srenhu

Bogdan Čiplić

(Novi Bečej, 1910 – Beograd, 1989)

PESNIK, PRIPOVEDAČ I ROMANSIJER

Bogdan ČiplićMeđu znamenitim Novobečejcima, istaknuto mesto zauzima književnik Bogdan Čiplić, čije bogato literarno stvaralaštvo, vremenom sve više pada u zaborav, mada se radi o jednom od najproduktivnijih stvaralaca posleratne jugoslovenske književnosti. Nažalost u rodnom Novom Bečeju Bogdan Čiplić nema obeležja, a od zaborava sačuvali su ga samo Novosađani, koji su u naselјu Veternik, jednoj ulici podarili njegovo ime.

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa i njegov agilni direktor i književnik Radovan Vlahović, ustanovili su i raspisali konkurs (2021) za dodelu Nagrade „Bogdan Čiplić“, za najbolјi prozni rukopis objavlјen na srpskom jeziku i tako vratili sećanje na ovog „pisca banatskog mikrokosmosa“, kako ga je nazvao Draško Ređep.

Biografija

Bogdan Čiplić, rođen je u Novom Bečeju, 2. novembra 1910. godine, kao drugi sin novobečejskog učitelјa Žarka i majke Sare, rođene Popović iz Ulјme, takođe učitelјice. Osnovnu i građansku školu Bogdan je završio u Novom Bečeju, peti i šesti razred gimnazije u Novom Bečeju, sedmi u Somboru, a veliku maturu položio u Srbobranu (1928).

Studirao je etnologiju (nauka o životu, verovanjima i običajima naroda) na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koju je završio 1932, a od 1934. do 1935. radio je kao asistent na etnološkoj katedri Filozofskog fakulteta.

Prvu zbirku pesama „Polјana“, Bogdan Čiplić je izdao sopstvenim sredstvima, a štampana je u Novom Bečeju, u Štampariji Gige Jovanovića, 1930. godinePrihvata (1935) mesto profesora, u srpskoj gimnaziji i učitelјskoj školi u Temišvaru, odakle je honorarni dopisnik beogradske „Politike“. Profesorski poziv nastaviće (1937) u Velikoj Kikindi, za kratko, a potom prelazi u Novi Sad gde je gimnazijski profesor. U to vreme, postoje podaci, da je bio uklјučen u Omladinski kulturno-privredni pokret (OMPOK) i da je u septembru 1937. bio učesnik tribine „Dani vojvođanske kulture XX veka“ koju je u Petrovgradu (danas Zrenjanin) organizovao Koča Kolarov. Početkom rata mobilisan je i jedno vreme bio na lečenju u Tuzli, odakle se preko Petrovaradina vratio u Novi Sad, gde je proveo ratne godine, radeći kao profesor gimnazije, a jedno vreme i sekretar škole. Posle oslobođenja, od februara 1945. sekretar je Vojvođanskog narodnog pozorišta (kako se tada zvalo Srpsko narodno pozorište), a potom dramaturg, a dve sezone od 1. avgusta 1947. do 1. decembra 1949. i upravnik.

Ostaće upamćen po tome, što je za vreme njegovog mandata obnovlјena Opera, premijernim izvođenjem Verdijeve „Travijate“ (16. novembra 1947), a potom i domaće opere „Ero s onoga svijeta“ Jakova Gotovca (27. februara 1948). Dok je rukovodio pozorištem nije na repertoar stavio ni jednu svoju dramu, jedino je izvedena njegova dramatizacija Pop Ćira i pop Spira, Stevana Sremca (17. marta 1949).

Kada je napustio pozorište (1949) deluje kao profesionalni književnik i urednik dva časopisa. Posle šest decenija (1952), obnovio je i uređivao „Stražilovo“, koje se, posle 17 objavlјenih brojeva, ugasilo (1953). Od oktobra 1953. do kraja 1954. urednik je časopisa „Naša scena“, a od 1956. do 1964. lektor i urednik beogradskih „Večernjih novosti“, da bi se potom do kraja života posvetio književnom radu. Poslednje godine života Čiplić je proveo u Beogradu, najviše slikajući, a životnu scenu zauvek je napustio, 23. juna 1989. godine. Sahranjen je na groblјu „Lešće“, gde su se od njega, u ime Matice srpske (kojoj je zaveštao svoju zaostavštinu) oprostili, u to vreme njen sekretar, dr Dušan Popov, zatim književnik Laza Lazić iz Sombora, Ivan Ivanji, književnik iz Zrenjanina, a u ime Novobečejaca Branislav Kiselički. Krajem jula 1989. izvršena je ekshumacija i njegovi posmrtni ostaci preneti su na Novo groblјe i sahranjeni u porodičnoj grobnici.

