Prilikom određivanja smernica zaštite i razvoja zaštićenog područja, neophodno je razmatrati i mogućnosti razvoja neposredne okoline. Specijalni rezervat prirode „Okanj bara“ nalazi se okružen poljoprivrednim područjem, a i unutar Rezervata postoje takođe delovi koji se obrađuju.
Razvoj intenzivne poljoprivrede tokom druge polovine XX veka je doveo do ekstremnog smanjenja stepskih površina i do ugroženosti stepskih ostataka preoravanjem visokih greda i hemizacije. Održivi razvoj treba da se planira uz procenu ekoloških kapaciteta ovog osetljivog prostora. Prilikom valorizacije prirodnog dobra na mnogim lokalitetima su uočena preorana zakorovljena staništa, koja su verovatno nakon godinu ili dve obrade prestala da se obrađuju zbog malih prinosa. Ovih pojava ima najviše u ataru Taraša gde je kvalitet – bonitet zemljišta izuzetno loš.
U cilju očuvanja geomorfološkog, hidrološkog i biološkog diverziteta neophodno je obezbediti održivo korišćenje zaštićenog prirodnog, tako da se ne narušava prirodna ravnoteža. To se posebno odnosi na kanalisanje i melioraciju stepe. Smernice koje se odnose na razvoj ekoturizma, proizvodnju zdrave hrane i drugih vidova korišćenja prostora prirodnog dobra „Okanj bare“ doprinose očuvanju prirodnih resursa. Na taj način se život zamišljen paralelno sa očuvanjem zaštićenog područja uklapa sa opšte usvojenom koncepcijom održivog razvoja (Rio de Žaneiro, 1992).
Lokalne inicijative
Razvoj seoskog turizma, kao lokalna inicijativa, se ogleda u rekonstrukciji postojećih salaša, tradicionalnom stočarenju autohtonih vrsta goveda i ovaca, kao i održavanju radionica posvećenih ispaši na stepi.
Ekološka edukacija (izgradnja vidikovca, edukativnih staza), alternativni vidovi poljoprivrede (zdrava hrana poreklom sa zaštićenog prirodnog dobra može da se pojavi na tržištu koristeći zaštitni znak prirodnog dobra ili kao elementi kompleksne turističke ponude) zasnivaju se na realnim potencijalima područja i mogu se uskladiti sa ciljevima zaštite prirode.
Mogućnosti održivog razvoja okoline prirodnog dobra
Poljoprivreda
Kontrolisana primena tradicionalnih vidova korišćenja resursa, kao što su košenje i ispaša predstavlja osnovnu meru zaštite na prostorima pod prirodnom vegetacijom. Kapacitet prostora je veći nego što ima goveda na ispaši, a ovčarstvo je slabije zastupljeno i potrebno ga je razvijati.
Stvaranje i uređivanje zaštitnog pojasa po rubu prirodnog dobra, tamo gde je zemljište lošijeg boniteta, zahteva na nekim mestima promenu namene poljoprivrednog zemljišta.
Pored ekstenzivnog korišćenje prostora na nekim delovima prirodnog dobra treba predvideti razvoj alternativnih vidova poljoprivrede.
Proizvodnja zdrave hrane ili lekovitog bilja poreklom sa zaštićenog područja može da se pojavi kao elemenat kompleksne turističke ponude.
Turizam
Turizam danas predstavlja neizbežan oblik razvoja svakog prirodnog dobra. Fragmenti očuvanih predela, koji predstavljaju retke prirodne oaze za očuvanje biodiverziteta, zbog svojih specifičnih karakteristika istovremeno postaju deo turističke ponude.
Uređenje prostora za turističke i sportsko-rekreativne aktivnosti i rekonstrukcija starih objekata u tradicionalnom stilu sastavni su deo koncepta zaštite prirodnog dobra. Širenje turističke ponude treba da obuhvata razvoj ekološko-edukativnog turizma kao i uključivanje kulturnoetnografskih vrednosti okoline prirodnog dobra.
U širem okruženju kao turistički potencijal predstavljen je rekom Tisom, a iza nasipa Tise nalazi se zaštićeno staro stablo hrasta lužnjaka i stara pumpa, sagrađena početkom prošlog veka.
Neadekvatno korišćenje zaštićenih područja za potrebe razvoja turizma može izazvati degradaciju prirodnih vrednosti. Zahtevi zaštite prirode povećavaju troškove investicije, međutim, degradacija prirodnih karakteristika prostora ugrožava samu osnovu turističke ponude prirodnih dobara. Korišćenje prostora na održiv način zahteva detaljnu analizu ranjivosti prirodnog dobra imajući u vidu da je osnovna uloga zaštićenih dobara očuvanje biodiverziteta (Szabados, Kicošev, 2006).
