srenhu

Iz rada inspekcijskih organa

Sa sednice Saveta za privredu Skupštine opštine

Savet za privredu Skupštine opštine, na svojoj sednici održanoj 10 o.m. između ostalog, razmatrao je i informaciju o radu inspekcijskih službi za period januar-juni 1965. godine.

Uvodno izlaganje o radu pomenutih službi podneo je dosadašnji šef Odseka ovih službi, koji je upoznao članove Saveta o stanju, problemima i preduzetim merama, odnosno nastojanjima službe za saniranje postojećeg stanja, tj. poštovanje zakonskih propisa.

Tokom proteklog polugođa inspekcijski organi izvršili su ukupno 1958 redovnih pregleda i obilazaka. Za ustanovljene nedostatke doneto je 516 rešenja. Za nepridržavanje mera iz ranije donetih rešenja, kao i za kršenje zakonitositi, podneto je 157 prijava – zahteva za pokretanje administrativno-kaznenog postupka, a u mandatnom postupku kažnjena su 42 lica u ukupnom iznosu od 87.000 dinara.

O nekim problemima i stanju kadrova u privrednim i vanprivrednim organizacijama

Opštinsko sindikalno veće stavilo je sebi u zadatak da orijentiše članstvo na politiku daljnjeg delovanja u sprovođenju rezolucije o stručnom obrazovanju kadrova, društveno-ekonomskog i ostalog obrazovanja. Obazovanje je bitan faktor za društveni razvitak naše zajednice, privrede, javnih službi, škola, naučnih institucija i društveno-političkih organizacija.

U našoj opštini zaposleno osoblje i njihova struktura pokazuje gde se mogu uočiti problemi i na čemu se ubuduće mora zasnivati aktivnost Sindikata. Podaci Zavoda za statistiku bivšeg sreza Zrenjanin iz 1964. godine pokazuju da je ukupan broj zaposlenih 3.688 u stalnom radnom odnosu, 574 radnika u sezonskom radnom odnosu što je ukupno 4.426 radnika. Od toga žene čine 1.018, omladine 718 što u procentima čini: 23 odsto žena, 16,2 odsto omladine i učenika 3,7 odsto. Što se tiče strukture obrazovanja zaposlenih ona je takva da je i uslovila postavljene zadatke Sindikalnog veća. Od prikazanih podataka radnika visokokvalifikovanih ima 196, kvalifikovanih 892, polukvalifikovanih 624 i nekvalifikovanih 1,581 radnik.

Iz rada muzičke sekcije Osnovne škole „Stančić Milan-Uča“

Pred njima je budućnost

U toku 1964. godine pri Osnovnoj školi „Stančić Milan-Uča“ u Kumanu ozbiljno se prišlo radu u već postojećoj muzičkoj sekciji. To je bilo dovoljno da mlade ljubitelje muzike privuče i da pod kontrolom stručnog nastavnika muzičkog vaspitanja druga Gvozdenov Svetislava pođu, početničkim koracima, ka upoznavanju tajni ove plemenite veštine.

Sa mladalačkim žarom i ljubavlju prema muzici nekoliko mladića i devojaka istrajalo je u iskušenju, da li će uspeti savladati osnovno znanje iz muzike i hoće li ikada biti sposobni da samostalno nastupaju i zabavljaju svoje drugove i meštane. Tokom prošle i ove godine odricali su se mnogo čega i svoje slobodno vreme provodili sa svojim nastavnikom koji im je pružao maksimum razumevanja i stručnog uputstva. Zahvaljujući velikoj upornosti, verovatno i talentu, u toku prošle školske godine ovi mladići svojim nastupima na nekoliko svečanih akademija i priredbi prijatno su iznenadili Kumančane.

„Klub mladih“ očekuje podršku

Nedavno je „Klub mladih“ u Bočaru održao svoju Godišnju konferenciju na kojoj je razmatrana dosadašnja aktivnost kluba koji je za kratko vreme svoga postojanja zabeležio vidne rezultate. Kako je na konfereniji istaknuto klub je postigao naročito dobar uspeh  u kulturno zabavnoj i sportskoj aktivnosti.

U okviru kulturno-zabavnog života klub je pripremio tri pozorišna komada i priredio jednu emisiju „Mikrofon je vaš“. Posle vrlo dobrog prijema u svom mestu odlučeno je da se sa istim programom nastupa i u ostalim mestima, ali se pri ovome naišlo na finansijske poteškoće.

Slobodan Perić

Za ime ovog radničkog borca, upornog i vatrenog revolucionara, Novobečejci su najviše čuli i doznali onda kada ga više nije bilo među živima – na dan njegove sahrane.

Njegov vek i kao čoveka i kao revolucionara – nije bio dugačak: umro je u dvadesetodrugoj godini života i u petoj godini uporne borbe protiv nepravde, samovolje, pljačke i progona radnih masa od strane velikosrpske buržoazije.

Rođen je u bivšem Vranjevu 1913. godine. U toku prvog svetskog rata ostaje bez oca, a neposredno posle rata i bez majke koja se preudala ostavivši Slobodana babi i dedi. Posle osnovne škole, u kojoj se naročito isticao i po inteligenciji i po marljivosti i vladanju, Slobodana nema ko dalje da školuje pa zato odlazi na izučavanje zanata u Stari Bečej. Ovde u redovima radnika, proletera, sirotinje, prolazi kroz životnu školu koja ga najneposrednije i najpotpunije vaspitava i obrazuje za životni poziv. U ovoj „školi“ susreće i upoznaje i bedu i nepravdu, i stradanja, a istovremeno i njihove nosioce, njihove uzroke, protiv kojih je radnička klasa Jugoslavije ustala i digla glas. I Slobodan Perić je bio među hiljadama novih ljudi koji su se solidarisali sa potplaćenim i obezpravljenim, ojačavši zajednički front borbe protiv nenarodnog režima i njegovih postupaka.

