Predgovor

Oduvek je hroničarski posao predstavlјao značajnu komponentu naučnog istorijskog stvaralaštva, a posebne impulse davala su mu ona istorijska zbivanja koja se s pravom ocenjuju kao prevratna, jer inauguriraju novu epohu i nove odnose. Zato nije iznenađujuće što je pobeda naše narodne revolucije podstakla hroničarski posao i što danas možemo izjaviti bez dvoumlјenja da je hroničarski žanr naše istoriografije i razvijen i plodan. Činjenica da to možemo reći četvrt veka posle pobede narodne revolucije ne umanjuje znača] hroničarskog posla i njegovih vrednih pregalaca, među koje spadaju i autori ove hronike.

Mora se priznati da je Kumane kao objekat hroničarskih preokupacija predstavlјao zahvalnu tematiku, jer njegov revolucionarni pokret ima nekoliko decenija kontinuirani razvitak, u njemu je živela i delovala mala plejada revolucionarnih aktera, a njihove akcije, iako u suštini poznate i priznate, pre ove hronike nisu bile naučno rasvetlјene, te je pretila opasnost da ih prekrije veo zaborava, a to bi bila nepravda, ne samo prema Kumančanima, nego i prema istoriji. Tako su sticajem određenog niza okolnosti autori ove hronike imali ne samo zahvalan, nego i izuzetno odgovoran posao, a obavili su ga, prema našem mišlјenju, uspešno. Pažlјiv čitalac lako će se u to uveriti.

Uvodne napomene

Istorijska građa za hroniku sela Kumana ne nalazi se nigde sabrana, obrađena ili objavlјena. Dve najvažnije arhive, u kojima se nalazilo najviše podataka o revolucionarnom radničkom pokretu u Kumanu, uništene su. To su: arhiva Opštine Kumana, spalјena za vreme NOB-e i arhiva Sreskog načelstva u Novom Bečeju, predata »Otpadu« pre nekoliko godina. Zbog toga smo se služili originalnim dokumentima, memoarskom građom, literaturom i štampom Istorijskog arhiva grada Zrenjanina, Istorijskog arhiva PK SKS za Vojvodinu u Novom Sadu, Istorijskog arhiva Vojvodine u Sremskim Karlovcima, Instituta za izučavanje radničkog pokreta Jugoslavije u Beogradu, Sindikalne biblioteke Centralnog veća Saveza sindikata Jugoslavije, Vojno-istorijskog instituta i dr. Zahvalјujemo tim ustanovama, kao i organizaciji Udruženja saveza boraca NOR-a u Kumanu i Novom Bečeju. Najveću zahvalnost dugujemo pojedincima i Kumančanima uopšte koji su nam svesrdno davali podatke i pružali pomoć u rekonstrukciji prohujalih događaja i rasvetlјavanju uloga pojedinih ličnosti bez kojih ne bismo mogli da napišemo ovaj rad.

Izražavamo zahvalnost i recenzentima koji su nam ukazali na nove izvore, što nam je pružilo mogućnost da svestranije obradimo i šire osvetlimo neka značajna pitanja, a i da relјefnije prikažemo ulogu pojedinih ličnosti koje su dobile zasluženo mesto u ovoj hronici.

Pregled razvitka Kumana do 1848.

Geografski položaj

Kumane leži u srednjem delu Banata, u aluvijalnoj ravni Tise, na 20° 14’ istočne geografske dužine i 45° 33’ severne geografske širine. Hatar Kumana graniči se sa severozapada Novim Bečejom, sa zapada Tisom, sa severoistoka Melencima i sa istoka Tarašom. Naziv mesta vodi poreklo od Kumana, azijskog naroda turskog porekla, koji je u XI veku prodro do Mađarske.

U visinskom pogledu hatar se nalazi na aluvijalnoj ravni Tise čija je nadmorska visina 78 — 82 m. Prema jugu visina hatara opada, tako da u južnom delu iznosi 76—80m. Aluvijalna ravan stvorena je akumulacijom i erozijom i predstavlјa najmlađu Tisinu tvorevinu. U njoj je Tisa usekla svoje korito, ali pri visokom vodostaju izlazi i plavi okolno zemlјište. Od akumulativnih oblika Tisa je stvorila u kumanskom hataru obalske gredice, brežulјke i limane.

Kumane u Velikokikindskom dištriktu (1776.—1876.)

Privilegijom carice Marije Terezije od 12. novembra 1774 godine osnovan je Velikokikindski dištrikt, koji je obuhvatao deset sela među kojima je bilo i Kumane. To je bio »povlašćeni srpski okrug« u okviru feudalne austrijske monarhije. Ovom privilegijom regulisani su spahijsko podanički odnosi, unutrašnje uređenje dištrikta kao feudalne institucije, zatim prava i dužnosti stanovništva prema organima vlasti. Stanovnici su bili oslobođeni kuluka (rabote) i dobili su regalna prava. U slučaju rata bili su dužni da plaćaju kontribuciju — ratni porez. Opština je dobila neku vrstu samouprave. Birali su kneza i zakletnike koji su skuplјali porez za Magistrat i obavlјali druge poslove. Dobili su i razne druge povlastice.

Od 1779. godine Kumane je u okviru Dištrikta, zajedno sa celim Banatom, pripalo Ugarskoj i u tom sastavu ostalo sve do 1848. godine. Mađari su priznali dobar deo privilegija koje su srbi uživali. Tako su im dozvolјavali da prvo svake, a kasnije svake treće godine, biraju, u prisustvu senatora i magistra, opštinsku upravu, suca i zakletnike.

Stranke karbonara i faktora

Poznato je da se problem podele, zakupa i korišćenja ritske zemlјe pojavio od prvih dana uspostavlјanja Dištrikta i da nije bio rešen za vreme njegova postojanja. To je bilo zbog toga što je Komora imala spahijsko pravo na svu tu zemlјu, a Dištrikt ju je dobijao u višegodišnji zakup po relativno visokoj ceni. Da bi ispunio svoje obaveze prema Komori, on je dalјe parcelisao tu zemlјu i davao je u zakup pojedincima na određeno vreme. Deobu zemlјe vršila je komisija. Bilo je mnogo zloupotreba. Zemlјu su najčešće dobijali oni koji su bili bliže vlasti, a ne bezemlјaši, sirotinja.

To je dovelo do nezadovolјstva i sukoba, ne samo između stanovnika i vlasti Dištrikta već i između samih stanovnika. Stvorene su dve stranke: karbonari i faktori. Prvi su bili deobaši koji su činili većinu stanovništva. Oni su mahom bili bezemlјaši i siromašni selјaci koji su dobili slabu zemlјu. Zato su energično tražili novu, pravičniju podelu zemlјe. Drugi su bili nedeobaši — faktori, koji su činili manjinu stanovništva, ali su bili odlučujući faktor u tadašnjem društvu. To su bili posednici većih kompleksa zemlјe, a uživali su dosta iberlandske zemlјe jer su bili bliski dištriktskoj i državnoj vlasti. Bili su izraziti protivnici nove deobe zemlјe.

Kumane u revoluciji 1848. godine

Revolucionarni događaji 1848. godine imali su snažan odjek i u Velikokikindskom dištriktu u kome je zbog nerešenog agrarnog i nacionalnog pitanja izbio antifeudalni agrarni pokret selјačkih masa. Do krvavog sukoba između pobunjenih srpskih selјaka i vojske došlo je prvo u Kikindi 24. aprila. Povod za sukob i borbu bilo je isticanje mađarske zastave, koju je omladina spalila i kao simbol slobode postavila srpsku trobojku. Značajnu ulogu u tim događajima imao je student Đorđe Radak, drug Svetozara Miletića. On je vodio agitaciju u duhu liberalne građanske omladine pod parolom nacionalne i građanske slobode, što su pobunjeni selјaci prihvatili, ali su u svojim zahtevima bili revolucionarniji i tražili podelu veleposedničke zemlјe i potpunu likvidaciju feudalizma. Oni su zbacili organe feudalne dištriktske vlasti, koja ih je ugnjetavala i počeli borbu pod parolom: »Potucite gospodu Mađare i Nemce« da bi se zatim okrenuli i protiv srpske gospode. Revolucionarni pokret ubrzo je zahvatio mnoga obližnja sela. Naoružani selјaci iz Kumana, kao i selјaci iz ostalih sela, pritekli su u pomoć Kikinđanima. Svetili su se eksploatatorima rušenjem salaša na iberlandskoj zemlјi, palјenjem sena i slame, sečom vinograda, voćnjaka i slično.

Razvoj Kumana u doba brzog prodiranјa kapitalističkih odnosa u selo (1848-1918)

Prva organizacija socijaldemokratske partije

Prva organizacija polјoprivrednih radnika u Kumanu osnovana je poslednjih godina prošloga veka. Prema sećanju najstarijih Kumančana, njen prvi rukovodilac bio je mladi kolarski radnik Rada Sokolović, koji je, kao poznati agitator socijalističkih ideja, bio proteran iz Pakraca. Vratio se u rodno Kumane, otvorio je kolarsku radionicu u kući Paje Aćimova, kovača, i počeo svoju političku aktivnost. Širio je socijalističke ideje u cilјu pobolјšanja položaja polјoprivrednih radnika i sirotinje, čime je stekao veliki autoritet. Organizovao je prvu, ilegalnu socijalističku organizaciju polјoprivrednih radnika. Na njegovu inicijativu osnovano je i prvo Kulturno-prosvetno društvo sa horom, diletantskom sekcijom i čitaonicom. Zahvalјujući njegovoj aktivnosti, socijalističke ideje prodiru i šire se obuhvatajući, uz polјoprivredne radnike, i zanatlije i sitne selјake.

Članovi rukovodstva prve socijalističke organizacije bili su: Toša Stančić, predsednik, Đurica Cicvarin, potpredsednik i Boža Radišić — Bratko, perovođa — sekretar.

Osnivanјe političkih stranaka posle prvog svetskog rata

Glavna politička partija na koju se oslanjala velikosrpska buržoazija bila je Radikalna stranka, koja je u Kumanu osnovana 1919. godine na inicijativu dr Bože Ankića, advskata iz Zrenjanina. Od meštana osnivači su bili: Milutin Birovlјev, predsednik stranke, Čeda Radišić-Bukvić, Živa Čobanov, Marko Nosonjin i Jefta Nosonjin, bogati selјaci.

Zbor socijalističke radničke partije (komunista)

Partijsko-sindikalnom kongresu za Vojvodinu, održanom u Novom Sadu 7. i 8. januara 1920. godine prisustvovao je kao delegat Kumana Ljubomir Čolić, koji je bio izabran za člana Kontrolnog odbora Izvršnog odbora Pokrajinskog veća za Vojvodinu.

