Dan namenjen rečima
u oblake ih guta
Bez reči što je
nad glavom leti
Ni munje nema
da oči zaslepi
Grom se ne oglašava
sluh da razboli
Dažd nasušni
nama dajte
Daljina guta priču
tek započetu
Stih nema moći
da joj uhvati trag
Vapaj sa dna
kida čula
Mir koji sledi
vraća svakidašnjici
Dovoljno velika kazna
da joj iznudi pravu reč
i vrati je NJEMU
Ideš li to ti
il čujem eho
mojih misli.
Gledam li to
tvoje oči,
ili daljinu.
Nemogućnost.
Sa tla
koje izmiče
njenim nogama
doziva ih
krikom –
- ne uništavajte
smrtnike
lažno skidajući
svoje oreole
Ni lepote, ni stiha, ni draži...
Prevarena je čežnja,
daleka su čekanja.
Ništavilo zaneseno danom
gubi se i odlazi.
Ostavljena veličina
i zatvorene oči.
Sedim i ne čujem srce.
Udaljujem se od sećanja,
čekam...
Zatvorenih očiju
ka njemu
mrakom ohrabriti
prvi korak
Ono što sledi
pobedom zvati
nad sobom
Plavo
mi u očima
oca oživljava
Plavo
u oblacima
radost danu poklanja
Plavo
u smiraju
umiranje ulepšava
Plavo
u rečima njegovim
plavetnilu krug širi
Ruke
Za sva nadanja sutra
Ruke
Za sva zelenila jutra
Ruke
Za sve boje osećaja
Ruke
Za sve (ništa) potaja
Ruke
Za sve beline svitanja
Ruke
Za sve boli rastajanja
Na istoku što se budi
udišem rumenila naših susreta
i pletem ih.
u niti skrivene čežnje.
Ako tvoja lutanja u svitanju
naslute akorde prošlih vetrova,
čućeš moju pesmu, što je šaljem
putem nadanja
do tebe.
Prostor
Oslobođen
vremenskih granica
zatvara se
u krug magije
Pretpoznatljive slike
stapaju se u prošlo
Prošlo preti
putu kojim se hodi
i oslobađa svih stega
Prostiranje narasta
kroz neformirane oblike
Snaga beskončanog
osvaja i ovu magiju
