srenhu

Predgovor

Pisati o ustanovi čija delatnost uklјučuje brigu o „duševno obolelim i starim licima“ predstavlјa veoma izazovan i težak zadatak. Lako je taksativno i činovnički navesti definicije, opise poslova, statističke podatke, teškoće i uspehe u radu..., ali da bi se na papir prenela suština ove delatnosti potrebno je mnogo više od toga. Potrebno je, posredstvom neposrednog iskustva i primera iz prakse, prikazati duh naše ustanove, jedinstven u meri u kojoj su to i svi koji u njemu žive i rade.

Ovo je prvenstveno priča o lјudima i njihovim sudbinama. O lјudima koji stoje jedni uz druge, bilo da su korisnici ili pružaoci usluga. Mada, iznutra posmatrajući, to nije puki uslužni posao, već zajednički, uzajamno prožimajući, život iz dana u dan - i tako 70 godina.

Posle izvesnog vremena takvog suživota shvatite da su izrazi „duševno oboleli“ ili „star“, samo uslovni, administrativni. U našoj ustanovi se oseća mnogo više duše i mladosti nego na mestima gde bi to bilo realnije očekivati.

Istorijat socijalne zaštite u Novom Bečeju

Prvi pomen, uslovno rečeno, organizovane brige o duševno obolelim osobama u Novom Bečeju datira još iz davne 1789. godine. U sklopu opšte politike ugarskih vlasti u vezi sa uređivanjem „ludnica“ apostrofira se Turski Bečej kao mesto u kojem mesne vlasti nužno treba da zbrinu lјude poput „nesrećnog“ Jece Aćimčeva, kako svojim ponašanjem ne bi i dalјe uznemiravao sugrađane.1

U to vreme su još uvek, nezvisno jedno od drugog, postojala dva naselјa - Vranjevo i Turski Bečej. Posle nekoliko neuspelih inicijativa za njihovo spajanje, to je učinjeno tek 1946. godine pod imenom Vološinovo. Ovo ime je 1952. promenjeno u današnje - Novi Bečej. Ipak, u ovom delu istorijata socijalne zaštite u mestu, posmatraćemo ih kao jedno.2

Za sada nema podataka da li je, i kako, realizovana ova naredba skraja XVIII veka, niti kako su slični slučajevi rešavani u narednim decenijama. Tek, u sklopu globalnog razumevanja potrebe za pružanje pomoći utroženima, svih profila, u drugoj polovini XIX veka osnovano je društvo Crvenog krsta, uz moto „Svi smo braća u patnji“. Nešto kasnije, Društvo je uspostavilo podružnice i na teritoriji današnje Vojvodine, najpre u Pančevu i Subotici. U Turskom Bečeju je, takođe, osnovana podružnica Crvenog krsta. Nјeni osnivači i članovi su bili bogati i ugledni meštani, koji su želeli da se bave dobrotvornim radom. Od tadašnjih aktivnih članova vredno je setiti se Ištvanfi Ištvana, predsednika, Garai Iže ekonoma društva, gospođe Ištvanfi Ištvana, Urban Šarolte, gospođe Varadi Jožefa, gospođe Šaro Đule, Kajser Janoša župnika, Ranković Ištvana, Hazlinger Lajoša i Varkonji Bele sekretara društva. Ipak, vremenom je rad Društva potpuno zamro.3

Ustanova za odrasle i starije „Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac“

Iako ćemo se truditi da pri predstavlјanju našeg Doma što manje koristimo terminologiju karakterističnu za struku kojom se bavimo, moramo da počnemo zvanično i kažemo da je to ustanova „socijalne zaštite u transformaciji“ sa sedištem na teritoriji opštine Novi Bečej, sa zadatkom pružanja usluge domskog smeštaja, usluge „Stanovanje uz podršku“ i usluge vaninstitucionalne zaštite, preko Kluba za dnevni boravak i službe „Pomoć u kući“. Namenjena je starijim osobama, kao i odraslim licima sa mentalnim i intelektualnim teškoćama, ili drugačije, svim kategorijama odraslih i starijih - nezavisnih, poluzavisnih i zavisnih. U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, našim korisnicima obezbeđujemo stanovanje, zdravstvenu zaštitu i zadovolјenje svih drugih životnih potreba.

Služba za pružanje usluga stručno-socijalnog rada

Dom „Sveti Vasilije Ostroški - Čudotvorac" kao ustanova socijalne zaštite, rešava društvene i životne probleme korisnika, čime se delatnost socijalnog rada dovodi u prvi plan.

Savetodavni rad, psihosocijalna podrška, osnaživanje, pomoć u ostvarivanju određenih prava, kontakti sa srodnicima i uputnim centrima za socijalni rad samo su deo aktivnosti iz okvira socijalne zaštite koje se svakodnevno primenjuju u radu sa korisnicima. Glavni nosioci tih poslova u našoj ustanovi su socijalni radnici.

Socijalna služba se razvijala zajedno sa Ustanovom. Prolazila je kroz sve krize i uspone, prilagođavajući se društvenim promenama, novim vrednosnim sistemima i savremenim tendencijama u oblasti socijalne delatnosti.

Služba za pružanje zdravstvene zaštite

Obezbeđivanje primarne zdravstvene zaštite korisnika usluga domskog smeštaja, u koju spadaju mere za unapređenje i očuvanje zdravlјa je takođe važan segment rada ustanove „Sveti Vasilije Ostroški - Čudotvorac“. Zdravstvena zaštita se obavlјa ne samo kroz delatnost zdravstvene službe unutar Doma, već i putem saradnje sa drugim zdravstvenim ustanovama i centrima.

Danas Ustanova funkcioniše na tri lokacije, a u okviru svake je formiran zdravstveni blok sa lekarskom sobom - ordinacijom, ambulantom za preglede i sobom za intervencije.

Prvi medicinski radnici u Ustanovi bili su medicinska sestra Stančić Danica, zaposlena 1959. godine i Karapandžin Slobodan, bolničar, koji se zadržao samo nekoliko meseci. Iz novobečejskog Doma zdravlјa po potrebi je dolazio lekar dr Laslo Pataki. Upamćen je po posvećenosti, lјudskoj toplini i uspesima u lečenju, u vreme kada je psihofarmacija još bila nerazvijena.

Služba za opšte, pravne i finansijsko-računovodstvene poslove

Ustanova sa mnogo korisnika i zaposlenih, kao i obilјem najraznovrsnijih i odgovornih zadataka mora da ima odgovarajuću pravnu i finansijsko-računovodstvenu službu, koja brine da se sve odvija u pravnim i zakonskim okvirima i u skladu sa domaćinskom poslovanjem.

Na samim počecima rada Ustanove svi administrativni poslovi su bili objedinjeni, a obavlјali su ih honorarni radnici. Prvi računovođa je bila Ana Vlaškalin. Od marta 1962. godine zapošlјava se Dragolјub Vrebalov, najpre kao administrativni radnik, a zatim kao sekretar. Ubrzo je imenovan za šefa računovodstva, što je i ostao sve do odlaska u penziju 1996. godine. Vrebalov je među prvima imao sertifikat računovodstvenog radnika, ujedno je i osnivač prve sindikalne organizacije u Domu.

Služba održavanja objekata i opreme, transporta i fizičkog obezbeđenja objekata

Nakon osnivanja Doma, za potrebe održavanja objekata i opreme korišćena je pomoć samih korisnika i domara. Krupniji radovi, poput krečenja enterijera i eksterijera, održavanje dvorišta, popravke zgrade i slično, obavlјani su putem radnih akcija svih zaposlenih i štićenika.