Novembarsko hapšenje

Neprijatelj je strpljivo čekao da selo i polja pokrije prvi, veći sneg pa da preduzme opštu hajku na NOP i njegove istaknute borce u Dragutinovu i Beodri; Na Dragutinovački partizanski odred, koji mu je tokom leta i jeseni zadao dosta muke.

Fašistički plan bio je veoma jednostavan; čim padne sneg blokirati selo pa pomoću mnogobrojnih grupa policajaca i angažovanih Mađara i Švaba iz Beodre izvršiti detaljan pretres sela i atara; svake kuće, svakog dvorišta i salaša. Ovakav plan, iako držan u najvećoj tajnosti, mogao se naslutiti već prvih dana novembra, s obzirom na užurbanost i česta posećivanja policajskih funkcionera i agenata opšitnama u Dragutinovu i Beodri.

Lazar Pajić

Za Lazara Pajića, novomiloševačkog prvoborca i komadanta dragutinovačkog partizanskog odreda neraskidivo je vezana ilegalna i kasnije borbena aktivnost ne samo u Miloševu nego i u čitavom Severnom Banatu.

Lazar Pajić, rođen je 1903. godine u Novom Miloševu (tadašnjem Dragutinovu). U svom rodnom mestu završio je osnovnu školu posle čega je ostao da radi kao zemljoradnik na posedu roditelja. Iz perioda kada je Lazar počeo sa ileganim radom raspolažemo sa vrlo malo podataka. Smatra se da je on pristupio naprednom pokretu već tredesetih godina. Za vreme izbora 1936. godine kada je pobedila levičarski nastrojena opozicija, Lazar Pejić je već aktivno radio u ilegalnom pokretu. Krajem 1937. godine bio je primljen u Komunističku Partiju Jugoslavije. Na zboru u Kikindi gde je komunista Žarko Milankov bio biran za poslanika i gde je prvi put došlo do otvorenog sukoba između žandarmerije i partije Lazar je već imao zaduženje. U to vreme on je bio proganjan od ondašnjeg režima i u njegovoj kući sve su češći pretresi. On ipak uspeva da se uvek na vreme skloni. Aktivno učestvuje u akciji prikupljanja „Crvene pomoći“ zatvorenicima i članovima njihovih porodica.

Primeran radnik i dobar drug

Rođen 1935. godine u kumanačkoj siromašnoj seljačkoj porodici, rano ostavši bez majke Solarev Marinko je osetio sve teškoće na koje mlad čovek nailazi u životu. Poučen gorkim iskustvom, stavio je sebi u zadatak da što pre završi školu i postane „svoj čovek“. Kao primeran  učenik završio je industrijsku školu mašin-bravaskog smera i zaposlio se u biv. SRZ „Žarko Milankov“.

Došavši u ovu sredinu kao mlad radnik i afirmisan omladinac, želeo je da što  više stekne stručnog znanja. Pristojnim ponašanjem i korektivnim odnosom prema starijim i drugovima ubrzo je stekao ugled i postao  jedan od najboljih radnika.

Obrazovanje u sklopu privredne reforme

Polazeći od osnovnog cilja privredne refome da se otvori brži proces intenzivnijeg privređivanja, što je uslov za šire uklapanje naše privrede u svetsko tržište, a i obrnuto šire uklapanje naše privrede u svetsko tržište postaje uslov za otvaranje procesa intenzivnijeg privređivanja, racionalizacije i modernizacije naše privrede, koji inače ne bi mogao da se odvija na uskom jugoslovenskom tržištu, čitava naša zajednica se nalazi pred obimnim zadatkom i procesom u čijoj pripremnoj fazi od 3 i po godine glavna karaktreristika bilo političko jedinstvo u zemlji na donošenju akata privredne reforme. U čitavom kontekstu donetih mera počev od odnosa u cenama preko poreza i doprinosa, carine, stanarina, novog kursa dinara do vidova opšte, investicione i lične potrošnje završena je tek prva etapa reforme i otvorena druga etapa i proces u kome će borbu za ostvarenje ciljeva reforme nositi svi radni ljudi, radni kolektivi i sve društveno-političke zajednice.

Mirovno veće – velika pomoć sudu

Mirovno veće je samoupravni organ koji stoji izvan sudskog sistema i koji usklađuje odnose među građanima i otklanja uzroke koji izazivaju parničenje. To je organ koji omogućava da sami građani rešavaju probleme mirovnim putem i tako donoseći konkretna rešenja – sporazume stvaraju nove društvene norme koje ustvari nisu pravo, jer imaju snagu u pristanku a ne u obavezi – prinudi.

Koristeći ovu mogućnost Kumančani jednom mesečno izlaze pred Mirovnim većem rešavajući međusobne sporove. Samo u prvih sedam meseci ove godine bilo je 77 primljenih zahteva za rešavanje, od toga je 57 izvršeno pomirenje, 1 nije izmireno a 4 zahteva ostala su nerešena.