Četrnaestog januara 1920. godine, u prisustvu oko 1.000 meštana, održan je u Kumanu veliki javni zbor Socijalističke radničke partije (komunista), na kome je Pavle Pavlović govorio o političkoj ravnopravnosti žena, o agrarnoj reformi, socijalističkoj štampi i potrebi osnivanja mesne organizacije. Zbor je ostao nezaboravan politički događaj. Evo komentara koji su povodom zbora, donele »Radničke novine«.

»Kod veleposedničkog sveta ovih krajeva vlada prigušeno shvatanje da je revolucija na selu jedna bliska mogućnost i da svaki zbor, a naročito ovaj prvi zbor, treba da znači mobilizaciju na ustanak. Onaj ko ne zna šta je to kod gazda nemirna savest, neka ode u krajeve gde je agrarno pitanje istaknuto na dnevni red. U Banatu, u bivšoj Mađarskoj, gde se »zaslugama« dobijalo od Pešte po nekoliko stotina po nekoliko hilјada jutara zemlјe, a od Beča karijera i titula tajnog savetnika — u bogatom Banatu ima i sada tog plemstva. Ono nije otišlo sa Mađarskom već se prilagodilo »novim« državnim prilikama.

Kumančani na drugom kongresu partije u Vukovaru

Milutin Čolić, član KPJ, delegat na Vukovarskom kongresuPrema »Radničkom listu«, Ljubomir Čolić, predsednik Mesne partijske organizacije u Kumanu, izabran je za delegata Drugog kongresa Partije, koji je održan od 20 —25. juna 1920. godine u Vukovaru. Juna je održana mesna partijska konferencija na kojoj je izabrano 7 delegata za Drugi partijski i sindikalni kongres. Ako se uzme u obzir da je izbor delegata izvršen na osnovu privremenog partijskog statuta, po kome su mesne organizacije na svakih 100 članova Partije birale po jednog delegata, onda je Kumane sa 312 organizovanih članova Partije izabralo 3 delegata. Ljubomira Čolića, Racka Čolića i Maksu Mirilova. Organizacije su birale i delegate za sindikalni kongres, na svakih 500 članova po jednog delegata. Prema izjavama Kumančana, Sindikat polјoprivrednih radnika imao je od 800—1000 članova, te je sasvim verovatno da su izabrali 2 delegata: Boška Torđanskog i Karitona Mučalova. Milivoja Mečkića i Boška Mečkića izabrali su za posmatrače, ali su i oni otišli na Kongres kao zvanični delegati, što ukazuje na mogućnost da se članstvo povećalo do Kongresa. Ovo se može zaklјučiti na osnovu izveštaja Izvršnog odbora Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) u Vojvodini, koji je podnet na Drugom kongresu u Vukovaru i iz koga se vidi da je organizacija u Kumanu imala 312 članova. Međutim, u napomeni se kaže da se pretpostavlјa da ih je bilo više, jer je izveštaj poslat 2 meseca ranije.

Predizborna aktivnost i izbor kandidata KPJ za narodnog poslanika

Prvi skupštinski izbori za Konstituantu raspisani su tek dve godine posle ujedinjenja, kada je buržoazija smatrala da je postigla određenu međunarodnu i unutrašnju konsolidaciju. Da bi se osigurala na izborima, nije dozvolјavala ni elementarna građanska prava u oblastima bivše Austro-Ugarske: slobodu zbora i dogovora. Održavala je na snazi vanredne mere protiv komunista i uvodila nove, a izbornim zakonom nije davala izborno pravo pripadnicima neslovenskih nacionalnih manjina. Vlast je zabranjivala komunističke zborove, ometala agitaciju pleneći letke, hapseći agitatore, govornike pa i poslaničke kandidate.

Socijalni sastav stanovništva i podela zemlje

Prema statističkim podacima od 1921. godine u selu je živelo ukupno 6211 stanovnika. Od toga je bilo 96,9 % Srba i 3,1 % Mađara. U selu je bilo 1360 domaćinstava. Seoskih gazda sa posedom od 50-200 jutara bilo je oko 20. Navešćemo samo najbogatije: Boško i Milić Sekulić 200 jutara, Ranko Marinkov 150, Laza Sekulić preko 100, Marjan Varadinac preko 100, Čeda Doroslovac 96, Laza i Branko Stojić 80, Svetozar Ćurčić 96, Živa Čobanov preko 70, Ilija Sekulić 70 jutara. Oko 30 porodica imalo je posed od oko 50 jutara i 20 porodica oko 30 jutara. U selu je živelo i oko 70 zanatlija, odnosno zanatlijskih radnika.

Posle prvog svetskog rata, pre agrarne reforme, posed političke opštine Kumane zauzimao je površinu od 5341 jutrl i 762 kvadratna hvata:

Ilegalna organizacija KPJ u novim uslovima rada

Zloglasnom Obznanom zabranjen je rad organizacije KPJ u Kumanu, raspuštena je organizacija SPRJ, a nakon donošenja Zakona o zaštiti države, najistaknutiji članovi KPJ preživlјavali su teške dane. (Zbog mučenja i maltretiranja, posle zatvora, umro je vrlo mlad Ljubomir Čolić, sekretar partijske organizacije.) Polјoprivredni radnici izgubili su mogućnost da se legalno bore, a strahovito se pogoršao i njihov ekonomski položaj. Sve one tekovine koje su izvojevali 1919. i 1920. godine (osmočasovni radni dan, pravo sklapanja kolektivnih ugovora i druge) bile su ukinute. Organizacija KPJ u selu morala je svoju delatnost da prilagodi novim, ilegalnim uslovima rada. Nikola Kovačević, član ilegalnog Oblasnog partijskog veća za Vojvodinu, posetio je juna 1921. godine Kikindu, Kumane i još neka mesta, povezao je partijske organizacije i dao im orijentaciju za rad.