 

Književni rad

Nјegovo književno stvaralaštvo veoma je obimno i raznovrsno. Počeo je da piše veoma rano, a prvu pesmu („Čergari“) objavio je 1928. u časopisu „Jug“ (Kumanovo), a prvu pripovetku u đačkom listu „Zavičaj“ (Skoplјe). Za vreme studentskih dana objavlјuje poeziju u mnogim časopisima („Venac“ iz Beograda, „Mirolјub“ i „Književni sever“, iz Subotice, „Misao“ iz Beograda, „Dečije novine“ iz Novog Sada, „Zorica“ iz Zagreba, „Preporod“ iz Beograda, „Glasnik Etnografskog muzeja“ i dr.) i listovima (novosadski „Dan“, koji je uređivao Daka Popović, beogradska „Pravda“ i „Politika“).

Knjigu pesama „Zmajevi od Turskog Bečeja“, izdala je Opštinska zajednica kulture Novi Bečej, 1975. godineOd 1930. godine, kada su mu u „Letopisu Matice srpske“, broj 326, sv. 1-2 (oktobar-novembar) objavlјene pesma „Sumorna kancona o pticama“ i u sv. 3 (decembar) „Život“, postao je stalni saradnik ovog časopisa. Bio je dugogodišnji dopisnik „Jugoslovenskog dnevnika“, novine koje su izlazile od 1930. do 1935. godine, gde je objavlјivao pesme, kraće priče i tekstove iz etnologije.

Pre Drugog svetskog rata objavio je tri zbirke pesama, od kojih je jedna bila namenjena deci.

Prva zbirka „Polјana“ pojavila se u izdanju Štamparije Gige Jovanovića u Novom Bečeju, 1930. godine, sadrži 19 pesama i ima 26 strana. Na kraju knjige stoji zapis:„Završeno štampanje, 2. juna 1930. kod Gige Jovanovića u Novom Bečeju“. Pesma „Senka“ koja se nalazi u ovoj zbirci objavlјena je, pre toga, u časopisu „Književni sever“ broj 5/1929, a pesma „Veče je, bolno veče“ u časopisu „Zapisi“ broj 3/1929.

Sadržaj: Brodom na put, San o sreći, Radosti, Ruke, Senka, Veče je, bolno veče, Razbijena čaša, Borovi u buri, Kroz okno, Znaci u proleće, Vrisak, Vir, Vodopad, Ušće, Zločin, Vampirska lakrdija, San, Samo jesen, Sentimentalna poslanica.

Druga zbirka „Obećana zemlјa“ je dečija poezija, koja je izašla kao treća knjiga u ediciji Biblioteka „Dečja knjiga“, koju je uredio Sima S. Cucić, a izdao Nikol R. Kirić (Velika Kikinda, januara 1931. na 30 strana).

Sadržaj: Pred Božić, Molitva Svetom Savi, Jesen, Tužna grlica, Zima, Zima kod nas na bregu, Mitin doživlјaj, Tri pecača prava, Jela i praščići, Mladi slikar, Plače seka, Konj i konjanik, Kako se Miki-Muki opio, Automobil, Papagaj Moko, Junaci na plaži.

Treća zbirka „Pesme za Vojvodinu“ izašla je u izdanju autora, štampala je „Uranija“ Novi Sad, 1940. na 32 strane. Ilustracije (linoreze) radio je Svetislav Marković, a fotografiju za naslovnu stranu snimio Gaja Gračanin. Pesmu „Vojvodina“ Čiplić je pre toga objavio u Listu vojvođanske omladine „Naš život“, broj 10/1936, na strani 4.

Sadržaj: Šalajka, Pančevo-Palić, Banatska polјa, Fruška Gora, Vojvodina, Šikara I-II, Seoska pesma, Proleće u Vojvodini, Noć u dištriktu, Stražilovo, Rastanak u zavičaju.

