Društvena imovina nije dovoljno zaštićena

Novi uslovi privređivanja u radnim organizacijama u našoj opštini pokrenuli su i inicirali niz pozitivnih privrednih kretanja, međutim Odeljenje za unutrašnje poslove Opštinske skupštine i Služba društvenog knjigovodstva na svojoj nedavno oržanoj proširenoj sednici izneli su predstavnici radnih kolektiva svoja zapažanja koja prema njihovom mišljenju  pogoduju razvoju privrednog kriminala u opštini.

Osnovni uslovi koji omogućuju razvoj kriminala u privredi, kako je konstatovano na sednici, je slabo fizičko obezbeđenje radnih organizacija, odnos prema društvenoj imovini, nedovoljna aktivnost organa upravljanja, kao i slabosti unutrašnje kontrole u radnim organizacijama.

U radnim organizacijama koje imaju organizovanu službu fizičkog obezbeđenja događa se da se za stražare primaju lica koja su sklona vršenju krivičnih dela, te svoj položaj stražara koriste i podkradaju društvenu imovinu. Događa se da se ova lica u vršenju krivičnih dela povezuju i sa ostalim kriminalcima u opštini. Ovakvim i sličnim delima za nepunu godinu dana poljoprivredno dobro „Sokolac“ oštećeno je za blizu 770.000 – starih dinara. Tom prilikom sa imanja je ukradeno 1.000 kgr kukuruza, 200 kgr pšenice, 15 jaganjaca i niz drugih stvari. U istom preduzeću samo na drugoj ekonomiji dvojici čobana uspelo je da odnesu 1.500 kgr kukuruza u zrnu i oštete ovaj kolektiv za oko 115.000 starih dinara.

U svesti pojedinih građana još su uvek sveži ostaci duboke razlike između privatne i društvene imovine koju osećaju kao tuđu, jer kojim se drugim rečima mogu objasniti postupci kao kod slučaja kad rukovodilac jedne radne organizacije ostavlja 400 džakova kukuruza na njivi bez zaštite ili u drugom preduzeću gde se u vlažnom magacinu drži roba dve godine, dok ne istruli i time nanese štetu kolektivu od blizu 150.000 – starih dinara. Ovakvi i slični slučajevi koštali su novobečejske radne organizacije u prošloj godini nekoliko miliona starih dinara.

Organi radničkog samoupravljanja najodgovorniji su faktori u radnim organizacijama. Međutim, i oni se sukobljavaju sa nizom teškoća. Mada je u njihovom razvoju učinjen poslednjih godina krupan korak napred, ipak se zapažaju još brojne slabosti. Ovo naročito važi za radne organizacije iz oblasti trgovine i ugostiteljstva, gde se još uvek prema iskazanom mišljenju i materijalu podkradaju brojne slabosti. Tako na primer, radnički savet u trgovinskom preduzeću „Potisju“ sastavljen je od poslovođa pojedinih prodavnica i nije u mogućnosti da donese najpravilnije odluke u smislu zaštite društvene imovine, jer se takve odluke često kose sa interesima pojedinih članova. Zbog ove situacije pazamašne svote novaca odpisuju se na ime loma i rastura iako je očigledno da se radi o nesavesnom poslovanju. Sličan je primer i u ugostiteljskom preduzeću „Jadran“ gde još od 1930. godine potiču neplativa i sumnjiva potraživanja koja do sada iznose 2.200.00.- starih dinara. Organi upravljanja još nisu našli za shodno da ovo pitanje stave na dnevni red valjda zbog toga što se na spisku sumnjivih pored bivšeg direktora nalaze i nekoliko službenika koji su još u radnom odnosu.

Uočena je i pojava da organi upravljanja često i vrlo olako žrtvuju pozamašne svote novca na teret preduzeća da bi organizovali neka stručna putovanja direktora i drugih rukovodilaca. Tako na primer građevinsko preduzeće „Jedinstvo“  šalje nekoliko svojih tehničara u Sovjetski Savez da bi se tamo upoznali sa radom jedne fabrike stanova iako takva ista fabrika postoji u Skoplju. Nije na odmet pomenuti da ovaj kolektiv posle privredne reforme ima brojne teškoće. Ili na primer  trgovinsko preduzeće „Potisje“, šalje svoja dva rukovodioca u inostranstvo radi razmene iskustava, upozavanja načina poslovanja i dr.

Nije na odmet pomenuti i činjenicu da u komuni  još uvek na odgovornim mestima sede ljudi koji su već  jednom osuđivani. Ova pojava se u poslednje vreme suzbija, ali za sada samo u „Potisju“  sedi šest takvih  lica. Zanimljivo je pomenuti da ni jedna radna organizacija kad prima radnika na rukovodeće radno mesto ne konsultuje nadležne organe o licu koje se konkursom prima. O slabostima unutrašnje kontrole u radnim organizacijama sasvim je izlišno govoriti jer nju poseduje samo jedna ili dve organizacije.

Na sednici su se čule brojne diskusije, ipak ostaje utisak da mnoga pitanja postavljena od strane predstavnika javnog tužilaštva i Službe DK predstavnicima radnih kolektiva, ostaju bez odgovora.

Tags: ,

Naše novine

Za NAŠE Novine

To što sajt novibechej.com ima prilike prezentovati NAŠE Novine od prvog do poslednjeg broja, prvenstveno treba da smo zahvalni Aleksandru Radakoviću - Aci (1939-2019), koji je sačuvao sve brojeve i ukoričio ih u štampariji 1 Maj, gde je jedno vreme bio u stalnom radnom odnosu. Zahvalni smo i Acinoj supruzi Vidosavi (Mijatov) Radaković, što nam je dozvolila digitalizaciju ove za Novi Bečej vredne zaostavštine kako bi bila dostupna svim zainteresovanima.