Mesna organizacija Nezavisne radničke partije Jugoslavije

Kako je u selu postojala jaka ilegalna partijska organizacija, mnoga uputstva višeg partijskog rukovodstva sprovođena su u delo, Uslovi za rad još više su se pobolјšali kada je, na inicijativu i pod rukovodstvom CK ilegalne KPJ 13. i 14. januara 1923. godine u Beogradu osnovana Nezavisna radnička partija Jugoslavije. Preko nje su komunisti legalno delovali i vodili borbu protiv buržoaske vlasti.

Ne zna se tačno kada je u Kumanu osnovana mesna organizacija NRPJ, ali je verovatno da je to bilo već 1923. godine. U martu režim je onemogućio NRPJ da u mnogim izbornim okruzima iziđe sa svojim listama na parlamentarne izbore. To se desilo i u severnobanatskom izbornom okrugu kome je pripadalo i Kumane. Zbog toga je Centralni odbor NRPJ u svojim proglasima pozivao radni narod varoši i sela da ne glasa za buržoaske stranke:

Udruženјe za obrazovanјe mladih ljudi

Posle Obznane vlasti su zabranile rad SKOJ-a, revolucionarne omladinske organizacije radničke klase, u kojoj se okuplјao znatan deo selјačke omladine. Ali i pored čestih provala i hapšenja, SKOJ je u Kumanu obnovlјen 1923. godine i sve do diktature 1929, godine imao je svoju ilegalnu organizaciju.

Ljuba Petrović, član KPJ od 1924. godineDrugo snažno uporište u kome su komunisti delovali bilo je Udruženje za obrazovanje mladih lјudi (u selu poznato pod popularnim imenom Prosveta). Udruženje je osnovano u proleće 1924. godine sa zadatkom da služi samoobrazovanju mladeži. Rad je bio legalan na osnovu odobrenih pravila.

Sastanci su održavani u Osnovnoj školi, u zgradi današnje pošte. Tu su omladinci dolazili svake večeri i nedelјom pre podne. Na sastancima su diskutovali o kulturno-prosvetnim, političkim i ekonomskim pitanjima.

Na skupštini je izabran Upravni odbor. Prvi predsednik je bio Stevan Baračkov, a posle njega Steva Stanisavlјev, potpredsednik je bio Sava Milankov (Živanov), a kasnije Vita Trifunjagić. Članarina od 2 dinara mesečno služila je za nabavlјanje literature. Zahvalјujući velikoj aktivnosti komunista i skojevaca, među kojima su tada bili: Jovan Veselinov, Steva Petrović, Slavko Strajnić-Bađa, Slavko Miškov, Maksa Kovačev, Sava Strajnić, Milorad Odžić, Zoran Strajnić, kroz rad ovog legalnog udruženja došlo je do jačanja radničkog pokreta. Udruženje je imalo Čitaonicu sa pozajmnom bibliotekom. Glavni zadatak komunista bio je da preko Čitaonice doturaju čitaocima dela koja su bila zabranjena, ilegalnu štampu i drugi partijski materijal. Knjige su nabavlјene novcem od članarine, dobrovolјnih priloga, prihoda sa priredbi i sportskih utakmica.

Referendum o Kumanu

Posle III konferencije, a u vezi sa sporom koji je tada vođen u KPJ o nacionalnom, agrarnom, sindikalnom i drugim pitanjima, održana su u Kumanu 2 referenduma. Prvi referendum održan je u proleće. Nјegovi rezultati nisu nam poznati, a ni Kumančani se ne sećaju stava koji je tada zauzela njihova organizacija. O drugom referendumu znamo više. »Okovani radnik« je doneo članak da je 27. IX 1924. godine održana konferencija mesne organizacije na kojoj je diskutovano o sporu u Partiji i da su se svi članovi izjasnili jednoglasno da:

Parlamentarni izbori 1925.

Nova Stančić, učesnik oktobarske revolucije, član KPJ od 1919. godine. Poslanički kandidat na listi NRPJ prilikom izbora 1925. godine.Parlamentarni izbori su održani 8. II 1925. godine. Komunisti u Kumanu su iskoristili predizbornu agitaciju za popularisanje svoga kandidata i stavova NRPJ. Rasturali su proglas Centralnog odbora u kome je stajalo: »Ne sme da padne ni jedan glas siromašnog selјaka za buržoaske partije i za one partije koje rade protiv interesa saveza radnika i selјaka.« Proglas poziva u borbu protiv apsolutizma oficirskih klika i reakcionarne srpske buržoazije, a za radničko-selјačku republikansku vlast, za ukidanje Zakona o zaštiti države, za slobodu štrajka i slobodu političkog i ekonomskog organizovanja radnika, protiv progona i interniranja radnika i za odbranu zaštitnog zakonodavstva.