Eko-turizam podrazumeva posetu relativno nedirnutim oblastima prirode, da bi se uživalo u prirodi i da bi se ona uvažavala, kao i svi prateći kulturni objekti iz prošlosti i iz sadašnjosti. On promoviše očuvanje, ima nizak uticaj posetilaca i omogućava korisnu aktivnu društvenoekonomsku uključenost lokalnog stanovništva. Ekoturizam je potkomponenta u okviru oblasti održivog turizma i predstavlja prvenstveno održivu verziju turizma zasnovanog na prirodi, a uključuje i ruralne i kulturne elemente turizma. Ekoturizam teži u svim oblicima da dostigne rezultate održivog razvoja. Ipak, važno je razjasniti da sve turističke aktivnosti, bilo da se usko vezuju za odmor, posao, konferencije, kongrese ili sajmove, zdravlje, avanture ili ekoturizam – treba da imaju za cilj održivost. To znači da planiranje i razvoj turističke infrastrukture, njeno dalje poslovanje kao i njen marketing treba da se usredsrede na kvalitet životne sredine, kao i društvene, kulturne i ekonomske kriterijume održivosti (Wood, 2002).
Planirane aktivnosti najvećim delom treba da se odvijaju na prostorima pod režimom zaštite III stepena. Kod obeležavanja izletničkih i edukativnih staza izbor punktova treba da obuhvata različite tipove vegetacije, kako bi svi bili zastupljeni u prezentaciji. Posebno su interesantna promatranja ptica na Okanj bari.
Etno-smeštaj turista je postao skoro obavezna komponenta savremene ekoturističke ponude. Pri tome treba voditi računa da on bude u okolnim mestima koja naležu na SRP „Okanj baru“ i na posebno uređenim mestima za tu svrhu, koja sadrže i nude proizvode tradicionalnih zanata u okruženju iskonskog načina življenja. Interesantne su kuće koje imaju oblik gradnje karakterističan za Banat, koje treba uključiti u turističku ponudu, kao i postavljanje etno-izložbi u etno-kućama ili ručnih radova, nošnji i starih drvenih predmeta iz ovog kraja.
Izletničke staze u prirodnom dobru, mogu biti pešačke, biciklističke, vožnja fijakerom, a zimi sankama. U svakom slučaju na mestima sa ugroženim prirodnim vrednostima, lokacijama prirodnih retkosti i specifičnosti, kao i na staništima sa najstrožijim vidom zaštite staze mogu biti samo stručnonaučnog karaktera (edukativna staza). Predlog projekta staza treba da uradi upravljač, prema uslovima Pozrajinskog zavoda za zaštitu prirode, pri tome birajući najreprezentativnije i naučno najznačajnije lokalitete. Posmatranje mora biti usmereno i stručno vođeno.
Ekološka edukacija je specifičan elemanat turističke ponude zaštićenih dobara. Sve je veći procenat stanovništva koji živi u urbanizovanim uslovima, u kojima novi naraštaji nemaju priliku da se upoznaju s prirodom, da iskuse njene zakonitosti. Suština nastave u prirodi je prikupljanje iskustava i doživljaja, koji zajednički oblikuju vezu mladih prema pojedinim elementima prirode. Terenske vežbe i izleti vezani za školske programe u prvom redu služe za produbljivanje znanja, dok dobro organizovani kampovi grade emocionalnu vezu sa prirodom i utiču na formiranje ekološke svesti (Sabadoš, 2002). U službi ekološke edukacije može da se formira vizitorski centar, istraživačka stanica, osmatračnica i sl. Edukativna staza može da obuhvati deo terena i navedene objekte na osnovu unapred pripremljenog, pedagoški osmišljenog programa.
Lovni turizam predstavlja poseban oblik razvoja prirodnog dobra, sastavni je deo turističke ponude. Buduća zaštita ne isključuje mogućnost lova i razvoja lovnog turizma ako se zasniva na principima održivog razvoja.
Unapređenje lovstva u funkciji zaštite prirode treba sprovoditi sledećim zajedničkim aktivnostima:
- Revitalizacijom degradiranih površina poboljšaće se i stanišni uslovi divljači
- Planskim podizanjem remiza i hranilišta prema uslovima Zavoda poboljšaće se kvalitet lovišta
Radi usklađenosti turističkih ponuda neophodno je uskladiti postojeće planove i programe iz ove oblasti sa zaštitom prirodnog dobra.