Međutim, pošto je bilo sve više korisnika koji zbog svog zdravstvenog stanja nisu mogli da učestvuju u ovakvim radovima, pojavila se potreba za angažovanjem stručnih lјudi. Tako je 1976. godine prvi put zaposlen jedan zidar - Laslo Kiš. Deset godina kasnije, otvara se radno mesto za električara. Na njega je primlјen Šandor Horvat, a 1987. godine umesto njega dolazi Janoš Bartus, koji posle nekoliko godina prelazi na radno mesto vozača. Godine 1992. zapošlјava se Geza Čikoš kao moler.

Služba nabavke i kuhinjski blok

Kuhinja u Domu postoji još od 1950. godine. Prvo kuhinjsko osoblјe činile su: Jelena Belјuc, Marija Trifunjagić, Milena Malјugić i Leposova Stanković. Do ranih 70-ih godina ove četiri žene su bile stub kuhinje. Kuhinja se nalazila pored osnovne zgrade, kod pomoćnog objekta. Sastojala se od dve prostorije koje su imale izlaz u dvorište. Trepezarija za sto lјudi je bila spojena sa kuhinjom. Pri kuhinji je bila manja prostorija u kojoj su pripremane sveže kuplјene namirnice. U to vreme kuhinja je imala izgled tipičan za ovo podneblјe, sa uobičajenim mustrama na zidovima. Za spremanje hrane korišćeni su zidani šporet na čvrsto gorivo i jedan električni šporet. Takođe, kada se radilo o specifičnim jelima (pasulј i slatki kupus) obroci su spremani i u dvorištu u bagraču. Za doručak je uglavnom serviran namazan hleb, uz čaj ili belu kafu. Za ručak je bilo uvek kuvano jelo, poput paprikaša sa knedlicama, varivo, kupus, đuveč, dok je meso služeno dva puta nedelјno. Tipična večera za korisnike se sastojala od popare ili hleba namazanog mašću. Kuhinjsko osoblјe je bilo zaduženo i za spremanje zimnice (kuvani paradajz i kiseli kupus). Kuvaricama su povremeno pomagale same korisnice, kao deo svojevrsne radne terapije. Na mestu današnje kuhinje nalazilo se ekonomsko dvorište u kome se gajila stoka i živina, za potrebe kuhinje. Kuhinja je počinjala sa radom u pet časova.

Principi stručnog rada

Služba socijalne zaštite svoju stručnu delatnost zasniva na naj- savremenijim principima, metodama i tehnikama.

Individualni pristup svakom korisniku je nezaobilazan, nezamenjiv i stalno prisutan oblik rada u ustanovama ovog tipa. Iako je cela delatnost socijalne službe usmerena na proučavanje svih faktora koji su doprineli dolasku korisnika u ustanovu, individualni rad na prvom mestu uzima u obzir strukturu njegove ličnosti.

Cilј svih mera i aktivnosti preduzetih prilikom sprovođenja individualnog socijalnog rada je uspostavlјanje prethodno poremećene ravnoteže korisnika,do koje je došlo usled delovanja različitih uzroka. U onoj meri u kojoj je to moguće, zadatak tretmana je promena u stavovima u odnosu na sebe, srodnike, radnike i ostale korisnike. Tretman podrazumeva timski pristup, evaluaciju i ocenu postignutih promena. Individualne intervencije sa korisnicima koje se sastoje u savetodavnom radu, svakodnevnim kontaktima sa korisnicima, pružanje potrebne podrške, sa posebnim akcentom na novoprimlјene korisnike u cilјu prevazilaženja poteškoća nastalih zbog promene sredine. Takođe, sve veći akcenat se stavlјa na lično učešće korisnika u izradi planova individualnih tretmana. U tom smislu, jedan broj zaposlenih je tokom 2015-2017. godine prošao nekoliko edukacija na temu ličnog planiranja. Početkom 2017. godine akreditovan je program „Ličnog planiranja“, koji su sačinili stručni radnici Ustanove.