Jovan Veselinov je, u vezi sa izborima, dobio od Josipa Bindera i drugih partijskih rukovodilaca u Zrenjaninu zadatak da rasturi veću količinu letaka u Kumanu i okolini. On i Ljuba Petrović razneli su proglase biciklima i time pojačali veze sa susednim selima, naročito sa Novim Bečejom.

Odlazak kumančana na školovanјe u SSSR

Poternica za Jovanom Veselinovim od 3. maja 1927. godine, koji se tada već nalazio u Moskvi na političkom školovanjuMladi komunista Jovan Veselinov dobio je osnove za dalјi politički razvoj u organizaciji KPJ u Kumanu. Veselinov se zaposlio u fabrici Vlade Ilića u Beogradu, a 1926. godine u Sartidu u Smederevu, što mu je dalo mogućnost da se uklјuči u borbu industrijskog proletarijata, u kojoj je bio odmah zapažen. Zato nije slučajno što je po odluci Politbiroa CK KPJ a na predlog Rade Vujovića, pod ilegalnim imenom »Kumanac«, upućen na školovanje u SSSR. Odluku CK KPJ usvojio je i Politbiro PK KPJ za Vojvodinu na sastanku u Zrenjaninu 1926. godine i odlučeno je da, sa Jovanom Veselinovim, na školovanje u SSSR ode i Stevan Petrović-Števa iz Kumana. Time je odato najveće priznanje partijskoj organizaciji u Kumanu.

Odlazak Jovana Veselinova i Steve Petrovića u SSSR bio je dobro organizovan. Vlasti o svemu nisu znale sve do iduće godine, kada je 19. marta 1927. godine Jovan Veselinov trebalo da stupi na odsluženje vojnog roka. Kako ga lokalne vlasti nisu pronašle ni u Kumanu ni na radnom mestu, Ministarstvo unutrašnjih dela raspisalo je poternicu za njim 3. maja 1927. godine.

Po završetku školovanja, Veselinov se vratio iz SSSR-a 1930. godine, a Števa Petrović je ostao u SSSR-u, gde mu se gubi svaki trag.

Podružnica Saveza poljoprivrednih radnika (SPRJ) 1926.

Od 17. do 22. maja 1926. godine održan je u Beču Treći kongres KPJ, koji se, između ostalog, bavio i agrarnim i selјačkim pitanjem. Delegat iz Kumana bio je Laza Blažić, koji je izabran na oblasnoj konferenciji u Zrenjaninu. Kongres je održan u periodu žestokih frakcionaških borbi.

Sredoje Stančić, zidarski radnik, član KPJ od 1926. godine i predsednik podružnice SPRJ u Kumanu. Učesnik u štrajkovima 1936. godineU razgovoru sa Jovanom Veselinovim, Blažić je izneo utiske sa Kongresa:

»Mnogi rukovodeći lјudi mi se ne sviđaju. Svađali su se među sobom kao da pripadaju raznim partijama.

Na kraju su se pod pritiskom Kominterne izmirili, no, čini mi se, da niko ne veruje da je to iskreno. Neki su se svađali oko beznačajnih sitnica, i ličili su na pilјarice... Rezolucije su dobre, naročito o nacionalnom pitanju, samo ne znam ko će ih sprovesti u život. Ne misliš valјda da će Sima Marković i njemu slični i desni i levi stvoriti bolјševičku partiju. Ti si još dete, tebe može neko da ubedi, ali mene neće.«

Hapšenјe komunista i izbor mesnog rukovodstva KPJ 1927.

Povod za hapšenje bila je politička aktivnost komunista u vezi sa oblasnim izborima 23. januara 1927. godine. Za te izbore režim je sprovodio izbornu kampanju u znaku diktature.

Vlasti nisu dozvolile da se u Kumanu održi ni jedna konferencija ni zbor. Zabranjeno je i rasturanje legalnih izbornih proglasa. Na sve načine onemogućivalo se uvođenje novih glasača iz redova polјoprivrednih radnika u biračke spiskove. Uprkos tome partijska organizacija organizovala je rasturanje plakata NRPJ podnaslovom: »Radnom narodu varoši i sela«. Pozivali su birače na apstinenciju i bojkot izbora, jer režim nije dozvolio radnicima i selјacima da istaknu svoju kandidatsku listu. Zbog rasturanja ovih letaka izvršeni su pretresi i hapšenja u Kumanu, Melencima i Zrenjaninu. Žandarmerijska patrola je ustanovila da je letke u Kumane doneo Čeda Čolić učenik IV razreda gimnazije, sin Milutina Čolića, i rasturao ih po selu na dan izbora.

Predizborna aktivnost za parlamentarne i opštinske izbore 1927.

Povodom parlamentarnih izbora partijska organizacija je i pored progona i hapšenja, održala 2. avgusta 1927. godine politički zbor u Kumanu. Na zboru su govorili Nikola Kovačević iz Beograda i Zdravko Granić iz Melenaca. Kovačević je govorio protiv ustava, Narodne skupštine, Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi. Kritikovao je sve buržoaske partije i spolјnu politiku u odnosu na Albaniju i tražio uspostavlјanje veza sa Sovjetskim savezom.

Zbor je bio masovno posećen i ostao je u sećanju mnogih Kumančana. Voja Stančić-Laskov priča da je Nikola Kovačević, govoreći o ratu, rekao između ostalog: »Mi nećemo rat ali, ako nam ga nametnu, mi ćemo rat ratu. Ako se buržoazija bori topovima, i mi ćemo istom merom«.

