sekretar, Olga Milankov, Branka Stančić i Nada Tatić. Do napada nacističke Nemačke na SSSR, kada je ovaj Komitet prestao da radi, održana su tri sastanka. Tokom maja i juna u SKOJ je primlјena 61 drugarica.

Novim vaspitnim grupama obuhvaćena je, sem retkih izuzetaka, sva omladina u selu.

Početkom juna u Kumane je došao Svetozar-Toza Marković i u kući Kajice Stančića održao sastanak SK KPJ na kojem su utvrđeni sledeći zadaci: pojačati rad na prikuplјanju oružja, formirati vojne komitete i vojne desetine, organizovati rad na vojnom obrazovanju i kurseve prve pomoći. U Sreski vojni komitet ušli su: Žarko Milankov, Bora Mikin (Melenčanin) i Miloš Popov-Klima (Dragutinovčanin). Članovi Mesnog komiteta postali su: Žarko Milankov, Sredoje Stanisavlјev, Dobrivoj Gladić i Velјa Ubavić.

Za nekolika dana Kumane je imalo pedesetak vojnih desetina. Desetine osnivaju članovi KPJ — jedan partijac — jedna desetina.

Obuka, koja se izvodila u štalama i šupama, sastojala se u savlađivanju praktičnih znanja iz rukovanja oružjem — puškom, pištolјem i bombom. Obukom su, prirodno, bili obuhvaćeni uglavnom omladinci koji nisu služili vojsku. Veliku teškoću predstavlјala je nestašica oružja.

Za kraj juna OK KPJ za severni Banat planirao je oružanu akciju na okupatorski magacin s oružjem u Zrenjaninu, za koju je bilo predviđeno i nekoliko diverzantskih grupa iz Kumana. Do realizacije ovoga plana, međutim, nije došlo, uglavnom zbog velikih hapšenja u Zrenjaninu i drugim mestima.

Prvo hapšenje okupator je izvršio 18. juna 1941. godine.

Tapai, član SK KPJ za Novi Bečej, po dolasku u Novi Bečej, dao je više primeraka proglasa PK Jožefu Majksneru. Ovaj potkaže Tapaija. Pod batinama Tapai oda Rečoa, a on — sve ostale za koje je znao. Od Kumančana tada su hapšeni: Milivoj Teodosin, Sredoje Stanisavlјev, Kajica Stančić, Sredoje Petrović i Živa Đurić.

Uhapšene su oterali u Novi Bečej, a zatim u zrenjaninski zatvor. Teretili su ih da su učestvovali na sastanku SK početkom juna i da su delili proglase. Živa Đurić uhapšen je, međutim, iz nepoznatih razloga.

Nјega nisu ni saslušavali. Zatvora se oprostio i Sredoje Stanisavlјev, kome je pošlo za rukom da ubedi Rečoa da u vezi s njim promeni iskaz.

Hapšenje je bilo ozbilјna opomena, utoliko pre što je stigla vest da fašisti spremaju velika hapšenja. Zato je MK KPJ zahtevao da kompromitovani komunisti ne spavaju kod svojih kuća.

Neposredno posle hapšenja, u Kumanu se javlјaju prvi »ilegalci« — Živa Đurić i Milivoj Marinac, koji su se, na svoju ruku, zabazirali kod svojih kuća i tako proveli skoro celu okupaciju.

Povodom agresije nemačkih fašista na SSSR u Kumanu je 22. juna uveče održan skup komunista na kraju sela, kod groblјa. Tom prilikom Žarko Milankov, član MK KPJ i Vojnog komiteta, govorio je o neiscrpnoj snazi prve zemlјe socijalizma, ističući da će se o nju razbiti fašističke osvajačke armije. Na skupu je odlučeno da se desetorica drugova, mahom onih koji su pred sudom stare Jugoslavije odgovarali za svoju političku delatnost, povuku u ilegalnost: Rada Aćimov-Kalić, Lazar Brančić, Dobrivoj Gladić, Žarko Milankov, Veselin Nemešev, Stevan Petrović, Sredoje Stanisavlјev, Slavko Stančić, Velјa Ubavić. Samo Lazar Mirčetić nije uspeo da izbegne hapšenje.

Nemci su po Žarka došli čim je svanulo. A onda su ga čekali u subotu uveče — jedna grupa kod kuće, a druga na železničkoj stanici. Kada su videli da su uzalud čekali, bes su iskalili na ukućane, koje su obasuli psovkama i uvredama. Oko ponoći u Žarkovu kuću upali su beležnik i nekoliko policajaca. Najpre su pretražili kuću, očekujući, verovatno, da će u nekom kutku naići na Žarka, ili bar na neke njegove stvari. Međutim, nisu našli ništa. Onda je beležnik upro pištolј na jedanaestogodišnjeg Radu i stao vikati:

»Gde ti je otac, ako nam ne kažeš, ubićemo te!?«.

Skoro svakog dana policija je pravila ovakve posete Milankovima. Početkom jula su ih isterali iz kuće, tako da su bili prinuđeni da se nastane kod Žarkovog šuraka Vukašina Santovca.

Ilegalci su boravili u kumanskom hataru, ali u stalnoj vezi s partijskom organizacijom, koja se starala o njihovom snabdevanju.

U noći između 22. i 23. juna okupator je u Kumanu izvršio prvo veće hapšenje. Tada su uhapsili 38 rodolјuba, od kojih samo trojicu članova KPJ (Lazar Mirčetić, Slavko Miškov i Ljubomir Petrović).

Sutradan pre podne sproveli su ih u Novi Bečej. U ranim popodnevnim časovima pronela se vest da će ih popodnevnim vozom transportovati u Zrenjanin. Narod je pohrlio na železničku stanicu i pored provale oblaka. Kad je voz ušao u stanicu, veliki broj policajaca iz obezbeđenja pokušao je bezuspešno da ga blokira. Narod se, ipak, probio do vagona a pojedinci su uspeli čak da im predaju pakete.

Sadržaj

O gradu