Pasulj krompir i tarana

To nije nikakva hrana

Mislim bato da sam fer

To ne jede čak ni ker.

Ni školjkice ni flekice

Ne vrede ni za po' pice

A tikvice i ludaje

Nemoj nikako da mi daje.

Od kupusa noga  zebe

A boraniju ko jebe

Ni spanaća ni salate

Meni nemojte da date.

Samo mesom me služite

Ajde malo požurite

Nije bitan oblik tol'ko

Nego da ga bude mnogo.

Meso molim mesto 'leba

Meso s mesom jesti treba

Al' ima jedno pravilo

Da ga je kurac pravio.

Znači tu otpada riba

Makar kako fina bila

Daj goveđe ili svinjsko

Jareće a i ovčijsko.

Pa nek doktor posle vidi

Kol'ki mi trigliceridi

Nemoj jesti nemoj piti

Pa zar 'oćeš zdrav umreti.

Nedavno sam ti saznao ime

Ponosno te oslovio njime

 A ti nećeš ni da me pogledaš

Sagneš glavu i bezciljno hodaš.

Iznad zemlje lebdiš malo

Meni  je do tebe stalo

Nudim sebe da me probaš

A ti tužno hodaš hodaš.

Skrenula si malo levlje

Još ćeš da siđeš sa zemlje

Unazad nikad ne gledaš

Pravo napred hodaš hodaš.

 Obišla si svetlost žutu

Sad si već na Mlečnom putu

I još nećeš da se predaš

Samo hodaš hodaš hodaš.

Milion zora da osvane

Čekaću sa druge strane

I kada me ti ugledaš

Dalje nastavi da hodaš.

Polako do mene stigneš

Lepu glavu da podigneš

Tajnu svoju kad mi odaš

Prestaćeš da tužno hodaš.

Mož' misliti jaka muda

Gluperdi  izašla knjiga

Tipus oštar k'o tocilo

Briga me šta mu se snilo.

Ma znaš onu pijanduru

I ženu mu tu gaduru

Jebem ti ja takve ljude

Šta mogu da nam ponude.

Naškabao neka sranja

I o slavi večnoj sanja

To što je on napisao

Ja bi na mah otpis'o.

Pisao bih lepše bolje

Ali sad baš nemam volje

Ma kakva je to nauka

Stih sročiti nije muka.

Tako su me dočekali

Znanci i drugari stari

Mnogo im je krivo bilo

Što se meni posrećilo.

A ni jedan od njih ne sme

Da počne da piše pesme

I ponašaju se tako

Kao stvarati je lako.

Izvolite ljudi moji

Zar mislite da ste bolji

Napišite odštampajte

Pa me tek onda vređajte.

Na početku nije bilo ništa

Pa se onda pojavilo vino

Izaš'o pračovek iz skloništa

Napio se pa mu bilo fino.

Praženu je toljagom klepio

Uhvatio je za bujnu kosu

Uz'o vino obilno napio

I počeo da joj skida rosu.

Telo mu je savladalo piće

Želja jaka a sposobnost slaba

Uvideo tu fijaska biće

Trudio se mnogo ali džaba.

Sramotu je hteo da sakrije

Pa je za sve okrivio vino

Počeo i praženu da bije

Tek se tada osećao fino.

Od onda su mnogi dani prošli

I žena se sad više ne tuče

Vitezi su vina dobrodošlice

Oni su u stvari praunuče.

Ko zna šta nam budućnost donosi

Al' ne treba nas to još da plaši

Potomci će nam biti ponosni

Pronaći će nas u svakoj flaši.