Progoni i hapšenјa komunista

Tokom 1927. i 1928. godine Mesni Komitet Partije razvio je široku političku delatnost ne samo u Kumanu, nego je pružao pomoć i organizacijama susednih mesta: Zrenjaninu. Velikim Livadama. Novom Bečeju, Melencima. U predizbornoj kampanji pomagao im je u organizovanju političkih zborova i rasturanja letaka. To potvrđuje i izjava Nikolića delegata iz Zrenjanina, na plenumu Politbiroa CK KPJ, koji je održan 27. novembra 1927. godine. U svojoj diskusiji on protestuje:

»Politbiro ima veze samo sa jednim selom (Kumane) a sa Pokrajinskim sekretarijatom nema. To selo dobija sve i sva, a mi ako uspemo nešta od njega da uzmemo toliko i imamo, jer oni (Kumane) održavaju veze ne samo sa nama nego i sa Politbiroom. Nemoguće je dalјe tako raditi.«

Šestojanuarska diktatura 1929.

Posledice diktature u Kumanu

Od 1926. godine Jugoslaviju je zahvatilo teško ekonomsko stanje pojačano i nerešenim agrarnim pitanjem, što je ubrzalo proces raslojavanja i propadanja selјaštva. To je uticalo na porast broja nezaposlenih i na opadanje životnog standarda svih radnih lјudi, posebno seoske sirotinje. Samo u proleće 1928. godine bilo je prijavlјeno za odlazak u Nemačku oko 1000 nezaposlenih polјoprivrednih radnika iz novobečejskog sreza. Među njima je bilo najviše Kumančana. Zbog nezaposlenosti, niskih nadnica i gladi raslo je nezadovolјstvo sela prema režimu i postojećem stanju u zemlјi. Progonima i hapšenjima komunista u Kumanu vlasti su postigle suprotan efekt. Komunisti su moralno i politički ojačali i pridobijali sve veći broj nezadovolјnog stanovništva. Narodna skupština nije mogla rešiti protivrečnosti i probleme jugoslovenskog društva, kompromitovala se i otkrivala trulost poretka. U težnji da očuva svoje vladajuće pozicije velikosrpska buržoazija pošla je putem otvorene diktature.

Politički rad Jovana Veselinova i drugova, hapšenјe i proces 1931.

Nužno je u ovoj hronici, makar i u najkraćim potezima, izneti političku delatnosti Jovana Veselinova, Makse Kovačeva, Laze Milankova i Rade Brusina, Kumančana koji su u tom periodu delovali na ovom terenu po zadatku višeg partijskog rukovodstva. Zbog toga su bili osuđeni na robiju. Sa njima u vezi u Kumanu bili su: Ljubomir Petrović, Nevenka Petrović i Kova Mečkić; zbog toga su bili uhapšeni i maltretirani u istražnom zatvoru Okružnog suda u Zrenjaninu.

Obnavljanјe partijske organizacije 1933. i jačanјe radničkog pokreta

Osnivanje Mesnog komiteta

Zbog čestih provala u periodu od 1929. do 1933. godine partijske organizacije u Vojvodini delovale su izolovano. Od 1933. godine počinje tihi proces obnavlјanja i povezivanja organizacija u pojedinim mestima. Zbog hapšenja taj proces je tekao sporo i trajao dugo. U Kumanu je bilo komunista koji su održavali međusobne veze, ali nije bilo organizacije KPJ.

U proleće 1931. godine, čim je došao iz zatvora, Ljuba Petrović je preko veze u Zrenjaninu počeo donositi u selo ilegalni materijal. U jesen se vratio sa robije iz Sremske Mitrovice Žarko Aćimov-Kalić, a iduće došao je i Lazar Milankov.

Petomajski izbori 1935.

Do 1934. godine partijski rad je postepeno oživljavao. Sistem državne diktature bio je tada u raspadanju. Nov pokušaj nosilaca diktature — osnivanje Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS) nije doneo želјene rezultate. Ni česte promene vlada (od aprila 1932. godine do decembra 1934. promenilo se 7 vlada) nisu ublažile krizu šestojanuarskog režima. Ona se još više produblјivala, naročito posle oktobra 1934. godine kada je u Marselјu ubijen kralј Aleksandar, glavni stub diktature.

Osnivanјe pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu

Od 1929.—1931. godine partijske organizacije u Vojvodini deluju izolovano. Proces obnavlјanja i povezivanja traje tokom 1934. i 1935. godine. U to vreme postoje okružni komiteti u Bačkoj i južnom Banatu, a u severnom Banatu postoji samo partijska organizacija u Zrenjaninu, Kumanu, Melencima i još nekim mestima.

Posle junskog plenuma 1935. godine Politbiro CK KPJ ob razovao je Zemalјski biro koji je, kao operativni organ Centralnog komiteta, rukovodio radom partijskih organizacija u zemlјi. Sedište mu je bilo u Zagrebu.

Osnivanјe podružnice Saveza poljoprivrednih radnika Jugoslavije

Socijalni sastav Kumana 1936.