Za zbirku pesama „Slatko pravoslavlјe“ („Prosveta“ Beograd), Bogdan Čiplić je 1968. godine zavredneo Zmajevu nagradu Matice srpskeO ovoj zbirci Milan Bulјa u „Letopisu Matice srpske“, broj 352/1939, sv. 6 (decembar), na str. 500-501 piše:„Čiplić je lepo pesnički rekao istinu o Vojvodini. On je zaronio u nju i tek je tada video kako su njeni vidici široki, kako su njene lepote velike, kakvim ga snažnim zamahom nose. Čiplić je umeo da digne tu ravnicu, da širom otvori vrata i pruži pred nas njene lepote“.

Čiplić je inspiraciju za svoju poeziju, pronalazio u Vojvodini, Banatu, ali i rodnom Novom Bečeju. Piše o raskošnom banatskom pejzažu, skelama, Tisi, vetrenjačama, gajdašima, piše o običnim lјudima, posleratnim događajima, izgradnji…

O njegovom pesničkom stvaralaštvu Draško Ređep u antologiji „Devet boja Banata“ („Agora“ Zrenjanin, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, 2014) piše: „Mnogopisac i poligraf koji se, još, ogledao i u slikarstvu Bogdan Čiplić je Banat doživlјavao kao jedini svoj mikrokosmos koji je, onda, kao merilo, kao matricu, ali i kao mantru prenosio i sučelјavao u drugim i drugačijim ambijentima Vojvodine stare“.

Ređep kao veliki poštavalac Čiplićevog stvaralaštva objavio je zbornik „Antologija Čiplić“ („Prometej“ Novi Sad, 2003).

 

Urednik almanaha i zbornika

Veoma je značajan Bogdanov predratni izdavački i uređivački rad. Za vreme boravka u Temišvaru izdao je 1936. dva broja Alamanaha „Život“ (za novembar i decembar) koji je policija odmah zabranila.

Po dolasku u Novi Sad, pristupio je prikuplјanju radova za izdavanje prvog „Vojvođanskog zbornika“ (Novi Sad, 1938) kojeg je uredio zajedno sa Simom Cucićem. Od novobečejskih književnika u Zborniku priloge su objavili: Bogdan Čiplić (Vojvođanska društvena lirika XIX veka), Miloje Čiplić (Meteor nove Vojvodine), Fedor Kiselički (Vojvođanska omladina pre 70 godina i danas),Bogdanka Malešev pesme (Pesma o zavičaju i Razgovor sa prijatelјem), a u almanahu je i reprodukcija slike Model Pauline Pave Sudarski.

Naredne godine izašao je „Vojvođanski zbornik II“ (Novi Sad, 1939), koji je samostalno uredio Bogdan Čiplić. U njemu Bogdan Čiplić je objavio pesmu Šikara i pripovetku Gradišnjak gori, Bogdanka Malešev (pesme Jesenja slutnja i Proleće), a Miloje Čiplić (pripovetku Novembar).

 

Dramski pisac

Prvi njegov pozorišni komad „Neverstva“ (rukopis nije sačuvan) izveli su amateri novobečejskog pozorišta Jovanka Majin, Boža Dujin, Rada Ranisavlјević, Fedor Kiselički i dr. (6. septembra 1931), u režiji MilojaČiplića.

„Kuda Tisa teče “, poslednji (deseti) roman Bogdana Čiplića, objavila je Matica srpska Novi Sad, 1980. godineU Čiplićevom opusu nalazi se 12 dramskih tekstova, od kojih sedam originalnih drama, navodi Miroslav Radonjić, u svojoj knjizi „Nesumnjiva lica“ (Pozorišni muzej Vojvodine, Novi Sad, 2019) i potom dodaje veoma detalјnu listu njegovog dramskog opusa (strana 116 i 117) koju preuzimamo u celini:

Uspomena na Sorento (premijera izvedena u Narodnom pozorištu Dunavske banovine, Novi Sad, 20. februara 1940. Reditelј: Bogdan Čiplić), predstava je odmah i zabranjena iz političkih, ali kako navodi Radonjić i umetničko-dramaturške nezrelosti; Pop Ćira i pop Spira, dramatizacija istoimenog romana Stevana Sremca (Vojvođansko narodno pozorište, 17. mart 1949. Reditelј: Jovan Vilovac i Srpsko narodno pozorište, Veseli teatar „Ben Akiba“, 3. aprila 1978. Reditelј: Dejan Miladinović);

Nad popom popa (Srpsko narodno pozorište, 25. maja 1954. Reditelј: Bora Hanauska);

Varalica u Bečeju (Srpsko narodno pozorište, 24. novembar 1961. Reditelј: Dimitrije Đurković);