Vaninstitucionalna zaštita

Vaninstitucionalna - otvorena zaštita ili pružanje lokalnih usluga u zajednici, je jedan vid socijalnog i zdravstvenog zbrinjavanja lјudi dospelih u stanje socijalne potrebe, bilo zbog starosti ili zbog bolesti. Nјima je potrebana stručna i, uopšte, društvena pomoć da prevaziđu životne poteškoće i nastave život u svom prirodnom okruženju. Sistem otvorene zaštite čine niz mera i aktivnosti, kao i organizacija i službi koje imaju za cilј da što duže omoguće nezavisnost i dobro psihofizičko zdravlјe korisnika. Aktivnosti vaninstitucionalne zaštite se finansiraju putem sredstava lokalne samouprave i ustanove koja organizuje ovakav vid zaštite, preko projekata, a poslednjih nekoliko godina i preko namenskih transfera iz budžeta Republike Srbije. Deo troškova snose i sami korisnici participiranjem.

Korisnici

Korisnici usluga Doma „Sveti Vasilije Ostroški - Čudotvorac” Novi Bečej su odrasla i starija lica svih kategorija, i odrasla lica sa mentalnim poteškoćama.

Iako je kod većine korisnika u pitanju kombinacija više razloga za korišćenje usluge domskog smeštaja najčešći uzrok smeštaja je bolest.

Radnici

Sve ono što je do sada urađeno, a u ovoj knjizi i opisano, rezultat je rada, zalaganja, posvećenosti i stručnosti zaposlenih radnika, bez izuzetka - od spremačica, do upravnika. Nјihova imena se stoga, u manjem ili većem obimu, provlače kroz sva poglavlјa ove knjige.

U Domu za odrasle i starije „Sveti Vasilije Ostroški - Čudotvorac“ rade različiti profili zaposlenih. U pitanju su socijalni, zdravstveni i administrativni radnici, majstori, kuvari, pomoćno osoblјe. Ipak, i pored nesporne stručnosti u svih u svojim poslovima, moramo ponovo istaći njihove osobine, kao što su: predusretlјivost, empatija, komunikativnost, kolegijalnost, otvorenost i druge.

Formalno posmatrajući mogu se klasifikovati kao:

Saradnja sa drugim akterima

Od samog osnivanja Ustanova za odrasle i starije „Sveti Vasilije Ostroški - Čudotvorac“ upućena je na saradnju sa mnogobrojnim institucijama, ustanovama i organizacijama, nalazeći na taj način svoje mesto u opštem sistemu zaštite i mogućnost da uspešnije obavlјa ulogu zbog koje i postoji.

Na prvom mestu tu je neizostavna saradnja sa lokalnom zajednicom i organima vlasti u Novom Bečeju, kao i sa svim nadležnim pokrajinskim sekretarijatima, republičkim ministarstvima, Republičkim fondom za zdravstvenu zaštitu, mnogobrojnim centrima za socijalni rad, humanitarnim organizacijama (Malteškom organizacijom), Crvenim krstom, invalidskim udruženjima, medijima, pravoslavnom crkvom i drugim verskim zajednicama, privrednim organizacijama...

Ipak, najvažniji i najintenzivniji su kontakti koje ona ostvaruje na lokalnom nivou. Sasvim je razumlјivo da je, po prirodi svoje delatnosti, najtešnja, skoro svakodnevna saradanja sa sa Opštinskim centrom za socijalni rad i Domom zdravlјa u Novom Bečeju, kao i Medicinskim centrom iz Zrenjanina. Iz istih razloga tu su i apoteke i okolne neuropsihijatrijske bolnice.

Druženje korisnika sa rodbinom

25.09.2008. godine upriličeno je druženje korisnika sa rodbinom i staratelјima. Slične susrete održavali smo i ranijih godina, a noviia u odnosu na ranije susrete, je to što je ove godine odeljenje psihijatrije bilo „domaćin“ svim gostima koji su došli na druženje, bez obzira na kom su im odelјenju, rođaci ili štićenici smešteni.