Kumanski hatar obuhvatao je 17662 jutra zemlјe. Prema podacima Ureda za katastar u Novom Bečeju, struktura zemlјe prema kulturama bila je sledeća:

Omladinski miting

U vezi sa pripremama za Međunarodni omladinski kongres za mir, protiv rata i fašizma, Skoj je 1936. godine razvio vrlo živu aktivnost. U Beogradu je održan omladinski miting na Pravnom fakultetu kome su prisustvovali i predstavnici omladine iz Kumana: Mića Trifunjagić, Ivan Aćimac, Panta Miškov i Nevenka Petrović. Na mitingu osnovan je Sekretarijat Svetskog omladinskog kongresa za mir sa Ivom Lolom Ribarom, koji je ujedno izabran za delegata za Međunarodni kongres omladine za mir koji je održan od 31. avgusta do 1. septembra 1936. godine u palati Društva naroda u Ženevi. Kumančani su sa mitinga doneli proglase i propagandni materijal koji su kolektivno čitali i rasturali po selu.

Velika provala 1936. i hapšenјa u Kumanu

Posle hapšenja nekih članova KPJ, sredinom 1936, godine i zaplene arhive Centralnog komiteta od strane bečke policije, došlo je u novembru do provale u Vojvodini. Uhapšen je ceo Pokrajinski komitet i 122 člana okružnih i mesnih komiteta. Nastalo je masovno hapšenje.

Policijski snimak Dobre Gladića Uvalina, člana KPJ od 1927. godine. Uhapšen 1936. godine i osuđen na godinu dana robijeU Kumanu je 17. novembra 1936. godine uhapšen Lazar Milankov, organizacioni sekretar Pokrajinskog komiteta. Posle dva dana uhapšeni su članovi Mesnog komiteta Žarko Aćimov, Svetozar Solarov, Žarko Milankov i veliki broj članova Partije, simpatizera, omladine i dve žene — Mara Stančić i Ruža Ćurčić. Još pre hapšenja, policija je raspolagala gotovo svim podacima o radu PK. Lazara Milankova je izložila strahovitoj torturi, koju nije mogao da izdrži.

Opštinski izbori 1936.

Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu postavio je tri osnovne tačke kao bazu za stvaranje Narodnog fronta slobode: uništenje šestojanuarskog režima, nacionalna ravnopravnost i oslobođenje svih ekonomski slabih od tereta ekonomske krize. Sve što nije fašističko, nego je za mir i savez sa SSSR-om sve što je protiv mračnjaštva i reakcije, sve što je u suštini demokratsko i napredno, komunisti moraju podupirati, prihvatiti i ujedinjavati u opšti front narodne slobode.

Mere režima protiv revolucionarnog pokreta

Portret Ivana Vioglavina, člana KPJ od 1935. godine. Snimak sa robije iz 1937. godine.

Iz zapisnika sa glavnog pretresa vidi se da je Lazar Milankov bio optužen kao sekretar PK KPJ za Vojvodinu, a ostali zato što su sarađivali sa njim. Nјih su teretili da su donosili, umnožavali i rasturali propagandni materijal u Kumanu i susednim selima, da su održavali veze sa Beogradom, Suboticom, Novim Sadom, Kikindom. Lazar Milankov je priznao da su u ilegalnom radu, pored članova KPJ, učestvovali i lјudi koji nisu bili organizovani komunisti, ali su delovali kao komunisti, jer su bili aktivni u izbornoj kampanji za petomajske izbore, u političkoj borbi na zborovima i posle njih, kao i u pripremama za opštinske izbore.

Na zahtev optuženih, na sudu su ih branili advokati dr Ivan Ribar, dr Dragolјub Jovanović, dr Dragomir Isaković iz Beograda, dr Jakša Damjanov iz Subotice, dr Jan Bulik iz Novog Sada, dr Aleksandar Žiža iz Vršca i dr Dušan Bratić i Sava Eremić iz Zrenjanina.

Omladinski kulturno-privredni pokret (OMPOK)

U novembru 1936. godine hapšeni su i omladinci, među kojima je bilo članova mesnog rukovodstva Skoja i simpatizera naprednog pokreta. Dobro su se držali pred klasnim neprijatelјem, te je skojevska organizacija u Kumanu ostala neotkrivena. Na suđenju su ih tretirali kao simpatizere pokreta. Zato su dobili manje kazne, do 6 meseci zatvora. Tako je težak udarac koji je pogodio organizaciju KPJ, mimoišao omladinu, koja je već u proleće 1937. godine pod uticajem studentske omladine, koja je dolazila iz Beograda i Zagreba, našla novi sadržaj rada u legalnom kulturno-privrednom pokretu — OMPOK-u.

Na proslavu sedamdesetogodišnjice Ujedinjene omladine srpske, koja je održana 12. i 13. septembra 1936. godine u Novom Sadu, stiglo je oko 800 delegata iz Vojvodine. Banaćani su došli već prilično organizovani a najviše ih je bilo iz Kikinde, Melenaca, Kumana i Taraša. Kumanačku grupu predvodili su Ivan Vioglavin, Mića Trifunjagić, Mile Teodosin-Beodranski i Cveta Vlajkov.