Traktak o sluškinjama (Srpsko narodno pozorište, 8. novembar 1966, adaptacija i režija: Bora Hanauska);

Zunzara, adaptacija istoimene komedije Anđela Beolka Rucantea (Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, 16. juna 1969. Režija: Ljubomir Draškić; Pokrajinsko narodno pozorište – Drama na srpskohrvatskom jeziku, Priština, 10. maja 1976. Reditelј: Dušan Dobrović);

Slatko pravoslavlјe (Atelјe 212, Beograd, 15. novembar 1970, adaptacija i režija: Dimitrije Đurković);

Kaplar i car (Srpsko narodno pozorište, 25. maj 1971. Reditelј: Dimitrije Đurković);

Poštareva lјubav (Narodno pozorište „Sterija“Vršac, 6. juna 1971. Reditelј: Milan Novčić);

Došao je ban (Narodno pozorište – Népszinház, Drama na srpskohrvatskom jeziku, 21. oktobar 1971. Reditelј: Dragan Jović);

Stevan Sremac po drugi put u Skadarliji (Pozorište na Terazijama, Scena „Branislav Nušić“ u Skadarliji, Beograd 5. avgusta 1976. Režija: Radoslav Zlatan Dorić);

Pošto-poto poslanik, nedovršena komedija Koste Trifkovića kojoj je Čiplić dopisao kraj (Srpsko narodno pozorište, 23. decembra 1969. Reditelј: Miodrag Gajić).

Najviše uspeha kod publike imala je predstava „Traktat o sluškinjama“, za koju je inspiraciju pronašao u rodnom Novom Bečeju i delu naselјa koje mi danas Šušanj zovemo. Na 12. Sterijinom pozorju 1967. Mira Banjac je dobila nagradu za glumačko ostvarenje, u ovoj predstavi, za prezentaciju likova (Šarika, Zita i Etelka).

Bogdan Čiplić je objavio 10 romana, tri romansirane biografije i više knjiga pesama i pripovetki. Nekoliko njegovih dela doživela su TV ekranizaciju. Izdvajamo šest serija iz 1969. (Bački slavuj, Tri serenade, Puslice sa obrstom, Lek od lјubavi, Frak iz Abacije), kao i komediju „Pop Ćira i pop Spira“ (1972), koju je dramatizovao zajedno sa Ljubišom Ristićem, u kojoj je Mija Aleksić igrao pop Ćiru, a Ivan Hajtl pop Spiru. Novela „Kod Kamile“ prikazana je 1978, a komedija „Paorska balada“ 1980. godine.

 

Slikar

Familija Čiplić imala je poseban gen za slikarstvo, kojim je bilo opsednuto nekoliko generacija. Najtalentovaniji u ovoj familiji bio je Bogdanov deda stric, veliki boem, Adama Čiplić, koji je kao učitelј radio u Bečeju i Jarkovcu, kojem su predviđali veliku budućnost, kao i školovanje u Minhenu, ali mu se to nije ostvarilo. Međutim ostavio je jedno delo trajne vrednosti, ikonostas u pravoslavnoj crkvi u selu Crvena Crkva (opština Bela Crkva), koje se nalazi na samoj granici sa Rumunijom.

Bogdanov otac Žarko je pored slikanja pejzaža i portreta bio poznatiji kao ikonopisac, izradio je preko 400 ikona, koje su krasile novobečejske domove, a po akvarelima bila je poznata i njegova tetka, Ružica Čiplić, koja je bila učitelјica u Dragutinovu, Bačkom Gradištu i Čurugu.

Bogdan Čiplić se slikanjem bavio iz zadovolјstva, posebno u poslednjoj deceniji svog života, kada je manje pisao, a više slikao, a može se pohvaliti sa dve samostalne izložbe.

Svakako da mu je najvažnija ona koja je otvorena pre premijere predstave Slatko pravoslavlјe u Atelјeu 212 u Beogradu (15. novembra 1970). Tadašnji direktor Borislav Mihailović Mihiz organizovao mu je, u holu pozorišta izložbu vojvođanskih pejzaža, koju je nazvao „Preko Tise leti jedan vivak“, po jednom stihu iz Bogdanove pesme.