Opredelјenje da se druženje održi na jednom mestu omogućilo nam je da „udružimo“ sve snage i stvorimo atmosferu za nezaborav.

Samom danu druženja prethodilo je pozivanje rođaka i staratelјa, potvrde njihovog dolaska i dani isčekivanja korisnika i njihova zebnja koja je „visila u vazduhu“: „da li će moji doći?“

U noći pred dan druženje, san nije posetio sobe korisnika. Činilo se da i sunce kasni. Nikako da se pojavi iznad krovova zgrada doma.

Najzad. Doručak pojeden na brzinu i poslednje pripreme za doček gostiju.

Stihovi sa mirisom Miholјskog leta

Lep, sunčan, kasnooktobarski dan. Putujemo u Mol. Radni terapeut, Dragana Lazić, Miša i ja. Volan auta je u sigurnim rukama Dragana Ivančeva tako da možemo da se opustimo i, uz ćaskanje, uživamo u lepoti predela kojim prolazimo. A predeo tipičan banatski pa bački. Setih se one pesme „Ravno nigde brda sve je ravno...“. Ali, sve to ravno obasjano je miholјskim suncem koje miluje mirišlјave njive i vredne ratare koji žure da, pre kiša i snegova, pozavršavaju poslove.

Stižemo u Mol, u Gerontološki centar, na „Literarne susrete“. Srdačna dobrodošlica domaćina. Dosta poznatih lica sa ranijih susreta. Pored domaćina, prisutni su korisnici i stručno osoblјe iz Bečeja, Čuruga, Kanjiže i naša „ekipa“. Uz kafu i sokove obnavlјaju se stara poznanastva, uspostavlјaju nova.

Počinje program. Redaju se pesma za pesmom, prostorom plove stihovi i, sve mi se čini da hoće da izađu napolјe, na sunce, kako bi se stopili s bojama i mirisima Miholјskog leta. Uz nekoliko šalјivih pesmica i rečenica proznog teksta, dominiraju pesme obojene s lјubavlјu, lјubavlјu prema volјenoj osobi, uzvraćenoj ili neuzvraćenoj, lјubavlјu prema Priridi, toj iskonskoj roditelјki i voditelјki svih nas.

Po završetku programa, domaćini dokazuju da su, zaista, pravi domaćini i poslužuju nas veoma ukusnim ručkom. A, posle ručka - zna se. Sledi pesma. Prvo tiho, stidlјivo, a zatim sve slobodnije i glasnije: „kad bi ove ruže male“, zatim druga, treća...

A vreme - kao vreme: uvek beži ispred nas. Posle kraćeg boravka na osunčanom dvorištu počinje opraštanje. Zagrlјaji, poneki polјubac a, razmenjeni su i neki brojevi telefona. Možda to nešto novo obećava. Možda će iz toga izaći neki novi stihovi, nova Poezija, sunčana i topla kao i ovaj miholјski dan.

Stanovanje uz podršku posle tri godine

Evo tri godine su prošle kako živimo u kućicama. Projekat deinstitucionalizacije, odnosno izlazak iz doma i naše uselјenje u kućice traje već tri godine.

Svi smo se gotovo prilagodili uslovima ovakvog života, života uz podršku, u kojem učestvuje čitav tim osoba. Znači živi se normalno, kao u svojoj pravoj kući. Upućeni smo na mnoge stvari u kući i oko kuće, radimo potpuno sami, a to podrazumeva kuvanje, pranje veša, peglanje, spremanje kuće i još puno toga.

Pored toga što radimo u kućama idemo na radnu terapiju, bavimo se raznim hobijima, posećujemo mnoge kulturne aktivnosti. Idemo na promocije knjiga, u pozorište, na sportska dešavanja.

Ove godine, baš povodom trogodišnjice projekta „Stanovanje uz podršku“, imali smo i prigodnu priredbu u kojoj su učestvovali svi stanari. Došli su nam i gosti, nekome članovi porodice, a nekome socijalni radnici, čijim opštinama pripadamo.

Otpevali smo dva puta himnu našeg doma „Biće bolјe ako budeš tu“ od Garavog sokaka. Na kraju priredbe, kada smo počeli da pevamo po drugi put himnu, svi gosti su ustali i zapevali ovu predivnu pesmu sa nama. Sala je bila prepuna emocija.

Direktorka Ljilјana Bognić je održala govor, i tom prilikom rekla da je odobren još jedan projekat da se otvori pekara i pečurkana.

Ovo nije sve, traje, i nastaviće da se razvija. U planu je još mnogo toga.

Ovu priliku bih iskoristila da zahvalim svim članovima tima stanovanja uz podršku: direktorki Ljilјani Bognić, Slavici, Ceciliji, Mariji, Milici, Maji, doktorki Milki, doktorki Azri i doktoru Nebojši... pošto bez njih ovo ne bi bilo moguće, hvala još jednom u ime svih stanara uz podršku.

Sunčana jesen života

Sam naslov govori i svi znamo da se Sunce igra sa nama obasjavajući nas svojim zlatnim zracima, pa pravi svu prirodu zlatnom. Primetila sam jednu brezu pod prozorom, belom svilom stablo joj je obavijeno, a zlatno žuti listovi poigravaju se na vetru kao deca kad se razigraju.

Ta simbolika prenela se na nas korisnike doma, da se igramo u više disciplina. Tako sam, na primer, ja učestvovala u igri slaganja slova u Novom domu. Bilo nas je troje ja sam bila brza i prva sam složila slova. Kod nas, na srednjem odelјenju, se igrala igra „mačka u džaku“ i tu sam isto pobedila. Bilo je neobično, morali smo rukom pipati predmete u džaku i pogoditi šta je to. Veoma interesantna i zabavna igra.

Na drugom odelјenju smo igrali igru slaganja piramida od čaša. Posle igre smo bili posluženi, zabavlјali smo se uz muziku, plesali smo i igrali. Napravili smo pravu žurku, kao i uvek kad se okupimo. U dobrom raspoloženju smo se rastali i sa želјom da se ponovo vidimo i takmičimo.

Moj prvi odlazak u kuću

Posle više od tri meseca obuke (15. 12. 2014.), prva četiri korisnika su se preselila iz doma u „kućicu“ i započeli kako oni kažu „novi život“. Još uvek uče, ali brzo napreduju. Jedni drugima su najveća podrška.

Tog jutra je krenula socijalna radnica Slavica sa korisnicima da bi nas podsetila šta to znači život. Kada smo stigli, ja sam skuvala kafu, onda smo krenuli na svoje radne obaveze. Bilo je tu raznih kuhinjskih poslova, a ja sam se podsetila stvari koje sam nekada radila. Bila je to mala grupa ali odabrana. Svašta se tu dešavalo. Muzika je stvarala dobru atmosferu... došlo je vreme ručka, posle ručka i kafe smo govorili o svojim utiscima. Ovom prilikom želela bih se zahvaliti osoblјu, na čelu sa direktorkom Ljilјanom Bognić i socijalnoj radnici Slavici, koji su pokrenuli taj proces u nadi da ćemo započeti novi život kao svi normalni lјudi.

Hvala svima.

Mi živimo sa životinjama

Ovom prilikom želimo da predstavimo još nešto što naš dom čini posebnim, a to je velika lјubav i briga o životinjama. Mnogi korisnici su ranije, dok nisu došli u dom, imali u svojim kućama lјubimce o kojima su se brinuli. U domu im je omogućeno da tu svoju lјubav i naklonost prema životinjama nastave da ispolјavaju. O ovoj temi razgovarali smo sa Milicom Vujuć koja je dugo korisnica doma i koja se možda i najbolјe razume u pse u našem domu, ove koje sada imamo i one što su nekada živeli ovde sa nama.

