Izrada statuta kasni

Na nedavno održanom proširenom sastanku Predsedništva Opštinskog sindikalnog veća i Opštinskog odbora sindikata radnika uslužnih i društvenih delatnosti razmatrano je pitanje aktivnosti na izradi Statuta radnih organizacija.

Aktivnost oko izrade Statuta radnih organizacija traje u opštini više od tri godine. Ovi normativni akti privrednih organizacija treba da do 31.decembra budu usaglašeni sa Osnovnim zakonom o ustanovama. Aktivnost oko donošenja ovih akata u radnim organizacijama naše opštine ni u ovom dugom periodu nije bila u svim kolektivima podjednako uspešna i intenzivna. Uglavnom se ovom poslu prilazilo dosta kampanjski. U većini kolektiva izrada ovog dokumenta suviše se zadržavala u okvirima komisija a vrlo je malo bilo o njima diskusija na kolektivima. Bilo je i takvi radnih organizacija, kako je istaknuto na ovoj sednici, koje su očekivale da neke radne organizacije izrade Statut kako bi imale “uzoran primer” koji se prema nekim mišljenjima izmenom nekih članova mogao uskladiti sa sopstvenom praksom i problemima. Međutim, ovakvi pokušaji u konkretnoj praksi nisu bili ostvarljivi.

Valja spomenuti i činjenicu da je česta izmena zakonskih propisa u privredi kao i privredna reforma objektivno otežavala donošenje ovih akata koji su morali biti usaglašeni sa postojećim zakonom. Osim toga sama reforma angažovala je radne kolektive i usmerila njihovu aktivnost na sagledavanju položaja radne organizacije, iznalaženja rezervi itd.

Međutim ovo ne mora i ne sme da bude razlog što se na statutima ne radi iz razloga što će se novi propisi stalno menjati a to znači da se Statut praktično nikad neće moći završiti.

Prilikom izrade izveštaja koji je imao zadatak da prikaže sliku trenutnog stanja kod izrade ovih akata među radnim organizacijama sprovedena je analiza. Prema podacima koji su tom prilikom dobijeni od ukupno 44 radne organizacije 24 su dostavile svoje Statute na usaglašavanje, 19 radnih organizacija završilo je prednacrte, dok na prednacrtu radi samo Dom zdravlja. S obzirom na složenost poslova sa kojima su se sukobili kolektivi kod izrade ovih takozvanih “malih Ustava “ radnih organizacija opštinski forumi sindikata kontaktirali su sa kolektivima i pokušavali da objasne razna nejasna pitanja.

U ovom relativno dugom vremenskom periodu ima Statuta čije su pojedne verzije bile na usaglašavanju u oštini i može se konstatovati da među njima ima i nekoliko vrlo solidno urađenih. U nekim radnim organizacijama međutim mogu se izdvojiti i neke slabosti. Tako se u jednom broju Statuta unose potpuno suvišne odredbe što opterećuje tekst Statuta. U jednom broju ovih akata zapaženo je da se čak i ustavne odredbe prepisuju, zatim se poklanja suviše prostora nabrajanju dužnosti i prava direktora koje bi više trebalo da budu u nadležnosti organa upravljanja. Zapažen je takođe i jedan broj Statuta koji sadrži 300 do 400 članova. Na drugoj strani neka vrlo značajna pitanja kao što je raspodela u nekim aktima i samim nacrtima potpuno je zanemarena. To potvrđuje činjenica da se u jednom broju radnih organizacija raspodela prema radu prepušta regulisanju u posebnom pravilniku iako se izričito nalaže da se pitanje raspodele načelno reguliše Statutom.

U pojedinim nacrtima Statuta unose se rešenja koja ne održavaju postojeće stanje u kolektivima što je svakako rezultat korišćenja “uglednih Statuta”. U jednom delu unose se odredbe  suprotne pojedinim propisima a jedan broj Statuta ima pravno tehničke greške i u njima se spominju izvesne kategorije koje su prevaziđene.

Ocenjeno je da u pojedinim nacrtima rešenja u pogledu samoupravljanja, raspodele i unutrašnje organizacije nisu dovoljno jasno postavljena. Ima i takvih statuta u kojima su radne jedinice sasvim formalno postavljene. Njima je dato u nadležnost da raspravljaju o planu proizvodnje prijemu i otpuštanju radnika dok je sve ostalo još uvek centralizovano. Nije retka pojava da se u prvi plan stavljaju prava i obaveze stručnih službi dok se zapostavljaju proizvodne jedinice. Zbog toga se u nekim nacrtima dobija utisak da se prava radnih ljudi čak sužavaju. Jedno takođe značajno pitanje je svakako i položaj društveno-političke organizacije unutar kolektiva koje u velikom broju Statuta nije regulisana.

Izrada Statuta radnih organizacija ulazi u završnu fazu. Ipak, sudeći po broju neusklađenih statuta malo je verovatno da će jedan broj radnih organizacija uspeti da ih završi do 31. decembra. Zbog kratkoće vremena postoji realna opasnost da sve slabosti i nedostaci Statuta neće biti ispravljeni. Što se vremena tiče i ako bi radne organizacije dostavile Statute komisiji Opštinske skupštine malo je verovatno da bi ovako velik broj Statuta komisija uspela da pregleda i da svoje primedbe.