Slike Bogdana Čiplića mogli su da vide i Novobečejci. Posle dobijanja Oktobarske nagrade opštine Novi Bečej (1977) u Radničkom domu u Novom Bečeju, organizovana je njegova samostalna izložba akvarela (24. oktobra 1977), koju je otvorio glumac, Novobečejac rodom, Slavko Simić, prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Slike sa motivim Tise i okoline Novog Bečeja, kao i portreti članova njegove porodice, svojevremeno su krasile i učionice OŠ „Miloje Čiplić“ i mogle su se videti u Spomen sobi porodice Čiplić, koje više u ovoj školi nema.

 

Nagrade

Za roman „Na veliko i na malo“ dobio je Nagradu Vlade NR Srbije (1946), a drugu nagradu za dramu „Koncert za dve violine“ na novosadskom Konkursu drame (1952), koja je emitovana na Radio Sarajevu.

Za zbirku pesama „Slatko pravoslavlјe“ Čiplić je dobio Zmajevu nagradu Matice srpske (1968), tom prilikom predsednik žirija Živan Milisavac je u obrazloženju istakao: „Čiplićevi dramski i prozni tekstovi, a prvenstveno njegova poezija obezbeđuju mu mesto u vrhu lestvice jugoslovenske literature“.

Oktobarska nagrada opštine Novi Bečej, Bogdanu Čipliću dodelјena je, na svečanoj sednici SO Novi Bečej, koja je održana u Kumanu, 1977. godine.

 

Bibliografija

Romani: „Na veliko i na malo“ (Budućnost, Novi Sad, 1946), „Dečaci sa Tise“ (Matica srpska, Novi Sad, 1950), „Burno proleće“ (Prosveta, Beograd, 1951), „Sinovi ravnice“ (Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1952), „Jaruga“ (SKZ, Beograd, 1953), „Zid plača“ (Kosmos, Beograd, 1960), „Kadril“ (Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1964), „Porodična tajna“ (BIGZ, Beograd, 1979), „Kuda Tisa teče“ (Matica srpska, Novi Sad, 1980);

Romansirane biografije: „Đorđe Zličić Ciga“ (Prosveta, Beograd, 1951), „Pinki“ (Narodna knjiga, Beograd, 1956), „Đura Jakšić“ (Nolit, Beograd,1959) i Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Kulturni centar „Miloš Crnjanski“ Novi Sad, 2021); Pripovetke: Preko Tise (Matica srpska, 1946), Iz novih dana (Matica srpska, 1949), Snaga zemlјe (Rad, Beograd, 1951), Stravična zvona (Minerva, Subotica, 1958);

Pesme: Polјana (Novi Bečej, 1930), Obećana zemlјa (Velika Kikinda, 1931), Pesme za Vojvodinu (Novi Sad,1940), Kanal Dunav-Tisa-Dunav (Novi Sad, 1949), Divlјe jato (Novi Sad, 1952), Paorske balade (Novi Sad, 1955), Mrtva Tisa (Beograd,1955), Okamenjena stada (Novi Sad, 1959), Oproštaj sa Rahovom (Beograd, 1960), Je l'dobro divanim (Beograd, 1964), Slatko pravoslavlјe (Beograd, 1968), Lek od smrti (Novi Sad, 1968), Soneti iz Ulmanove kuće (Novi Sad,1970), Kurjački dolovi (Beograd, 1971) Graždanske ekloge (Novi Sad,1972), Starinski bukvar (Beograd,1974) Zmajevi od Turskog Bečeja (Novi Bečej, 1975), Vršačke evenke (Vršac,1975), Indžilir od Tise i Dunava (Novi Sad,1976), Četir konja debela (Novi Sad, 1976), Poslednji zmaj (Irig, 1979), Pesme (Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Kulturni centar „Miloš Crnjanski“ Novi Sad, 2021).


Literatura:

Leksikon pisaca Jugoslavije (Matica srpska, Novi Sad, 1972), knj. I Miroslav Radonjić: Nesumnjiva lica (Pozorišni muzej Vojvodine, Novi Sad, 2019)

Đorđe Momčilović: Zrenjaninske vatre (Zrenjanin, 1987), str. 82 Enciklopedija Novog Sada (Novi Sad, 2009), knj. 30, str 365-367 Srpska bibliografija 1868-1944 (Beograd, 1989), knj. 2, str. 296

Bibliografija rasprava, članaka i književnih radova, knj. 4,

Naš život, Novi Sad, 1936.

Ilustrovana politika, 26. januar 1971.

Književne novine, Beograd, br.101/1959.

www.snp.org.rs/enciklopedija/

Povezani članci