Balkan je, i posle proterivanja Turaka iz krajeva južne Ugarske, još dugo bio u centru austrijskog osvajanja. Pripremajući se za rat s Turskom, Austrija je izvršila veliku agitaciju među hrišćanskim stanov­ništvom u Srbiji, računajući na njihovu pomoć kada se rat prenese na Balkan. Zbog samovolje janičara i pod uticajem austrijske propagan­de, emigrirao je priličan broj Srba u Ugarsku, gde se stvorene posebne dobrovoljačke jedinice »frajkori«, kao prethodnici austrijskoj vojsci u ratu koji je trebalo da otpočne.

Tako su Srbi rat, objavljen 9. februara 1788. godine, prihvatili kao početak borbe za oslobođenje od Turaka. Kapetan Koča Anđelković tr­govac stokom, koji je pred rat prešao s porodicom u Kovin, upućen je od austrijske komande kao frajkor, da u svom kraju u Srbiji propa­gira rat i diže ustanak protiv Turaka. Koča, sa svojim ustanicima ubr­zo je uspeo da očisti od Turaka Požarevac i sva sela od Smedereva do Jagodine, čime je ugrozio tursku vezu između Beograda i Smedereva s jugom. Ovaj ustanak naroda u Srbiji nazvan je »Kočina Krajina«.

Austrija je, međutim, odlagala svoju ofainzivu, što je, pored nesta­šice oružja, municije .i hrane izazvalo nezadovoljstvo među Kočinim us­tanicima i ovi su masovno napuštali odred. Koča je sa preostalim ljud­stvom prešao u Banat.

Na insistiranje austrijske komande, Koča ponovo organizuje svoj odred, pojačan s dve čete banatskih frajkora, prelazi u Pomoravlje, ali se ovog puta nije mogao suprotstaviti jakim turskim snagama. Turci su upali u Banat, kojom prilikom su nastradale i čete Koče Anđelkovića, a on je uhvaćen i kod Tekije nabijen na kolac.

Za istoriju Bečeja i Vranjeva taj ustanak je od posebnog značaja jer se, posle poraza ustanika u Kočinoj Krajini, deo izbeglica iz Srbije nastanio u Vranjevu.

Zbog turskog nasilja, koje je usledilo u Srbiji, narod je bežao preko Dunava u Banat. Tu migraciju Srba u Banat, pored bekstva od turskog terora, stanovništvo je prihvatilo i zbog austrijske propagande. Tako su austrougarske vlasti da bi emigranti bili što bolje raspo­ređeni, odredile posebne komesare za izbeglice. Za Torontalsku župani­ju određen je Paulus Blaho, županijski fiškal sa sedištem u Velikom Bečkereku.

Od viših vlasti je bilo naređeno da se s izbeglicama postupa čovečno i da se prilikom polaska iz mesta popisivanja snabdeju potreb­nom hranom. Ako u mestima popisivanja nije bilo hrane u državnim magacinima onda je izbeglicama davan gotov novac, kako bi se sami snabdeli.

Da bi izbeglice mogli kupiti sve što im je potrebno, u mestima nastanjenja, izdalo je ugarsko namesničko veće raspis svim novčanim zavodima da mogu izbeglicama uraditi zamenu turskog novca po kur­su: jedan turski pijaster za 42 krajcare.