Testovi znanja i testiranje učenika

Na zahtev jednog braja građana-roditelja i jednog broja prosvetnih radnika redakcija otvara rubriku PEDAGOŠKI KUTAK u kojoj će donositi napise o aktuelnim problemima vaspitno-obarazovnog rada.

Otvarajući ovu rubriku redakcija je pošla i sa stanovišta da velika većina naših porodica ima decu za čiji su uspeh, napredovanje i formiranje u svestrane socijalističke ličnosti zainteresovani svi faktori (porodica, škola, društveno-političke organizacije i druge institucije) kojima ovim članicama može da se pruži određena pomoć.

Tako u ovoj rubrici biće govora o faktorima koji utiču na pravilan razvoj učenika, o merenju uspeha učenika, o ulozi porodice u vaspitanju, o „problem“  deci, o inteligenciji i drugim sposobnostima, o razmaženoj deci i o nizu drugih pitanja.

Osnovna namena ove rubrike je da roditeljima, prosvetnim radnicima i drugim građanima pruži osnovne informacije o nekim najvažnijim pitanjima vaspitanja i obrazovanja. Kako je namenjana širokoj čitalačkoj publici, problemi će, pored svoje naučnosti, biti popularno izlagani što treba imati u vidu prilikom praćenja ovih napisa.

Dajemo reč prosvetnim radnicima, pedagozima, psiholozima...

Ovih dana u našoj komuni a i u čitavoj zemlji vrše se opsežna testiranja učeničkih znanja iz raznih predmeta. Zadatak ovog članka je da podseti prosvetne radnike na oblast „Merenje uspeha u učenju“ a roditeljima pruži šira znanja o elementima napredovanja i ocenjivanja dece u školama.

Kakav je cilj ispitivanja pomoću testova znanja?

Da li se najobjektivnije vrši ocenjivanje znanja učenika pomoću testova znanja?

Koje su prednosti ocenjivanja pomoću testova znanja?

Da bi se odgovorilo na ovaj i čitav niz drugih pitanja u vezi sa ovom oblašću treba prethodno nešto reći o objektivnosti školskog ocenjivanja, o faktorima koji utiču na usmeno ocenjivanje učenika, o pismenom ispitivanju kao i o numeričkom i opisnom ocenjivanju. Ovo će nam omogućiti  da iz aspekta negativnih strana ovih „tradicionalnih“ oblika ocenjivanja bolje sagledamo prednosti ocenjivanja pomoću testova znanja.

U oblasti objektivnosti školskog ocenjivanja vršena su mnoga istraživanja kako u inostranstvu tako i u našoj zemlji. U svim tim ispitivanjima uglavnom se pokazalo da su različiti nastavnici jedne iste zadatke vrlo različito ocenjivali. Tako je u jednom ispitivanju među učeničkim zadacima „ubačen“ i jedan zadatak koji je uradio jedan profesor pa su ih ocenjivali razni nastavnici i videlo se veliko neslaganje u ocenama pa čak i kod zadataka koje je rešio profesor. U našoj zemlji zapažena su istraživanja profesora Bujasa. Karakterističan je jadan primer njegovih istraživanja kada je četvorici stručnjaka poslao da ocene 44 zadatka iz latinskog jezika i nijedan od ovih zadataka nije ocenjen istom ocenom.

(Preporučuje se nastavnicima istih predmeta da vrše istraživanja ocenjujući zadatke preko providnog papira na kome će beležiti greške i ocene. Ovo bi doprinelo ujedačavanju kriterijuma ocenjivanja u jednoj školi ili čak i šire u mestu ili komuni.)

Vrlo su interesantni faktori koji utiču na ocenjivanje učenika. Često ocenama nisu zadovoljni učenici, roditelji pa nekad i sami nastavnici koji su ocenu dali. Ovo može da dovede do čitavog niza posledica, na kojima, zbog poznatosti, se ne bi zadržavali.

Sve faktore koji utiču na ocenjivanje možemo podeliti uglavnom u dve grupe:

1. Faktori koji dolaze od strane nastavnika i

2. Faktori koji dolaze od strane učenika.

Ovom prilikom govorićemo o faktorima koji dolaze od strane nastavnika.

Kod ocenjivanja učenika predpostavlja se da treba ocenjivati kvalitet i kvantitet znanja. Međutim, dok neki nastavnici ocenjuju samo znane, neki uzimaju u obzir i druge elemente kao što su zalaganje učenika, interesovanje, aktivnost, verbalna sposobnost a neki čak i inteligenciju učenika. Iz ovakvih različitih „kriterijuma“ proizilaze i različite posledice iz kojih bi rezultirao zaključak javnog mnjenja kao „strog“ ili „blag“ nastavnik. Dalje,nastavnici se razlikuju po svojoj aktivnosti za vreme ispitivanja. Neki postavljaju manje podpitanja, neki više a neki su potpuno pasivni. Zatim, nastavnici se razlikuju i po tome kakva pitanja postavljaju, jer su jedna uža, druga šira, neka lakša a neka teža. U usmenom ispitivanju može se desiti, da učenik solidno obradi većinu gadiva a da dobije pitanje baš iz malog dela koji nije obradio ili, pak obratno kada je ocean još neobjektivnija. Pošto pitanja nisu ista za sve učenike to je onemogućeno upoređivanje njihovih znanja. Važan faktor je i kvalitet razreda jer u jednom dobrom razredu neki odgovor može da izgleda prosečan dok taj isti odgovor u slabom razredu izgleda veoma dobar. Na ocenu učenika u velikoj meri utiče i haloefekat. On se manifestuje u „prihvatanju“ i ocenjivanju učenika pod uticajem njegovih ranijih dobrih odgovora i njegovih ocena iz drugih predmeta. Tako ako neki učenik ima odlične ocene iz mnogih predmeta i mi mu dajemo takvu ili sličnu ocenu iako je ne zaslužuje. (Često puta da mu ne bi kvarili uspeh!) Na ocenu utiče i stav nastavnika prema pojedinim osobinama i crtama učenikove ličnosti. U ovakvim slučajevima najgore prolaze „odlučni“ ili „nesimpatični“ učenici ili pak oni koji su prešli bilo koje, po našim stavovima granice slobode (kritika samostalno podučavanje literature koju mi nismo preporučili itd.) O pojavama simpatije prema nekim učenicima ne bi trebalo govoriti jer savest dobrog nastavnika sa ovim ne bi mogla da se pomiri!

Druga grupa faktora koji utiču na ocenjivanje dolazi od strane učenika.

Povezani članci

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam