Dogovor za ustanak

Proglas Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije kao poziv na opštinski ustanak protiv okupatora i domaćih izdajanika, naišao je na snažnu i jednodušnu podršku mesnih komunista i dobrog dela stanovništva. Ovaj zov Partije u borbu prihvaćen je kao neophodan i jedini izlaz iz date situacije — iz ropstva.

Uoči 22. juna nepoznati kurir doneo je Milošu Popovu – Klimi poruku od kikindske partijske organizacije, odnosno od Proke Sredojeva, poznatog partijskog aktiviste. U pismu, drugova iz Kikinde upozoravali su dragutinovačko-beodranske komuniste o uznemirenosti, sumnjivim pokretima i pripremama fašističke vojske u kikindskom garnizonu. Pismo je skretalo pažnju na još veću budnost komunista i rodoljuba.

Već sledećeg dana, 22. juna ujutro, prve vesti stranih radio-stanica obaveštavale su svetsku javnost o iznenadnom i mučkom napadu nemačke, fašističke slodateske na Sovjetski Savez. Miloš Klima kao rukovodilac partijske organizacije još istog jutra, hitno saziva komuniste u cilju upoznavanјa sa novonastalom situacijom i radi dogovora.

Milan Čolak, jedan od preživelih učesnika na ovom značajnom skupu, iznosi svoje sećanje u vezi ovog događaja:

“Bila je nedelja. Već, rano ujutro većina komunista iz Dragutinova i Beodre bili su na okupu u Akači kad Ćopkovog vinograda.

Ovaj deo njiva pod vinogradima i voćnjacima bio je vanredno pogodan za ovakve skupove.

Iz sela smo pristizali pojedinačno jer smo morali biti veoma oprezni zbog povećanog broja i pojačanog sastava okupatorovih policijskih patrola. Pristižući na zakazano mesto sastanka, legali smo kraj vinograda iza gustog špalira bagrema. Tako smo kraće vreme, u očekivanju ostalih, vodili razgovor o nastalom događaju ne shvatajući lako njegovu realnost.

Oko devet ili deset časova, Klima je podužim izlaganjem izneo događaj onako kako ga je toga jutra čuo sa radio-prijemnika, a poduže se zadržao i na iznošenju stanja u našoj zemlji posle ulaska okupatora, stava i odluke naše Partije prema takvoj situaciji. Klimino izlaganje poduže je trajalo — više od jednog sata, a onda smo pristupili diskusiji.

Sećam se da smo većina nas u prilog oceni situacije na Istoku, isticali snagu i nepobedivost Sovjetske armije i naroda. Govorili smo kako su se Nemci grdno prevarili, ne procenivši dobro situaciju prilikom napada na Sovjetski Savez, jer će ih “Rusi" do jeseni sravniti sa zemljom. Ovakve pretpostavke, to smo kasnije uvideli, bile su veoma proizvoljne i predstavljale su rezultat našeg dubokog i nepokolebljivog uverenja o izvanrednoj snazi i spremnosti Crvene armije u vojničko-moralnom pogledu, u datom vremenu.

Ovakvo samouverenje pri oceni situacije u dobroj meri nam se kasnijih meseci, pa i godina, osvetilo: Najpre kao komunisti bili smo samoubeđeni da će se rat između Nemačke  i Sovjetskog Saveza okončati do jeseni iste godine, pa nismo blagovremeno sproveli ni moralno-političke ni vojničke pripreme, a drugo — otvoreno i svakom prilikom govorili smo meštanima — rodoljubima da će se rat po svaku cenu završiti do zime jer su Sovjeti ne samo nepobedivi već vojnički sposobni da za kratko vreme likvidiraju nemačku oružanu silu. Ovakvo tumačenje situacije imalo je političko-propagandni karakter i veoma je ubedljivo delovalo na meštane i utoliko više je ono predstavljalo osnovnu i najveću taktičko-političku grešku nas komunistana, prvom mestu".

Nakon diskusije Miloš Klima je razvio parčence papira iz njega pročitao prisutnima tekst upućen od strane drugova iz Kikinde.

I konkretna situacija na Istoku, i Proglas CK KPJ, i upozorenje na povećanu budnost prema neprijatelju izraženo u pismu, zabrinjavajuće su delovali na komuniste, tako da su mnogi glasno postavljali pitanje “šta da se preduzme, kada i kako?"

Posle višečasovnog razgovora u smislu dogovaranja, Klima je predložio da se dalje postupa na sledeći način:

— Drugovi koji su znatnije kompromitovani kao komunisti — narodni borci, da se privremeno sklone u atar, po salašima te da pričekaju dalji razvoj događaja. Ako ih u međuvremenu okupator potraži bilo zbog čega, da odmah pređu u punu ilegalnost uz najhitnije pripremanje za oružanu akciju, koristeći skriveno oružje i opremu.

U ovu kategoriju, neprijatelju dobro poznatih narodnih boraca — komunista, ovom prilikom su imenovani: Miloš Popov Klima, Slavko Radnović-Bracika, Veselin Popov-Selika, LazarPajić, Vojica Isakov, Ilija Arsenov, Živa Radojčin, Milorad Farkaš, Milan Čolak i Sredoje Ćopkov.

Veći broj ovih komunista postupili su prema odluci i u toku jula meseca izvršili su vojničke pripreme za borbu protiv neprijatelja, postavivši na taj način temelje budućem Dragutinovačkom partizanskom odredu.

— Drugi deo zaključaka sa ovog savetovanja odnosio se na konkretne zadatke komunista koji nisu bili predviđeni da u prvo vreme pređu u ilegalstvo. Nјima je naloženo da budno prate celokupnu aktivnost neprijatelja; da organizuju izveštavanje partijskog rukovodstva o tome; da meštanima objašnjavaju novonastalu situaciju, uz isticanje nepomirljive i jedinstvene borbe protiv neprijatelja i najzad, ako im zapreti opasnost od hapšenja da se bez mnogo razmišljanja i ustručavanja povuku u ilegalnost, odnosno da se priključe oružanoj grupi.

Ovim, istorijsko-značajnim dogovorom i zaključcima, najistaknutiji borci Dragutinova i Beodre sa Milošem Popovim na čelu, ispoljili su u odsutnom trenutku: političku zrelost, u proceni situacije; odvažnost da se aktivno postave na čelo događaja i na kraju odlučnu rešenost da uz pomoć naroda — meštana pripreme i otpočnu oružanu borbu protiv okupatora i izdajnika.

Neposredni dalji događaji nepobitno su potvrdili ispravnost i aktuelnost usvojenih zaključaka na akačkom dogovoru dragutinovačko-beodranskih komunista. Još istog dana okupator je otpočeo divlju hajku protiv njih i protiv svega što je odisalo buntovničkim raspoloženjem poroblјenih  naroda.

Naše novine

Za NAŠE Novine

To što sajt novibechej.com ima prilike prezentovati NAŠE Novine od prvog do poslednjeg broja, prvenstveno treba da smo zahvalni Aleksandru Radakoviću - Aci (1939-2019), koji je sačuvao sve brojeve i ukoričio ih u štampariji 1 Maj, gde je jedno vreme bio u stalnom radnom odnosu. Zahvalni smo i Acinoj supruzi Vidosavi (Mijatov) Radaković, što nam je dozvolila digitalizaciju ove za Novi Bečej vredne zaostavštine kako bi bila dostupna svim zainteresovanima.