Milica nam objašnjava da trenutno imamo u domu četiri psa, a to su Džoni, Lola, Maleni i Mališa. Najduže je kod nas Maleni, koga su pre 7 godina ona i njena drugarica našle na ulici, pregaženog.

„Bio je nepokretan, jako povređen. Kada smo ga doneli na odelјenje, sestra Mika je zvala doktora Voju i njih dvoje su mu spasli život“, kaže Milica. Maleni je sada odrastao, zdrav i srećan pas, koga, kao i ostale, svakodnevno šetaju Milica, Ljilјa i ostale devojke.

I Lola, Džoni i Mališa su došli ili su ih korisnice donela sa ulice, Mališa je najkasnije došao i on je još mali, ima 6 meseci. Svi psi u našem domu su vakcinisani, čipovani, imaju svoje u knjižice i o njima se vodi računa. Sve korisnice imaju lepo sećanje na, kako Milica kaže, najpoznatiju kucu našeg doma, a to je Kasandra, koja je sa nama provela čitavih 16 godina i uginula i prošle godine.

Moj vikend u Bašaidu

Ja se zovem Kiurski Smiljana. Rođena sam u Bikaču, selu koje je 2 km udaljeno od Bašaida. Moja porodica živi u Bašaidu, gde sam prošlog meseca bila dve nedelje u gostima.

Meni je u Bašaidu uvek lepo. Ovoga puta smo mnogo radili, slušala sam mamu, brata i sestre. Zajedno smo klali kokoške, vadili krompir, kuvali paradajz, čak smo jedan dan kuvali i riblјu čorbu. Moj zadatak je bio da čistim šargarepu. Volim da radim zajedno sa mojim sestrama i mamom.

Kada je mama odlazila kod lekara, ja sam ostajala kod kuće sa mojim sestrama Zorom, Dušicom i Slavicom. Kada nismo imale posla, slušale smo muziku i gledali CD sa Vasinog 18-og rođendana. Vasa je sin od moje sestre.

Kada sam se iz Bašaida vraćala u Novi Bečej, bilo mi je jako teško što sam se rastala od moje mame, brata i sestara.

U domu me je dočekala lepa vest da ćemo ići na izlet u Zrenjanin. Ofarbala sam kosu, bili smo na izletu i tamo smo se slikali, šetali i lepo se proveli.

Sećanja i prilozi zaposlenih

Ja radim od 17.12.1984-te godine i mogu slobodno reći da su uslovi korisnika kao i radnika iz godine u godinu boili bolјi i moderniji. I dan danas dobijamo korisnike koji u svojoj kući nisu imali struje, vode i kupatila.Došavši kod nas oni se preporode, samim tim što je naša procedura takva da se novi korisnici odmah vode u kupatilo na pregled, kože, kose, kupanje, šišanje, brijanje. Jednom, pre par godina doveo otac sina u našu ustanovu, on je već bio star i nije mogao sam da vodi brigu o sinu posle smrti supruge, jednostavno sin nije hteo da sluša, nije hteo da se kupa niti da se brije, pa se izvinjavao što sina dovodi u takvom stanju, ali dok je on bio kod socijalnih radnika da obavi uobičajenu proceduru, mi smo njegovog sina okupali, obrijali, ošišali, presvukli ga u čisto odelo, smestili ga u sobu i tada sam otišla po njegovog oca da mu pokažem gde smo ga smestili. Sin je oca čekao na vratima i kad je on hteo da uđe u sobu otac se ulјudno javi čoveku na vratima, ne primetivši da je to njegov sin pošto godinama nije video obrijanog i sa kratkom frizurom, tek kad je sin progovorio otac je ostao bez reči, zagrlio ga i izlјubio i rekao „e, to je moj sin, suze su mu udarile na oči“. Zato neki korisnici i kažu da su tu kod nas kao u nekoj banji!

Dom u Novom Bečeju - rad bez radnog vremena

Za četrdesettrogodišnju Tatjanu Stokin Markovinović, uz dijagnozu šizoafektivne psihoze i bez vlastitog krova nad glavom Dom za smeštaj duhovno obolelih lica, bio je jedini spas o najgoreg. O svom desetogodišnjem životu u domu kaže:

„Ovde nam je dobro. Mogu da kažem da je osoblјe prema nama, ne predivno, jer za to reči ne postoje. Koliko su nam posvećeni, koliko emocija i energije nam daju. Za ovih deset godina nisam imala konflikt ni sa jednom sestrom ili negovatelјicom“, kaže Tatjana.

Socijalna radnica Slavica Bogdanović nakon tri i po decenije rada kaže da je pred njenim kolegama jako puno odgovornosti, teškog, slabo plaćenog, rada koji cene samo njihovi štićenici.

„Jedna od pozitivnih stvari je da imamo povratnu reakciju i pozitivne emocije za sve ono što im pružamo. Oni su vezani za sve radnike. Posebno oni koji nemaju nikoga“, kaže iskusna Slavica Bogdanović.

„Život u domu i van njega“ - iz ugla korisnika

21. decembar 2016.

Za život u domu je najvažije to što su korisnici u domu pod stalnom medicinskom kontrolom. Stalnom, jer ih pazi medicinski tim koji čine dva lekara opšte prakse, koji nisu samo to, jedan psihijatar i niz konsultanata kao što su kardiolog, stomatolog, ginekolog itd. U tim ulaze i dva psihologa. U medicinsko osoblјe spadaju i medicinske sestre i negovatelјice. Kada se dese nesretni slučajevi reaguje se hitno. Tako na primer kada je jedan korisnik sa operisanim kukom na svoju ruku uzeo da šeta i pritom pao, odmah su se stvorili glavna sestra Julijana i negovatelјice. On je u kolicima odveden kod lekara koji mu je ukazao adekvatnu pomoć. Kada je jedan korisnik imao pritisak 200/100 odveden je kod lekara, koji mu je dao tabletu protiv visokog pritiska i spasao mu život. Ima niz takvih slučajeva kada je zahvalјujući tome što je lekar na dohvat ruke, ukazana odgovarajuća pomoć.

Medicinske sestre i negovatelјice dežuraju 24 časa, tako da su korisnici stalno pod kontrolom. Lekari, medicinske sestre i negovatelјice su izuzetno odgovorne. Medicinske sestre dele lekove tako da je svaka zloupotreba nemo- guća. Korisnici imaju tu mogućnost da biraju svog lekara.

Utisci i izrazi zahvalnosti rodbine i posetilaca

Poštovana Zorice,

neizmerno je zadovolјstvo da kao srodnik vašeg štićenika mogu da iznesem svoje utiske o domu „Sveti Vasilije Ostroški“ u Novom Bečeju.

Ne znam odakle da počnem: da li od prvog kontakta kada sam nenajavlјeno došla da obiđem dom gde sam želela da smestim svog rođenog brata koji dugi niz godina boluje od šizofrenije, da li sam prijem, da li saradnju sa osoblјem, da li osmeh svog brata....

No, da krenemo redom.

Na preporuku novosadskog Centra za socijalni rad želela sam da svog brata Branislava Đorđevića smestim u DOM u Novom Bečeju. Moj brat ima 45 godina i poslednjih 25 godina boluje od šizofrenije, u stanju remisije. Dugi niz godina je moj brat živeo sa mojim ocem koji se nenadano razboleo te više nije mogao da se stara o njemu. Sve ovo namerno pišem jer nisam bila svesna šta smo mu sve uskratili tokom života a to sve je dobio kod vas: društvo, brigu, pažnju, socijalizaciju, higijenu, osmeh... koji uvek spominjem jer ga nisam godinama videla na njegovom licu.