Izbor mesnog odbora narodnog fronta

Teške provale krajem 1936. godine i proces u junu 1937 pogodili su naročito partijsku organizaciju u Kumanu. Organizacija je bila razbijena, mesno rukovodstvo osuđeno. U takvoj situaciji komunisti i skojevci, odvojeni od višeg foruma, bili su prepušteni sami sebi. Ipak, nisu klonuli duhom, nego su na razne načine, samoinicijativno, tražili izlaz iz nastale situacije. Mala nije postojala organizacija KPJ, komunisti su se ipak sastajali. To su bili Voja Stančić-Laskov, Sredoje Stančić i Ljuba Petrović. Ni članovi druge ćelije Ljuba Čolić, Svetozar Čolić, Svetozar Odžin i Boško Kosurov nisu bili uhapšeni. Sekretar treće ćelije, Dobra Gladić, koji je osuđen na godinu dana zatvora, nije izdao svoje članove Boška Miokova, Marinka Marinkova, Branka Tatića i Svetozara Eremića. Ni ćelija Mite Trifunjagića-Miće nije bila provalјena, mada su bili uhapšeni članovi te ćelije Panta Miškov i sekretar Mića Trifunjagić.

Izbor novog mesnog, sreskog i okružnog rukovodstva KPJ

Novo centralno partijsko rukovodstvo, formirano u zemlјi, sa Josipom Brozom-Titom i njegovim saradnicima imalo je neodložne zadatke da organizaciono i idejno učvrsti i ojača Partiju. U tom cilјu pristupilo je obnavlјanju i formiranju novih partijskih rukovodstava u zemlјi. U Vojvodini je polovinom 1938 godine formiran novi Pokrajinski komitet. Za političkog sekretara izabran je Žarko Zrenjanin, a za organizacionog Jusuf Tulić.

Ideološko-politički rad

Stalne forme rada sa omladinom, ženama i simpatizerima bile su vaspitne grupe ili kružoci. Vaspitnom grupom od 5-6 članova rukovodio je sekretar, koji je bio član Skoja, Partije ili Narodnog fronta. Jedan član bio je blagajnik, kome su ostali plaćali, po dinar mesečnu članarinu za nabavku literature. Takvih grupa je bilo više, a formirane su po teritorijalnom principu. Grupom u I rejonu rukovodila je Dušica Stojanov, a članovi grupe su bili Žika Lirić, Dragolјub Stojanov, Ilija Golubović i Čeda Solarov. Dragolјub Stojanov je bio blagajnik, a Čeda Solarov je primao literaturu i davao je na čitanje članovima grupe. Panta Miškov rukovodio je grupom u kojoj su bili Velizar Stokić, Veselin Zokić, Velјa Ubavić i Vojko Milankov. U grupi Sredoja Petrovića bili su Ivan Baračkov, Mika Zokić, Voja Vioglavin, Cveta Kukin, Rada Odadžić, Marica Veselinov i Jovanka Santovac. Postojale su i grupe Ljubiše Stančića-Lapade, Ise Stanisavlјeva, Mike Radišića, Milene Trifunjagić, Stanka Marinkova, Ilije Ćurčića, Milene Bokanić. Grupe su bile jedna vrsta idejno-političkih kurseva kroz koje su se pripremali za prijem u KPJ i Skoj.

Sportski i kulturno-zabavni život omladine

U fudbalskom klubu »Jugoslavija«, uz aktivne članove, većinom omladince, sportsko društvo je imalo i pomažuće članove. To su bili lјudi u godinama. Zbog toga su organi lokalnih vlasti pokušali da pri sokolskom društvu osnuju novi sportski klub »Obilić«, da bi u njemu imali svoje uporište. Međutim taj se klub nije dugo održao.

Kandidat na listi Stranke radnog naroda

Poslednje skupštinske izbore u staroj Jugoslaviji 1938. godine sprovodila je Stojadinovićeva vlada, koja je otvoreno pošla putem fašizacije zemlјe po ugledu na Musolinija i Hitlera. Međutim, KPJ, radnička klasa i radni narod, pod Titovim rukovodstvom od 1937. godine, vodili su borbu protiv nenarodnih režima, za odbranu i nezavisnost zemlјe.

Rad partijske organizacije na širenјu revolucionarnog pokreta

U duhu direktiva o potrebi podizanja idejno-političkog nivoa članova KPJ, održana su u selu 1939. godine dva partijska kursa u kući Miće Trifunjagića i Slavka Stančića. Kroz njih su prošli partijski i omladinski rukovodioci Žarko Milankov, Spasoje Milankov, Sredoje Petrović, Mića Trifunjagić, Slavko Stančić, Ljubiša Stančić-Lapada, Ivan Aćimac, Panta Miškov, Jovan Mučalov i Dobrinka Stančić. Predavač za političko-teoretska pitanja bio je Ivan Vioglavin, a za političku ekonomiju Svetozar Solarov.

Rad sa ženama

Sastancima žena često su prisustvovale i drugarice iz Beograda sestre Bežika i Pirika Šiber, iz Zrenjanina Boriška Seleši i Ruža Šulman, iz Elemira Kovica Mihajlov i Kumančanke Ljubica Odadžić i Neva Petrović, koje su tada bile organizovani članovi KPJ u Beogradu. Ljubica Odadžić bila je tekstilna radnica u Beogradu. Od 1938. godine, a možda i ranije, bila je partijski i sindikalno organizovana. U fabrici gde je bila zaposlena prodavala je legalnu štampu. »Radničke novine« i pri tome je rasturala i ilegalni materijal. Nјena drugarica Nevenka Petrović radila je od 1938. godine u tehnici Mesnog komiteta u Beogradu. U njenom stanu održavani su ilegalni partijski sastanci i politički kursevi, na kojima su predavali Dragi Stamenković, Mitra Mitrović i drugi. Nјih dve su dolazile često u Kumane specijalno zbog rada sa ženama.